АМЕРИЧКИ ПЛАН ОБРАДОВАО РУСИЈУ: Не памти се да је последњих година неки потез САД изазвао тако брзу и позитивну реакцију Москве као што се то десило после најаве из Вашингтона да ће повући из Немачке девет и по хиљада војника.

„Поздравили бисмо сваки корак Вашингтона ка смањењу свог војног присуства у Европи. Такви кораци би, без сумње, допринели смањењу могућности за сукоб и ублажили војне и политичке напетости у евроатлантском региону”, изјавила је Марија Захарова, портпаролка Министарства иностраних послова Руске Федерације.

Она је нагласила да је велико америчко војно присуство у Немачкој – реч је 34.500 војника и нуклеарном арсеналу са више десетина атомских бомби – „остатак хладног рата”. Захарова је позвала САД да из Немачке повуку и тактичко нуклеарно оружје.

Реаговање Москве изазвала је најава из Вашингтона да САД планирају да озбиљно смање број војника стационираних у Немачкој. О америчком плану први су известили немачки медији да би крајем недеље из Берлина стигла и званична потврда.

„Немачка влада је информисана да америчка администрација размишља да смањи америчко војно присуство у Немачкој”, потврдила је Урлика Демер, заменик портпарола немачке владе. „Према нашим сазнањима, таква одлука још није усвојена.”

Тиме је званично потврђено извештавање медија да је амерички председник Доналд Трамп спреман да повуче и најрадикалније потезе према војним савезницима како би променио њихово „шкртарење” у издвајању новца за НАТО и одбрану. А Немачка је међу државама које су још прилично далеко од издвајања фамозних два одсто БДП-а, колико је својевремено утврђено као доња граница буџета за одбрану сваке државе чланице западне алијансе. Берлин је досад годишње трошио на одбрану око 40 милијарди евра, уколико би поштовао договор у НАТО-у и Трампов захтев, ова сума би драматично порасла на 75 милијарди евра.

Америчка намера изазвала је жестоке реакције у Немачкој. Појавила се широка лепеза критика – од оних који упозоравају да Вашингтон руши западно војно савезништво, нарушава равнотежу снага у Европи, до директних оптужби да Трамп брутално уцењује Берлин и подрива домаћу економију јер у постојећим америчким базама ради више од 16.000 немачких цивила...

Према незваничним најавама, мањи део америчких трупа које ће напустити Немачку, око 2.000 војника, остао би у Европи, али био би премештен мало источније – у Пољску. И овај детаљ додатно љути Немачку, која сматра да би такав потез само потврдио да Варшава постаје најзначајнији савезник САД у Европи потискујући у други план неке доскора најверније партнере међу којима је и Немачка.

СУДБИНА ЗАПАДНЕ ОБАЛЕ: На Блиском истоку ништа ново. Чак и када се нешто ново догоди или само најави можете бити сигурни да је реч о наставку старе приче препуне ратовања, насиља и сукоба. Најновију буру на овим просторима изазвала је најава Израела да ће 1. јула анектирати највећи део Западне обале, освојене у рату 1967.

Дугогодишњи израелски премијер Бенјамин Натанијаху је у последњој предизборној кампањи говорио да ће, у случају победе, анектирати део Западне обале. Његов главни конкурент Бени Ганц обећавао је исти сценарио. Поменута двојица су после мартовских парламентарних избора створили својеврсну политичку пат-позицију која је окончана почетком јуна, када су потписали споразум о стварању владе велике коалиције. Тиме је отворен и пут да премијер Нетанијаху 1. јула поднесе парламенту на усвајање документ о присвајању дела Западне обале.

Као што је познато, Израел је у шестодневном октобарском рату 1967. поразио Јордан и окупирао део његове територије – Западну обалу. Од тада све владе у Тел Авиву радиле су на „попуњавању” ових простора израелским насељеницима. Према незваничним подацима, данас на овој територији живи око 430.000 израелских насељеника, што је око пет процената укупног становништва Израела. Истовремено, на Западној обали борави и око 2,7 милиона Палестинаца.

Намера Израела да трајно присвоји већи део Западне обале изазвала је жестоке реакције Палестинаца који најављују нову интифаду (устанак) против израелске власти. Палестинци су посебно љути на америчког председника Доналда Трампа, за којег кажу да је најновијим мировним планом за Блиски исток дао одрешене руке Израелу да изведе анексију.

Већи део међународне заједнице осуђује израелску намеру и позива Тел Авив на уздржаност. У том послу најактивнија је Немачка, која 1. јула преузима место председавајућег ЕУ, али и Савета безбедности УН. Немачки министар спољних послова Хајко Мас управо је завршио кратку блискоисточну турнеју током које је посетио Израел и Јордан. Уместо традиционалног одласку у Рамалу и сусрета с највишим представницима привремене палестинске управе, шеф немачке дипломатије је с Палестинцима имао само видео-конференцију. Већ и овај детаљ довољно говори колико успешна је била његове мисија.