четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.06.2020. у 15:10 Милица Димитријевић

Пештански ђаци у Спомен-збирци Павла Бељанског

Изложбом дела Петра Добровића, Зоре Петровић, Ивана Радовића и Ивана Табаковића ова кућа обележава рођендан свог оснивача и великог колекционара
Петар Добровић, „Барањски виногради”, 1915.

Спомен-збирка Павла Бељанског, љубитељима сликарства добро знана установа на новосадском Тргу галерија, обележава датум рођења свог оснивача, великог колекционара и дародавца изложбом дела четворо великана – Петра Добровића, Зоре Петровић, Ивана Радовића и Ивана Табаковића.

Под називом „Пештански ђаци” вечерас од 20 сати публици ће бити доступан избор њихових дела која ова кућа брижљиво чува у својој колекцији, а овога пута она ће бити контекстуализована управо географском одредницом из насловног блока – Будимпештом на Дунаву – на чијој су се територији све четворо наших еминентних уметника школовали.

Марта Ђармати, кустос Спомен-збирке и аутор ове поставке, подсећа нас на то да је Будимпешта у првим деценијама 20. века привукла велики број младих уметника како из Мађарске тако и из ширег региона, међу којима су били и поменути Добровић, Радовић, Табаковић и Зора Петровић, рођени на самом крају 19. века у јужним жупанијама тадашње Мађарске, то јест унутар граница Аустроугарске монархије. Грађански породични статус и знање мађарског језика неки су од фактора који су их усмерили ка Академији лепих уметности у Будимпешти, која је у то време нудила солидну основу за даље усавршавање у најзначајнијим уметничким центрима, попут Минхена и Париза.

Наша саговорница истраживала је у архивама уметничких факултета у Будимпешти (Архиву и библиотеци Мађарског факултета ликовних уметности и Архиву Уметничког факултета Мохоли Нађ у Будимпешти) путеве ових наших уметника и сада нам, поред укупно седамнаест њихових радова, уз пратећи каталог, представља путем документарних паноа неке нове податке који су у вези са раним периодом њиховог школовања. Како каже, за сваког од њих зазнала је неки нови детаљ.

– Наводило се, а на основу изјаве једног уметника, да је Добровић учио вајарство у Школи за примењену уметност током једне школске године у Будимпешти пре него што је тамо уписао академију, али се испоставило да се у списковима студената те школе он уопште не наводи, док се показало, такође, да је учио код познатог професора Кароља Ференција, али и код предавача који се звао Еде Бало, нешто класичнијег приступа. Исти тај човек био је професор и Табаковићу, уз којег се помиње још једно професорско име које нигде у факултетским подацима нисам успела да пронађем. Открила сам да је Радовић био у Будимпешти ожењен и да се тамо и развео пре него што се вратио у земљу, прва супруга се у његовим биографијама не помиње.

Кад је реч о Зори Петровић, успела сам да пронађем једну до сада њену непознату фотографију коју смо репродуковали и у каталогу и на поставци. На њој се Зора лепо види, у друштву других девојака које сликају у башти Музеја пољопривреде – открива кустоскиња.

Током трајања изложбе, а она је пред публиком до 23. Августа, биће одржана три тематска предавања. Прво је заказано за четвртак, 25. јун, у 19 сати под називом „Академија лепих уметности у Будимпешти и мађарска авангарда”. Како је најављено, том приликом Марта Ђармати говориће о историјату Академије лепих уметности у Будимпешти, њеним најзначајнијим професорима и студентима, као и утицају припадника Уметничке колоније у Нађбањи и других феномена мађарске авангарде на реформе у школовању младих уметника у мађарској престоници у првим деценијама 20. века.

Коментари1
34258
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Raca Milosavljevic
... hvala Milici i Politici za ovu lepu pricu iz Peste ...ovaj grad je u jednom periodu nase istorije imao vaznu ulogu ...pored Trsta,Beca,Temisvara,Soluna ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља