среда, 02.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 17.06.2020. у 12:30

Лагани опоравак прекинутих ланаца снабдевања храном у Европи

(Фото ЕПА/Riccardo Antimiani)

Пандемија вируса ковид 19 прекинула је ланце снабдевања храном у Европи, али се у наредних неколико месеци очекује лагани опоравак у тој индустрији, речено је данас на регионалном вебинару „Прехрамбено-прерадивачки сектор - могућа стратегија за централну и источну Европу”.

Ипак, регион централне и источне Европе економски је мање уздрман последицама кризе изазване ковидом 19 од других региона у Европи, речено је на семинару.

Дискусију су организовале француске привредне коморе у Мађарској, Пољској, Румунији, Србији, Чешкој, Словачкој и Хрватској, а представници прехрамбено - прерађивачког сектора указали су да је тај сектор веома значајан за питање сигурности хране за Европу када је реч о доступности производа, олакшавање приступа потрошача прерађеним производима.

У многим европским земљама током пандемије коронавирусом долазило је до несташице хране (Фото ЕПА/MAURIZIO BRAMBATTI)

Такође, истакли су да је то основа економске стабилности и одрживог развоја у Европи, преноси Танјуг.

Јакуб Олипра из Одељења за макроекономску анализу Креди агрикол групе у Пољској навео је да је због коронавируса дошло до прекида ланца снабдевања храном у Европи, као и да је примећен широк пад производње хране, који је био праћен повећањем залиха.

Удари изазвани ковидом 19 на индустрију хране су, како каже, у свакој европској земљи зависили од рестрикција које су увеле њихове владе, затим од изложености извозу и структури потрошње хране.

„Наредних месеци доћи ће до постепеног опоравка у индустрији хране у Европи у складу са попуштањем рестриктивних мера и повећањем економских активности, као и поновним успорављањем ланаца снабдевања храном”. Коронавирус је доста погодио ланце снабдевања у овом сектору”, навео је Олипра.

Указао је да би ти проблеми са коронавирусом могли изазвати протекционизам, као и да ће велики број компанија у том сектору променити своје стратегије како би обезбедиле стабилност продаје и својих залиха.

Такође, очекују се и извесне промене у понашању потрошача, додао је Олипра.

Шеф за имплементацију регионалних иницијатива о пољопривредној трговини и интеграцији на тржиште у Организацији за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама (ФАО) Мери Кени је рекла да је та организација веома активна у овом региону по питању актуелне ситуације и да помаже државе у агро сектору.

Она је рекла да је прошле године акценат био на структурним реформама политика, али да је и даље јавна потрошња у агро сектору релативно мала, ако се упореди са његовим знацајем за економију.

Кени каже да пољопривреда и прехрамбени системи настављају да се опорављају од утицаја ковида 19 , и указала на значај улагања у одрживе прехрамбене системе како би се решио проблем прекомерне тежине и гојазности људи.

Она је истакла да је и ова ситуација показала колико је важно да се достигну одрживи прехрамбени системи, као и да важну улогу има приватни сектор.

Додала је да су претходних година скоро све земље у региону централне и источне Европе повећале и диверзификовале процес производње хране.

Генерални директор у компанији Алего из Чешке Максим Бривиос рекао је да има пуно изазова у прехрамбено - прерађивачком сектору не само у Европи већ и на глобалном нивоу.

Он је указао на значај нових технологија које усвајају компаније у пољопривреди, као што је употреба сателита и дронова како би се надзирали и контролисали усеви.

Каже да се све више ради на органској производњи хране и да су тржишта централне и источне Европе спремна за такву производњу, као и да је међу њима и Србија.

Шеф међународне канцеларије за средњу и источну Европу Креди агрикол групе у Аустрији Доминик Сигрос је рекао да су посебно у региону заинтересовани за Румунију, Србију и Пољску.

Истакао је да је очигледно да је регион централне и источне Европе мање погођен од других региона који су озбиљније економски уздрмани.

Коментари0
2bea3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља