Створили смо „савршену олују” за болести које се преносе из света дивљих животиња на људе и глобално брзо шире, а људско уништавање природе тај процес само убрзава, упозоравају научници. Ово је глобално становиште здравствених стручњака који проучавају како и где се у свету појављују нове болести.

У склопу тих напора стручњаци су развили систем препознавања образаца који могу предвидети које болести дивљих животиња представљају највећу претњу за људе. Овај приступ проблему износе научници са британског Универзитета у Ливерпулу и он је део глобалних напора у проналаску начина да се боље припремимо за будуће заразне болести.

„У последњих 20 година смо имали шест великих претњи – САРС, МЕРС, еболу, птичји грип, свињски грип и коронавирус”, рекао је за Би-Би-Си Метју Бејлис са ливерпулског универзитета.

„Успели смо да избегнемо пет хитаца, али шести нас је ипак погодио. И ово није последња пандемија са којом ћемо се суочити, због чега морамо изблиза надзирати болести међу дивљим животињама”, сматра професор.

У склопу детаљне анализе заједно са колегама је осмислио предсказујући систем препознавања образаца којим се може проучити велика база података свих познатих болести из животињског света.

Међу хиљадама бактерија, паразита и вируса познатих науци, овај састав препознаје и трагове скривене у броју и типу врста које они успевају заразити. Систем трагове користи да би закључио који међу њима представља највећу претњу за људе.

Ако се неки патоген прогласи приоритетом, научници ће, како кажу, усмерити све своје истраживачке снаге на проналазак превентивних мера и начин лечења пре избијања заразе.

Професор Бејлис сматра да ћемо морати да повучемо потпуно нови потез да бисмо открили које болести могу изазвати пандемију. Истиче да је досад направљен велики напредак у овом првом кораку.

Бројни научници су сагласни да наше понашање, нарочито крчење шума и присвајање природних станишта са различитим животињским светом, доприноси томе да се болести чешће преносе са животиња на људе.

Професорка Кејт Џонс са Универзитета у Лондону каже да „докази обично упућују на то да се екосистеми са нижом биолошком разноликошћу коју су изменили људи, попут пољопривредних добара или плантажа, често повезују са за људе повећаном опасношћу од разних инфекција”. Додаје да то ипак није нужно код свих болести.

Пијаца у Вухану (Фото ЕПА-ЕФЕ/ALEX PLAVEVSKI)

„Животињске врсте које лакше подносе људе, попут неких врста глодара, често су ефикасније у преносу патогена. Тако губитак биолошке разноликости ствара нове пределе на којима је повећан ризичан контакт људи и дивљих животиња, чиме се истовремено повећавају и изгледи да се одређени вируси, бактерије и паразити пренесу на људе”, појаснила је Џонс, а преноси Индекс.

Неке заразне болести су указале на то да постоје јасне међусобне везе између људских активности и дивљих животиња. То је био случај са првом епидемијом вируса „нипах” 1999. године у Малезији, када се вирусна инфекција, коју су преносили шишмиши, пренела на велику фарму свиња смештену на рубу шуме.  Шишмиши су се на стаблима хранили воћем, а остатке који су падали на тло потом су појеле домаће свиње.

Вирусом се тада заразило више од 250 људи који су били у контакту са зараженим свињама. Више од стотину њих је умрло. Стопа смртности од коронавируса се још увек формира, али тренутно се процењује да је она око један одсто. Вирус „нипах” убија 40 до 75 одсто заражених људи.

Професор Ерик Февре са ливерпулског универзитета и сарадник Међународног истраживачког института за стоку у Најробију подсећа да научници морају да непрестано прате и надзиру подручја у којима постоји већи ризик од појаве заразних болести. Фарме на рубовима шума на којима се продају и купују животиње, све то брише границе између људи и животињског света. Управо су то места на којима ће се вероватније појавити болести.

„Нове болести се у људској популацији појављују вероватно три до четири пута годишње. И не само у Азији или Африци већ и у Европи и у САД”, каже Февре. Бејлис додаје да активан надзор нових болести постаје све важнији.

Сматра да су људи „створили готово савршену олују за појаву пандемија”, а Февре је сагласан са његовим мишљењем.

„Врло је вероватно да ће се овакве ствари понављати јер су се догађале током свих наших интеракција са светом природе. Сада је најважније да то схватимо и да правовремено реагујемо”.

Каже да је актуелна криза својеврсна лекција многима међу нама о томе какве су последице људског утицаја на природни свет.

„Много ствари користимо и узимамо здраво за готово – храну коју конзумирамо, материјал од ког је направљен наш паметни телефон… Изузетно је важно да добро размислимо о ресурсима које трошимо, о начину на који их трошимо и како све то утиче на нас”, закључује Фавре.