уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.06.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Поремећај расположења може да личи на депресију

Многи грађани се жале ових дана на поспаност, малаксалост, недостатак енергије, поремећај расположења, раздражљивост, лупање срца, недостатак ваздуха, главобољу, што су само неки од симптома пролећног умора
(Фото Ансплеш)

Поспаност, малаксалост, недостатак енергије, поремећај расположења, раздражљивост, слаба концентрација, лупање срца, стезање у грудима, недостатак ваздуха, тромост екстремитета, главобоља, вртоглавица, само су неки од симптома пролећног умора. Прави узрок настанка овог проблема није сасвим разјашњен. Ипак, ово стање се не сматра болешћу, а ни здравственим поремећајем. Лекари овај проблем сврставају у пролазне здравствене феномене, са којим се сусрећу у ово доба године.

Др Милена Костић (Фото: лична архива)

Како истиче др Милена Костић, специјалиста опште медицине Дома здравља у Лазаревцу, проблем се среће код великог броја људи – код некога је мање, а код некога је више изражен и дуже траје.

– Многи на симптоме неће ни обратити пажњу, нити се пожалити на њих, а ако бисмо узели у обзир све особе које су осетиле неке од симптома макар накратко или повремено, онда би се могло рећи да скоро свака друга особа пати од такозваног пролећног умора. Неколико фактора утиче на појаву симптома пролећног умора. Неке од важних промена дешавају се у хормонима. Битну улогу има стварање мелатонина, кога има више у зимским месецима, када је дан дужи. Са доласком пролећа и више сунчеве дневне светлости, лучење овог хормона се смањује, а превагу преузима серотонин. Овај такозвани хормон среће покреће организам на акцију. Организам је навикао током хладних дана на смањену физичку активност, а јачу калоријску исхрану, па на повећану активност не успева одмах да се прилагоди, што се манифестује осећајем умора. Томе треба додати и повећане дневне осцилације спољашње температуре и атмосферског притиска, што пре свега утиче на висину артеријског притиска, углавном га снижавајући. И то има за последицу осећај недостатка енергије, то јест умора – додаје др Костић.

Важно је знати да је ово стање пролазно и да у превазилажењу тегоба може помоћи примена уобичајених опште познатих здравих животних навика. Једна од основних мера јесте редован, правилан режим сна, без непотребног одлагања одласка на ранији починак, уз читање књиге пред спавање уместо гледања телевизије или рада на компјутеру или на мобилном телефону. Друга важна мера јесте правилан режим исхране, што подразумева разноврсну исхрану, са што више свежег воћа и поврћа. Ово доба године није идеално за држање строге нискокалоричне дијете упркос могућем повећању телесне тежине током претходних месеци. Трећа важна мера у ублажавању тегоба умора јесте физичкa активност. Она је посебно благотворна ако се примењује на отвореном простору, а то може бити и обична, али редовна дневна шетња у парку или шуми. Понекад је, да би се човек боље осећао, довољан кратак предах од 10 минута у миру и тишини, што се може некад практиковати и у радно време, да би човек био продуктивнији. Не треба заборавити позитивно деловање краткотрајног поподневног одмора (може бити довољно 20 или 40 минута, највише сат времена) на здравље и функционисање организма.

– Врло често нисмо у могућности да све ове здраве активности и навике применимо, али важно је да се потрудимо. Ово пролеће 2020. године није било обично, јер смо се нашли у једној потпуно ванредној ситуацији због појаве вируса корона. Зато се може очекивати да поремећај расположења буде доминантни знак пролећног умора ове године. Иначе, поремећај расположења у пролеће може личити на праву депресију. Особа може бити безвољна, меланхолична, успорена, са поремећеним сном. Ако ово стање траје дуже од две недеље и прикључују му се и осећај кривице, недостатак самопоштовања, јача осећај безнађа и беспомоћности, треба мислити и на праву депресију. Пошто не можемо да применимо активности на отвореном у уобичајеној мери, морамо се посветити другим активностима, посветити неко време и себи, а поделити бриге са драгим особама у које имамо поверење – истиче наша саговорница.

Специфични тестови за дијагнозу пролећног умора не постоје. Уколико било које описане тегобе трају дуже од две недеље, постају израженије или значајно ометају особу у свакодневном функционисању, потребно је да посети лекара.

Коментари6
2477c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Депресија ЈЕСТЕ умни поремећај.
Neko Tamo
Depresija je poremecaj raspolozenja, ‘umni poremecaji’ ne postoje...
Dragan Pik-lon
Postoji jos jedan ekstra problem,koga je donela civilizacija.Zimi se manje krecemo i vise smo u svojim jazbinama.Grickamo ono sto smo pripremili ili kupili i zovemo jednim imenom-zimnica.Ne odvajamo od interneta i socijalnih mreza.Kad doce prolece i slaviuji zelimo napolje ali nam se ne ostavlja virtuelni svet.U tom procepu nastaje depresija.Jer hocemo jare i pare.Neko ce reci da vecina seljaka u Srbiji nije na drustvenim mrezama.Seljaci su poseb soj.Do njih depresija nece stici-tu je prolece,,!
Goran
"Битну улогу има стварање мелатонина, кога има више у зимским месецима, када је дан дужи", kaže doktorka Kostic. Ne doktorka, bojim se da niste u pravu. Dani su duži u toku leta, a ne u zimskim mesecima, kada su kraći.
vreme
Često na žalost nije sam stvar u zdravim ili nezdravim navikama. Ponašanje u ugostiteljstvu je tako da često u mnogim krajevima grada nije moguće otići na san pre jedan u noći. To je zaista naša specijalnost jer i u južnim zemljama kao što su Italija ili Francuska nezamislivo je da za ugostitelje faktički ne važe pravila, a da komunalne službe postupaju protiv sitnih švercera, a faktički tolerišu velike zagađivače okoline.
Боро
Ткз. "пролећни умор" је измишљотина фармако-мафије, створена да се прикрије прави узрок свих ових симптома, а је недостатак јода. Свака животиња и биљка, у пролеће има највише енергије, не би ли и са човеком тако требало бити. Мањак јода је подмукао, јер се хлор из градске воде, везује за јодидне пријемнике, и "глуми" јод, као када би у ролс-ројс сипали уље од кукуруза уместо бензина. Такав човек живи, ал пре би се могло рећи да животари. То да је недостатак јода решен јодирањем соли је нетачно.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља