среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:07

Телескоп од четрдесет метара

Аутор: Д. Д.понедељак, 16.06.2008. у 22:00
Осматрајући небо кроз телескоп открива се мноштво тајни звезда

Људи су још од праисторије упирали поглед у небо, али су голим оком могли да виде само најкрупнија и најближа небеска тела. Своја сазнања о васиони проширили су тек када је направљен први телескоп.

Један од првих који су дошли на идеју да уз помоћ два сочива увећају слику удаљених предмета био је Холанђанин Ханс Липершеј, произвођач наочара. За овај проналазак заслужан је био, у ствари, његов шегрт, који се у тренуцима доколице играо сочивима и случајно, ставивши једно испред другог, уочио да предмети посматрани кроз ова стакла изгледају већи него кад се посматрају голим оком. Шегрт се похвалио мајстору, који се уверио да је његово опажање тачно, ставио два сочива у цев и 1608. године направио први телескоп на свету.

У исто време сличну справу направио је и Закаријас Јенсен, његов колега и конкурент, који је тврдио да му је Липершеј украо идеју и да је он ову „увећавајућу цев” направио још 1604. године. Међутим, Липершеј је умео боље да изрекламира проналазак и успео је да га прода холандској влади, да би га користила у војне сврхе.

У то време телескоп није имао име. Неки су га звали „осматрач”, други „далековид”, а неки су га помињали само као „цилиндар”. Име које и данас носи добио је 1612. године. Грчки математичар Јоанес Димисијани предложио је назив телескоп, који означава справу која „види” на даљину.

За холандски проналазак чуо је и италијански научник Галилео Галилеј, у то време професор математике на Универзитету у Падови. Иако није видео ниједан „далековид”, успео је да га направи на основу онога што је из прича сазнао о њему. Изглачао је стакло, направио два сочива и углавио их у цев. На окулар је ставио конкавно, а на објектив конвексно сочиво. Предмети које је посматрао кроз ову направу изгледали су троструко већи него када их је гледао голим оком. Када је свој рад показао млетачким званичницима, они су му, одушевљени, указали велике академске почасти и, што је научнику много више значило, повећали му плату.

Галилеј је наставио да усавршава телескоп и успео да повећа његову моћ увеличавања тако да су предмети посматрани кроз његову цев изгледали 33 пута већи. Осматрајући небо кроз телескоп открио је да је површина месеца препуна планина, кратера и равница, приметио да Млечни пут није само трака светлости, већ да у њему постоји мноштво звезда, сазнао да Јупитер има четири сателита, уочио мрље на Сунцу. Његова открића била су толико револуционарна за његово доба да су га многи сматрали варалицом.

Јоханес Кеплер је 1610. године изменио сочива на Галилејевом телескопу тако да је предмет посматран кроз њега изгледао изврнут наопачке, а затим је током 17. века владала права помама око тога ко ће направити дужу цев телескопа, како би ефекат увећавања предмета био што већи. Научници су, тако, морали са собом да воде и помоћнике који су им придржавали телескопе дугачке и по четрдесетак метара.

Исак Њутн је 1704. године направио револуцију, заменивши стаклено сочиво закривљеним огледалом и тако омогућио прављење телескопа са увећањем од више од милион пута. Њутнов принцип, уз мање измене, одржао се до данас – само су огледала постајала све већа.


Коментари0
1acde
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља