субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.06.2020. у 15:17 Љиљана Петровић
ДАНИ НАКОН КОРОНЕ

Идемо даље, са једнаком енергијом

Ужелела сам се сцене, публике, снимања, каже Горица Поповић, коју смо гледали у серији „Швиндлери”, а која се ових дана спрема да настави снимање „Каљавих гума“
Горица Поповић (Фото РТС)

Добитница две „Царице Теодоре”, признања „Жанка Стокић”, „Павле Вуисић”, „Златне арене”, Нушићеве награде за животно дело, позоришна, филмска и телевизијска глумица, редитељ, а некада и чланица групе „Сунцокрет”, Горица Поповић, коју смо гледали у лику опаке али и правичне тетка Цветане у серији „Швиндлери” (РТС 1), изјавила је пре годину дана, после готово пола века рада: „Још сам гладна глуме”.

Да ли је та жудња појачана у данима и седмицама самовања због пандемије?

– Жудња се није појачала, а није ни нестала. Ова пауза ми је добродошла, јер сам до проглашења ванредног стања много радила – каже наша саговорница. – Искористила сам време да прочитам дивне књиге, одгледам пропуштене филмове и серије, да се бавим својим хобијима. Али, сад сам се већ ужелела сцене, публике, снимања... Идемо даље, са једнаком енергијом!

Јесте ли бар једном помислили да се можда више никада неће вратити глумачком послу?

– За време бомбардовања 1999. године мислила сам да глумци више неће бити потребни, да ће се све променити. Већ сам размишљала чиме бих се убудуће бавила. Овог пута, сигурна сам да ће се све брзо вратити у нормалу. Позориште је тако старо, преживело је векове и доказало виталност. Увек ће бити публике и глумаца. А то је довољно за уметност.

Чиме сте заокупљени ових дана?

– Припремам се за наставак снимања РТС-ове серије „Каљаве гуме”. Корона нас је прекинула, а ових дана настављамо где смо стали. Снимање ће трајати два месеца, у плану је и пут у Америку, ако се тамо изборе са корона ситуацијом. Осим тога, припремам се за летње наступе на Копаонику и Златибору, са монодрамом „Госпођа Милихброт”. Том приликом ћу направити и изложбе мојих радова у текстилу и дрвету.

Након ове последње епизоде „Швиндлера”, у којој играте Цветану, можете ли себи рећи: „Задовољна сам како сам одиграла ову улогу”?

– Да. Задовољна сам и серијом и својом улогом –тетка Цветаном. Хтела сам да урадим нешто што се разликује од мојих досадашњих улога, пробала да нешто променим.

Нисмо навикли на малом екрану да будете опасна жена, на ивици криминала. Где бисте сврстали ову улогу у богатој ниски до сада одиграних?

– Цветана је одлично написан лик, сочан, вишезначан лик. Ђорђе Милосављевић је сјајан сценариста, има шта да се игра, што би рекли ми глумци. Цветана је и добра и опасна, и болећива, и груба, лукава и вешта животу у Паланци. Има неку своју правду и понаша се у складу с тим. Веома је волим.

Усуђујете ли се, после толико година и награда, да барем помислите: „Срећна сам”? Како бисте описали срећу?

– Човек никад не треба да се занесе и уљуљка. Иза ћошка може свашта да те сачека. Али, да, задовољна сам послом, породицом, здрављем. Срећа је кад живиш у складу са својим унутрашњим бићем, са својим потребама и својим могућностима. И, трудим се да одржим ниво радозналости и радости у свему што радим.

Прича се да сте написали сценарио за документарну серију о Нушићу. Коју сте улогу себи наменили?

– Пре неколико година написала сам документарну серију о Браниславу Нушићу, поводом годишњице његовог рођења. На то ме је инспирисала Би-Би-Сијева серија о Чарлсу Дикенсу, коју је водио велики глумац Дерек Џекоби. Ја бих водила гледаоце кроз Нушићев живот који је био изузетно богат, турбулентан и занимљив. Читавог једног лета била сам затрпана књигама и подацима о нашем великом писцу и веома сам уживала склапајући узбудљив калеидоскоп његовог живота. Серија је прошла конкурс РТС-а, али, нажалост, није било слуха и пара које, узгред, нису биле велике да се она сними. Сада постоје индиције да би могло да дође до реализације пројекта. Нушић то апсолутно заслужује.

Када глумац одлучи да заувек напусти позорницу, позоришну или филмску, шта томе претходи?

– Глумац ретко одлучи да сасвим напусти сцену.То је љубав која не слаби, и не мења се. Барем је са мном тај случај. Не верујем да ћу се уморити. Можда ћу се пребацити у мању брзину, што је нормално с обзиром на године и физичку спремност, али љубав остаје. Трајно.

У изолацији сам спремала неке специјалитете које одавно нисам, а имам и једну идеју за комад. Полако. И радосно. То једино има смисла.

Коментари0
37a88
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља