уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 16.06.2020. у 20:00 Јована Рабреновић
КАКО ДО ПРВОГ СТАНА

Мање учешће, али трошак већи

Кредит с учешћем од десет одсто за оног који га отплаћује у старту значи мањи трошак, али плаћа камату банци на већи кредитирани износ од 90 одсто
(Фото Р. Крстинић)

Грађани Србије убудуће ће моћи да купе стан на кредит с упола мањим учешћем него до сада. Прошле недеље Народна банка (НБС) усвојила је пропис којим смањује учешће за куповину прве некретнине са досадашњих 20 на 10 одсто. Они који купују други стан или неки следећи морају да рачунају да за њих важи учешће од тих 20 одсто. Како већина ипак купује први стан, може се рећи да ова мера важи за већину потенцијалних купаца. Иначе Жељко Јовић, вицегувернер централне банке, у јавности је изјавио да је мера донета, између осталог, ради подстицања станоградње и грађевинарства.

Као и код свих осталих зајмова, крајња одлука о одобравању кредита јесте на банци, то јест она одлучује под којим условима ће одобрити кредит. Народна банка је изричито навела да банке и даље, у складу са сопственим проценама, могу приликом одобравања стамбеног кредита захтевати и веће учешће. Иначе, већ неколико седмица у јавности се говорило о томе како ће банке повећати учешће за стамбене зајмове на 30 одсто као последицу ризика изазваних падом привредне активности услед пандемије.

Иначе, учешће за стамбене зајмове повећано је 2011. године за време мандата бившег гувернера НБС Дејана Шошкића с образложењем да су зајмови с већим учешћем мањи ризик и за клијента и за банку.

Кредит за први стан с учешћем од десет одсто за оног који га отплаћује у старту значи мањи трошак, али не и убудуће. Наиме, он добија већи месечни ануитет, али и плаћа камату банци на већи кредитирани износ од 90 одсто, због чега је овакав зајам у крајњем резултату скупљи. На примеру зајма од 45.000 евра с различитим учешћем, с каматом од 2,7 одсто и периодом отплате од 20 година, види се да не само да је месечна рата већа за двадесетак евра већ и да на име камате мора да се плати око 1.400 евра више.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији, каже да је смањењем учешћа за стамбене зајмове Народна банка посегла за нестандардним мерама попут осталих централних банака. Нестандардно време захтева и такве мере, а централна банка је поменуту меру донела како би дала допринос опоравку привредне активности, а тога нема ако се не повећа кредитна активност. Већина нема пара за кеш куповину стана нити фирме имају паре за изградњу.

– То је само сигнал регулатора и не очекујем да ће банке похрлити да испуне пропис НБС, јер је ипак крајња одлука на њима. Њихове паре њихов ризик. Оне не могу да иду испод регулативе централне банке и да одобре кредит с учешћем од пет одсто, али од клијента, ако тако процене, могу да траже и веће учешће. Банке ће сада бити додатно опрезне, промет на тржишту некретнина је мали и референтна цена је под знаком питања. Није наодмет подсетити да је светска криза 2008. године почела у САД управо због тога што су банке одобравале кредите за куповину некретнина без учешћа и онима који нису били кредитно способни. Још је свеже сећање на то – упозорава овај стручњак.

Грубишић напомиње и да у случају зајма с већим учешћем зајмопримац мање новца позајми од банке, мање јој пара да на камату и да има и нижи месечни ануитет. У случају да хоће да превремено отплати зајам, боља му је позиција јер банци мање дугује.

Каматне стопе на стамбене кредите су у паду и, према подацима НБС, у фебруару и марту су у просеку износиле 2,7 одсто.

Они који купују први стан имају право на повраћај ПДВ од 10 одсто. Услов је да се ради о физичком лицу које је пунолетни држављанин са пребивалиштем на територији Србије. Право на повраћај може се остварити за површину која за купца првог стана износи до 40 квадрата, а за чланове његовог домаћинства до 15 квадрата по сваком члану који нема стан на своје име.

Коментари6
31ec9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Višnja
Bilo bi dobro da ukinu Nacionalnu korporaciju i obradu kredita . . . ili nam barem obezbede fiksne kamate. Banke koje su ukinule Nacionalnu korporaciju i obradu kredita su povećale kamatu, tako da dođe na isto. Lepo neko reče, još jedan predizborni trik. Svi su zaštićeni osim građana ove zemlje.
nikola andric
Ako drzava zeli da stimulira gradnju i posed stanova od gradjana onda za taj cilj postoje bolje metode od ispoljavnja zelja preko centralne banke. Poreska olaksanja u vezi kamate su poznate metode sa zapada.
nikola andric
Zaduzivanje je vezano za zalozno pravo. Koliko veci riziko za banku toliko veca kamata i, naravno, obrnuto. Zaloga nekretnina pruza banki vecu sigurnost pa je i kamta niza. Posto je otplacivanje stanova, itd. nekretnina dugorocno zaduzivanje (20-40 godina) dodatni uslovi pokrivaju dodatni riziko. 100% finansiranje stana je naravno skuplje od , kazimo, 75%. Na zapadu se , shodno tome, razlikovala prva i druga hipoteka. Prva za pokrice 75% trzizne vrednosti , druga za dodatnih 25%.
Sima
Ovo je ipak predizborni trik vlasti, realnost je drugacija. Nije receno da ucesce ne sme biti vece od 10%. Banke po obicaju svaku preporuku i propis dzave koriste na svoj nacin. Drzava mora povecati kontrolu rada banaka i zastititi gradjane od zelenaskog pristupa. Mnogo toga ima da se poradi, jedino tako ce se doci do sredstava i pokrenuti novcem privredni zamajac. Ako nas banke koce, uzaludan je trud za stvaranje privrednog ambienta.
Mrki
Kako kad je u jednoj banci receno da je to donji limit a ne i gornji i oni su upravo povecali gornji na 30%.Pojasnite te razlike u nekom narednom tekstu.
SPA
Pa pojašnjeno je, banka ima pravo da traži veće učešće u srazmeri sa tim koliko procenjuje rizik davanja kredita. Sa druge strane ima tu jedna druga stvar jesu troškovi veći ako je učešće manje ali kakve veze to ima, ja uzeo stambeni, kad sam krenuo u proceduru pre korone bilo 20% pa naguralo na skoro 30% učešće posle korone, promenili u hodu. Morao da se pogađam sa investitorom da me sačeka a i za ovo drugo se pozajmio što lično što kredit. Da je 10% manje bih bio zadužen sad i odmah.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља