Изградњом нове луке у Београду, Србија ће добити највеће саобраћајно чвориште на простору западног Балкана, које ће омогућити повезивање друмског, железничког и ваздушног транспорта са Дунавом, као најважнијим водним коридором на европском континенту.
Иако је било планирано да се ова лука изгради на локацији Бељарица у близини Пупиновог моста, од овог плана се одустало јер је овај простор природна брана престонице у случају поплава и у њему живи више од 166 врста птица.
Због ове одлуке у току је израда такозване претходне студије оправданости која би требало да буде готова у августу.
– За израду претходне студије оправданости са генералним пројектом обезбедили смо грант средства Европске уније у износу од близу милион евра. У оквиру студије ради се опциона анализа која треба да прикаже неколико решења за нову локацију луке Београд, са њиховим предностима и манама. Тек по усвајању те студије, може се говорити о коначној локацији за нову луку у Београду – кажу у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Ипак, место за изградњу луке у близини Пупиновог моста није потпуно испало из игре. Као једна од локација спомиње се место нешто узводније од планираног подручја заштите, то јест форланда левe обалe Дунава. У случају изградње нове луке на тој локацији, како кажу у овом министарству, спречили би се било какви негативни ефекти по животну средину.
– После усвајања студије оправданости са генералним пројектом у току ове године кренуће израда студије оправданости са идејним пројектом и пројектом за грађевинску дозволу. Рок за завршетак комплетне техничке документације јесте октобар 2021. године, док је планирани рок за почетак радова април 2022. године – напомињу у министарству. Лука Београд, која ће бити пројектована да обухвати контејнерски, нафтни, као и терминал за расуте терете попут руда, шљунка, житарица, генералних терета као што су метална роба, дрвена грађа, роба у балама, пакетима, палетама, требало би да буде део основне мреже речних лука Европе.
Међу важним плановима јесте и проширење капацитета лука у Богојеву, Прахову и Сремској Митровици.
Проширењем капацитета луке Богојево, Србија би требало да постане логистички центар за претовар и складиштење пољопривредних производа из Бачког округа.
Ова лука треба да омогући пружање услуга за компаније које послују у источној Хрватској и да буде алтернатива за луку Осијек, посебно у периодима ниског водостаја Драве. Када буде проширена, она ће бити и далеко конкурентнија од луке Вуковар. Пројекат обухвата изградњу нових силоса за жито и уљарице, као и додатних складишних простора за пољопривредне производе, мањи контејнерски терминал, као и нафтни терминал. Вредност је 52.000.000 евра, од чега је око 35.000.000 евра лучка инфраструктура, чија је изградња обавеза Србије, док ће преостала средства уложити лучки концесионар – кажу у министарству.
Проширењем луке Прахово олакшаће се рад компанијама у њеном у ширем залеђу, али и онима које послују у оквиру слободне зоне Пирот и баве се увозом сировина и извозом финалних производа из Руске Федерације, Белорусије, Азербејџана... Рок за завршетак израде техничке документације јесте април 2021. године, док је планирани рок за почетак радова крај 2021.
Уклањање препрека на Дунаву и Сави
До краја ове године могао би да буде завршен и пројекат хидротехничких и багерских радова на уклањању шест критичних сектора за пловидбу на Дунаву.
– Реализацијом овог пројекта, вредности близу 10.000.000 евра, на пловном путу Дунава кроз Србију биће омогућена несметана пловидба целе године без обзира на водостај. У току су радови отклањању критичних сектора за пловидбу на Сави. На овој реци већ су уређени сектори „Камичак” и „Шабац”, а ове године настављамо са сектором „Кленак” – кажу у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре.
У току су радови и на адаптацији бродске преводнице „Ђердап 1”, чија је вредност 28,5 милиона евра и који ће бити завршени до краја следеће године. Тиме ће превођење бродова на „Ђердапу 1” бити поузданије и брже. Са сат времена смањиће се на око 35 минута.
