Земунски хроничар Бранко Најхолд добио је данас на кеју у Земуну спомен клупу, а свечаности уприличеној том приликом присуствовао је и помоћник градоначелника Београда Андреја Младеновић.

Председник општине Дејан Матић додао је да су прве асоцијације на Најхолда Дунав, карикатура, Земун некада и сада.

„Без Бранка не бисмо имали престижну колекцију археолошких артефаката, богату збирку карикатура, хронику о Земуну и Међународни земунски салон карикатуре”, рекао је Матић.

Он је подсетио да је Најхолд једном изразио жељу да када га више не буде Земунски кеј краси клупа са његовом бистом и аудио-апаратом који би препичавао древну историју Земуна.

Његови Земунци прешли су са речи на дела и захваљујући његовој супрузи, Граду Београду и многима, та жеља је донекле испуњена.

„На нама је да преносимо реч Бранкову о значају и величини културне баштине Земуна”, рекао је Матић и додао, како преноси Танјуг, да би Бранко Најхолд данас био радостан да види да је оживљен пристан из његове хронике, да лепе фасаде опет красе Земун, а Гардош сија новим сјајем, те зато што је Земун са Господском опет бисер за туристе.

Младеновић је наводећи да му је Најхолд био комшија и да га је познавао као „Чика Бранка” и „Нају” изразио очекивање да ће сви када прођу поред клупе и сете се Најхолдовог дела још више волети Земун.

„Најхолд је свима нама који смо Земунци приближио Земун онакав какав заиста и јесте. Постао је хроничар и неко по коме се Земун препознаје. Заокупио је пажњу и поштовање суграђана, али и након смрти окупио је велики број Земунаца и учинио да причамо о нашем граду са посебном емоцијом”, рекао је Младеновић.

Саветник у Музеју Града Београда Дарко Ћирић рекао је да је немогуће набројати све теме којима се бавио Најхолд.

„Драгоцена заоставштина, историјска документација, фотографије, исписи и материјални трагови прошлости нашли су, захваљујући његовој супрузи Бојани Ивановић, трајни смештај у депоима Завичајног музеја и Музеја града Београда”, рекао је Ћирић и изразио очекивање да ће ускоро стална поставка Завичајног музеја представити јавности део тог фонда у статусу заштићеног културног добра.

Аутор споменика је академски вајар Стеван Филиповић из Сремских Карловаца, а цео споменик је изливен у уметничкој ливници „Станишић”.