петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.06.2020. у 22:00 Ивана Албуновић

Нове полемике око цене жита

Ратари затражили од државе да, пре жетве, објави цену пшенице од 22 динара по килограму јер сматрају да би то повећало цену коју планирају да понуде откупљивачи
(Фото Л. Адровић)

Да ли држава може да гарантује цене пољопривредних производа, питање је које се последњих дана често помиње, чак и у кампањи појединих опозиционих странака. Или да пре бербе или жетве, објављивањем цена, утиче на тржишна кретања и најчешће доведе до усијања напете односе између произвођача и откупљивача.

Овакав захтев недавно је потекао од Независне асоцијације пољопривредника Србије. Председник скупштине овог удружења Иван Вучковић недавно је рекао за Бету да су произвођачи од Републичке дирекције за робне резерве тражили да, пре жетве, објави цену пшенице од 22 динара по килограму, што би, како је истакао, „повукло” цену откупљивача, али да су остали ускраћени за одговор.

Држава је, како је рекао, најпре игнорисала тај захтев, али је јуче ипак тим поводом био сазван састанак у Министарству пољопривреде.

– Ове године род пшенице је подбацио због временских неприлика. Ако откупљивачи не понуде бар 20 динара за килограм, пољопривредници ће бити у великом губитку. Јер они немају складишта да чувају пшеницу док јој цена не порасте – рекао је Вучковић за ову агенцију.

Он је оценио да ће цена жита сигурно ићи горе јер је род смањен, али да ратари морају одмах да га продају по ценама од 16 до 17 динара, колико сада откупљивачи планирају да понуде.

Додаје да ће трговци, када држава после жетве установи биланс и објави цене, које ће сигурно бити веће од оне коју сада нуде откупљивачи, продати држави јефтино жито, по тим вишим ценама и зарадити на леђима произвођача.

Аграрни аналитичар Чедомир Кецо каже да разуме забринутост ратара, посебно оних малих, али истиче да држава нема механизме да на овај начин интервенише на тржишту.

– Држава нема право, инструменте, нити алате да спроводи гарантне цене ни за један производ. Изузев када штити социјални мир везан за цену појединих врста хлеба и уља – истиче Кецо.

Он каже да је држава недавно, први пут у последњих четрдесетак година, изашла са прогнозираном ценом пшенице од 160 евра по тони или 18,8 динара по килограму, и то је учињено када се практично није могао прогнозирати род пшенице за ову годину.

Како су раније рекли у Министарству пољопривреде, том приликом коришћени су подаци светских организација које се баве дугорочном прогнозом и планирањима на тржишту пољопривредних и прехрамбених производа.

– Како смо ми земља робних вишкова, па и пшенице, ту чињеницу користи прерађивачка индустрија и купује производе као што су жито, сунцокрет, кукуруз од произвођача који немају високе рентабилне приносе, а ни складишни простор, па тако ти произвођачи на томе губе. А тих малих је највише – објашњава наш саговорник.

Он додаје да држава једино као меру може да спроведе откуп преко Робних резерви, али за тај посао мора да одвоји новац из буџета уз одобрење владе. Али сасвим је друго питање, каже, која је то цена која би могла да „помери” тржиште.

– Профитабилност пшенице је у високом приносу, улагањима и у већој сетвеној површини у оквиру газдинства. Србија са 250.000 хектара засејане пшенице задовољава све домаће потребе за хлебним брашном, као и кондитора и остварује вишак. И управо тај вишак забрињава мале произвођаче којима сада ни цена од 25 динара, по килограму, не подмирује трошкове – каже Кецо. Наглашава да су, поврх тога, ове године драстичне регионалне разлике у квалитету пшенице и да је разумљиво да су забринути они пољопривредници које је погодила суша.

Сматра да нови алат државе, за допринос квалитетном гајењу пшенице, може да буде техничко оспособљавање откупљивача, млинова да уведу лабораторије за разврставање пшенице по квалитету. Каже да то нису мале инвестиције, али да јесу оствариве.

Коментари12
cad07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rile
Nažalost, nigde u svetu poljoprivrednik nije bogat. Jedna anglosaksonska šala na pitanje: ‚‚Kako zaraditi milion dolara od poljoprivrede?", kaže. ‚‚Počnite sa dva miliona i radite naporno."
Marija
Poljoprivrednici su nesto propustili, U Srbiji samo stranci koji otvore montazno-demontazne pogone dobiju od drzave pare i garancije da ce im ovde biti najbolje, E kada bi tako brinuli o poljoprivredncima kako bi bilo lepo u Srbiji, ali oni redje odlaze u inostranstvo pa im zato to sve rade,Tako je to u Srbiji.
Ratar
Ala ste se uhvatili tih silosa i smestajnh kapaciteta. Svaki poljoprivrednik moze svoju robu da preda na cuvanje kod otkupljivaca. To se, onda naplacuje, 1% ulaz, 0.5% rastur, 0.5% fumigacija(zastita od insekata), plus 1% mesecno. Znaci, za sacuvati zito 2 meseca do formiranja cene izadje oko 5% ili 1din. a ako ce aode na 20 ili 22, eto koristi. Ali sta ako padne ili se ne promeni, oda je to trosak. Rizik postoji kao i svuda. Druga je stvar sto se kod ratara psenica prva prodaje da pokrpi rupe!
Petar Popovic
Korona i karantin su me vratili u detinstvo. Vruc hleb, taze ispecen iz rerne domace seljacke peci. Nas Cipov Domaci ali pravi. Kada nam je malo trebalo, leba masti, paprike pa na ulicu za loptom u prasinu medju gomilu ostale decurlije iz ulice. Danas,selo pusto i prazno. Mozda upravo sto nema prave cene za seljaka, da bude stimulisan. da radi i ostaje na selu. Izgleda da nam ne trebaju seljaci sa vocem i povrcem, Zuze sa mlecnim. Imamo Lidle, Ideje, Diseve a zapravo nemamo nista vise svoje!
Живко(пиши ћирилицом)
Читам текст и коментаре, и не могу да верујем количином незнања. Сељак(произвођач) није никад био по вољи држави, јер је у случају жита,био произв.полуга за социјални мир (хлеб народу)! Да би та полуга радила, производњи треба помоћи(за то скоро никад није било ни воље а ни новца).Као доказ томе наводим да се жито не купује, већ откупљује(нека ми неко каже због чега је то смишљено)! С друге стране, сељак би решио већину својих проблема удруживањем(постаје равноправан партнер)!! Али....
Pera
Gospodin Kiza je apsolutno u pravu: pošto nigde u normalnom svetu poljoprivreda nije samo tržišno orijentisana već ima i socijalnu i bezbednosnu dimenziju, cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda su državno regulisane (kako cenovno tako i količinski - ograničava se produkcija radi održanja nivoa cene i sprečavanja proizvodnje prekomernih viškova). Sistem garantovanih cena kao i sistem reeskontnih kredita su spas kako za seljaka tako i za držaavu (čitaj Budžet)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља