уторак, 22.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.06.2020. у 22:00 Марина Вулићевић

Рашке духовне свечаности, пример добре праксе

Потребни су озбиљна државна стратегија и системска решења, који ће омогућити да се ојачају капацитети локалних установа културе и подрже самостални уметници, издавачи, уметнички и непрофитни фестивали, каже Никша Барлов, уметнички директор овог фестивала
Са прошлогодишњих Рашких духовних свечаности; Никша Барлов (Фотографије Марко Марковић)

Предуслов за постојање аутономних институција културе, у свим секторима, њихова је деполитизација и професионализација, сматра Дајана Ђедовић, уредница књижевног програма Центра за културу „Вук Караџић”, у Лозници. Затим, према њеном мишљењу, неопходно је створити широк фронт за отворени дијалог о постизању договора око основних стратешких докумената у култури на националном и локалном нивоу, а паралелно са свим овим важно је градити освешћеног и слободног појединца.

– Мислећи интелектуалци нису у стању да сами промене свет, мада је таква промена незамислива без њиховог доприноса. Зато је неопходна спрега обичног света и мислећег дела друштва. Новоизграђене институције би уз помоћ докумената, у њиховом темељу, постале простор непрестаног испитивања исправности ове спреге обичног света и интелектуалаца, као и регулатор приватних преференци и једне и друге стране у непрестаним отвореним и јавним дебатама. „Без удруживања неће бити прелажења граница”, каже једним поводом проф. др Милена Драгићевић Шешић. То ће бити тачка на којој ће се сломити сваки притисак државе на сектор културе – примећује Дајана Ђедовић.

Међутим, већ сада у Србији постоје примери добре праксе сталног улагања у пажљиво осмишљене културне програме, који су, што је најважније, врло посећени, а један од њих су Рашке духовне свечаности, фестивал који средином августа окупља писце, музичаре, драмске уметнике, подстиче дебате поводом значајних годишњица, осврће се на актуелна питања не само у нашој, већ у светској култури. Онај ко посети ову манифестацију, може слободно да каже да је имао посебан уметнички доживљај.

Када је реч о стању културе у Србији, изван Београда, Никша Барлов, уметнички директор Рашких духовних свечаности, мисли да су главни носиоци културних дешавања посвећени појединци, заљубљеници у своју професију, који, без обзира на све проблеме, са великим ентузијазмом и енергијом раде свој посао и постижу одличне резултате. Попут Бранка Кукића из Чачка, Боре Димитријевића из Зајечара или Ивана Брборића из Александровца, како каже.

– Међутим, велики појединци нису довољни. Потребни су озбиљна државна стратегија и системска решења, који ће омогућити да се ојачају капацитети локалних установа културе и подрже самостални уметници, издавачи, уметнички и непрофитни фестивали. Веома је важно и улагање у стручни кадар и нове технологије, како би се наше богато културно наслеђе и савремена стваралачка продукција на прави начин представили домаћој и међународној јавности. Системска решења би подразумевала и однос према култури у медијима са националном фреквенцијом, образовним установама, као и омогућавање пореских олакшица свима који желе да своја средства уложе у културу. Мислим да је питање односа према култури једно од најважнијих са којим се наше друштво сусреће и од његовог решења зависиће како ће оно у будућности изгледати – запажа Барлов.

Упитан о томе шта је још потребно за успешну организацију рашких духовних свечаности и да ли је могуће спровести нешто слично широм Србије, наш саговорник одговара да су то прави тим људи, праве идеје и стабилан извор финансирања.

– Неопходно је и време да се стекне искуство, поверење културне јавности, достигне висок ниво квалитета и изгради препознатљивост фестивала. Такође, сматрам да је важно искористити и све предности које одређена средина има – културно-историјско наслеђе, туристичке потенцијале и људе по којима се она препознаје. Тако смо ми урадили и мислим да такав концепт доноси добре резултате – додаје Барлов.

У Рашки постоји културни живот преко читаве године, а Центар за културу „Градац” поред Рашких духовних свечаности организује још четири велике манифестације. То су, према објашњењу нашег саговорника, „Дани краљице Јелене”, „Дани Милунке Савић”, „Музеји за 10”, и од ове године, у сарадњи са београдским „Гитар арт фестивалом”, „Гитар арт винтер фест” на Копаонику.

– Такође, Рашка има веома активну галеријску, издавачку, библиотечку и музејску делатност и током године организује разноврсна културна дешавања: промоције књига, трибине, предавања, филмске и позоришне представе, програме за децу. У нашим просторијама налази се спомен-соба „Рашка – ратна престоница Краљевине Србије 1915”, а у најскорије време очекује нас отварање мултимедијалне поставке посвећене Милунки Савић у Јошаничкој Бањи. Мислим да је Рашка добар пример пажљиво осмишљеног културног програма који се сваке године обогати неким новим садржајем – наглашава Барлов.

Рашке духовне свечаности су увек у истом термину – од 15. до 19. августа. Овогодишњи слоган је „Култура као мера ствари”, програм је увек квалитетан и разноврстан, са гостима из земље и иностранства.

Коментари1
87ae8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Кад чујем реч СТРАТЕГИЈА у култури , одма се најежим, и знам одакле дува ветар. Уметност и уметници неби требало да се нађу у крутим шаблонима и стратегијама . Немора да буде ни БОЕМСТВО . Флексибилност радника у култури требало би да буде максимално. Не треба УМЕТНИК да се много излаже бирократији , јер од уметности нема ништа .Разумети врхунску уметност је све теже , јер се не мора , па нам многе сцене изгледају на скромно у уметничком смислу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља