Грађани Србије убудуће ће моћи да купе стан на кредит с упола мањим учешћем него до сада. Прошле недеље Народна банка (НБС) усвојила је пропис којим смањује учешће за куповину прве некретнине са досадашњих 20 на 10 одсто. Они који купују други стан или неки следећи морају да рачунају да за њих важи учешће од тих 20 одсто. Како већина ипак купује први стан, може се рећи да ова мера важи за већину потенцијалних купаца. Иначе Жељко Јовић, вицегувернер централне банке, у јавности је изјавио да је мера донета, између осталог, ради подстицања станоградње и грађевинарства.

Као и код свих осталих зајмова, крајња одлука о одобравању кредита јесте на банци, то јест она одлучује под којим условима ће одобрити кредит. Народна банка је изричито навела да банке и даље, у складу са сопственим проценама, могу приликом одобравања стамбеног кредита захтевати и веће учешће. Иначе, већ неколико седмица у јавности се говорило о томе како ће банке повећати учешће за стамбене зајмове на 30 одсто као последицу ризика изазваних падом привредне активности услед пандемије.

Иначе, учешће за стамбене зајмове повећано је 2011. године за време мандата бившег гувернера НБС Дејана Шошкића с образложењем да су зајмови с већим учешћем мањи ризик и за клијента и за банку.

Кредит за први стан с учешћем од десет одсто за оног који га отплаћује у старту значи мањи трошак, али не и убудуће. Наиме, он добија већи месечни ануитет, али и плаћа камату банци на већи кредитирани износ од 90 одсто, због чега је овакав зајам у крајњем резултату скупљи. На примеру зајма од 45.000 евра с различитим учешћем, с каматом од 2,7 одсто и периодом отплате од 20 година, види се да не само да је месечна рата већа за двадесетак евра већ и да на име камате мора да се плати око 1.400 евра више.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је смањењем учешћа за стамбене зајмове Народна банка посегла за нестандардним мерама попут осталих централних банака. Нестандардно време захтева и такве мере, а централна банка је поменуту меру донела како би дала допринос опоравку привредне активности, а тога нема ако се не повећа кредитна активност. Већина нема пара за кеш куповину стана нити фирме имају паре за изградњу.

– То је само сигнал регулатора и не очекујем да ће банке похрлити да испуне пропис НБС, јер је ипак крајња одлука на њима. Њихове паре њихов ризик. Оне не могу да иду испод регулативе централне банке и да одобре кредит с учешћем од пет одсто, али од клијента, ако тако процене, могу да траже и веће учешће. Банке ће сада бити додатно опрезне, промет на тржишту некретнина је мали и референтна цена је под знаком питања. Није наодмет подсетити да је светска криза 2008. године почела у САД управо због тога што су банке одобравале кредите за куповину некретнина без учешћа и онима који нису били кредитно способни. Још је свеже сећање на то – упозорава овај стручњак.

Грубишић напомиње и да у случају зајма с већим учешћем зајмопримац мање новца позајми од банке, мање јој пара да на камату и да има и нижи месечни ануитет. У случају да хоће да превремено отплати зајам, боља му је позиција јер банци мање дугује.

Каматне стопе на стамбене кредите су у паду и, према подацима НБС, у фебруару и марту су у просеку износиле 2,7 одсто.

Они који купују први стан имају право на повраћај ПДВ од 10 одсто. Услов је да се ради о физичком лицу које је пунолетни држављанин са пребивалиштем на територији Србије. Право на повраћај може се остварити за површину која за купца првог стана износи до 40 квадрата, а за чланове његовог домаћинства до 15 квадрата по сваком члану који нема стан на своје име.