уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.06.2020. у 12:21

Научници упозоравају: Створили смо савршену олују за нове пандемије

(Фото Бета/АП)

Створили смо „савршену олују” за болести које се преносе из света дивљих животиња на људе и глобално брзо шире, а људско уништавање природе тај процес само убрзава, упозоравају научници. Ово је глобално становиште здравствених стручњака који проучавају како и где се у свету појављују нове болести.

У склопу тих напора стручњаци су развили систем препознавања образаца који могу предвидети које болести дивљих животиња представљају највећу претњу за људе. Овај приступ проблему износе научници са британског Универзитета у Ливерпулу и он је део глобалних напора у проналаску начина да се боље припремимо за будуће заразне болести.

„У последњих 20 година смо имали шест великих претњи – САРС, МЕРС, еболу, птичји грип, свињски грип и коронавирус”, рекао је за Би-Би-Си Метју Бејлис са ливерпулског универзитета.

„Успели смо да избегнемо пет хитаца, али шести нас је ипак погодио. И ово није последња пандемија са којом ћемо се суочити, због чега морамо изблиза надзирати болести међу дивљим животињама”, сматра професор.

У склопу детаљне анализе заједно са колегама је осмислио предсказујући систем препознавања образаца којим се може проучити велика база података свих познатих болести из животињског света.

Међу хиљадама бактерија, паразита и вируса познатих науци, овај састав препознаје и трагове скривене у броју и типу врста које они успевају заразити. Систем трагове користи да би закључио који међу њима представља највећу претњу за људе.

Ако се неки патоген прогласи приоритетом, научници ће, како кажу, усмерити све своје истраживачке снаге на проналазак превентивних мера и начин лечења пре избијања заразе.

Професор Бејлис сматра да ћемо морати да повучемо потпуно нови потез да бисмо открили које болести могу изазвати пандемију. Истиче да је досад направљен велики напредак у овом првом кораку.

Бројни научници су сагласни да наше понашање, нарочито крчење шума и присвајање природних станишта са различитим животињским светом, доприноси томе да се болести чешће преносе са животиња на људе.

Професорка Кејт Џонс са Универзитета у Лондону каже да „докази обично упућују на то да се екосистеми са нижом биолошком разноликошћу коју су изменили људи, попут пољопривредних добара или плантажа, често повезују са за људе повећаном опасношћу од разних инфекција”. Додаје да то ипак није нужно код свих болести.

Пијаца у Вухану (Фото ЕПА-ЕФЕ/ALEX PLAVEVSKI)

„Животињске врсте које лакше подносе људе, попут неких врста глодара, често су ефикасније у преносу патогена. Тако губитак биолошке разноликости ствара нове пределе на којима је повећан ризичан контакт људи и дивљих животиња, чиме се истовремено повећавају и изгледи да се одређени вируси, бактерије и паразити пренесу на људе”, појаснила је Џонс, а преноси Индекс.

Неке заразне болести су указале на то да постоје јасне међусобне везе између људских активности и дивљих животиња. То је био случај са првом епидемијом вируса „нипах” 1999. године у Малезији, када се вирусна инфекција, коју су преносили шишмиши, пренела на велику фарму свиња смештену на рубу шуме.  Шишмиши су се на стаблима хранили воћем, а остатке који су падали на тло потом су појеле домаће свиње.

Вирусом се тада заразило више од 250 људи који су били у контакту са зараженим свињама. Више од стотину њих је умрло. Стопа смртности од коронавируса се још увек формира, али тренутно се процењује да је она око један одсто. Вирус „нипах” убија 40 до 75 одсто заражених људи.

Професор Ерик Февре са ливерпулског универзитета и сарадник Међународног истраживачког института за стоку у Најробију подсећа да научници морају да непрестано прате и надзиру подручја у којима постоји већи ризик од појаве заразних болести. Фарме на рубовима шума на којима се продају и купују животиње, све то брише границе између људи и животињског света. Управо су то места на којима ће се вероватније појавити болести.

„Нове болести се у људској популацији појављују вероватно три до четири пута годишње. И не само у Азији или Африци већ и у Европи и у САД”, каже Февре. Бејлис додаје да активан надзор нових болести постаје све важнији.

Сматра да су људи „створили готово савршену олују за појаву пандемија”, а Февре је сагласан са његовим мишљењем.

„Врло је вероватно да ће се овакве ствари понављати јер су се догађале током свих наших интеракција са светом природе. Сада је најважније да то схватимо и да правовремено реагујемо”.

Каже да је актуелна криза својеврсна лекција многима међу нама о томе какве су последице људског утицаја на природни свет.

„Много ствари користимо и узимамо здраво за готово – храну коју конзумирамо, материјал од ког је направљен наш паметни телефон… Изузетно је важно да добро размислимо о ресурсима које трошимо, о начину на који их трошимо и како све то утиче на нас”, закључује Фавре.

Коментари20
fd7b8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragoljub
Šta bi značilo ovo 'Savršena oluja' u ovom kontekstu? Jeli to neki bukvalan prevod? Može li neko da objasni ozraz?
srba
Zaboravio je brazilski virus ZIKA cak je bilo pretnji da stize onomad i u srbiju, setite se !?
Леон Давидович
Као да и раније нису постојале и животиње и људи и болести се преносиле са животиња на људе. Људи не могу бити никада безбедни и то је једноставно тако. Само зашто људи морају уопште долазити у додир са свакојаким живорињама и што морају јести свакојаке животиње. А још горе што људи имају и опасне микробиолошке лабораторије којима се не може веровати, а у даљој прошлости тако нешто није постојало и бар из таквих извора није се могла појавити болест.
Dragan Pik-lon
@Boris,nije tako.Postoje zemlje kao na primer Holandija koja ima sindikat-konzumenata(potrosaca).Koji revnosno i pedantno prate proizvode raznih proizvodjaca i iste uporedjuju daju ocene od 1do 10 koji su bolji,zdraviji,ekoloskiji,ukusniji....i sve to javno na nacionalnoj televiziji jednom nedeljno.Ceo svet to gleda....Izadjite malo iz sokaka i bacite pogled na slobodan svet.Koji se menja nije isti kakav je bio 1946.godine....!
Нико битан
Не прави проблеме само прехрамбена, већ је ту и хемијска, петрохемијска, текстилна, металска и све могуће индустрије. Бивша колонијална сила Холандија је лепа и сређена земља јер је своје проблеме извезла широм света, па сада Азијати, источни Европљани и Африканци загађују и уништавају своје земље да би Холанђани и остали западњаци уживали у благостању. Савремене заразе су рачун који је доспео на наплату јер се систем бави мазањем очију народа уместо да решава стварне проблеме.
Боривоје Банковић
Наопака вам је логика. Изађите ви из свог холандског сокака па видите како се добија кафа коју пијете, месо, житарице, соја и палмово уље које једете, па онда делите лекције о слободном свету. Цену "здравих" и укусних холандских производа плаћају милијарде које живе у беди и у уништеним земљама.
Прикажи још одговора
Мунгос
Када погледамо све вирусе, њихову вирулентност и смртност, они који су најопаснији и највећу смртност се најтеже преносе. Ови попут короне се брзо и нашироко преносе али имају мању смртност. Не може вирус бити и вирулентан и смртоносан у истом тренутку. Без обзира где је направљен, у природи или лабораторији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља