субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 19.06.2020. у 21:00 Вишња Аранђеловић

Београђани су некада живели у Цариграду

Деценијама Црква Богородице Белградкапи у Истанбулу није била тема чак ни у стручним круговима, док је на овогодишњем симпозијуму „Ниш и Византија” није оживео историчар уметности Владимир Божиновић
Црква Богородице Белградкапи (Фотографије лична архива)

О животу Београђана у Цариграду, данашњем Истанбулу, које је султан Сулејман преселио освојивши Београд 1521, сведочи тек понека православна црква. Углавном су грађене да не буду упадљиве, скриване иза високих зидина. У јавности, па чак и у научним круговима, мало се зна и ретко говори о Цркви Богородице Белградкапи, која се налази у близини Београдске капије. Случајни пролазник тешко да би помислио да је ниска камена кућа, без куполе и звоника, опасана оградом заправо православна црква из 19. века. Туриста који би пожелео да је обиђе, претходно би морао да се најави старешини, јер су у Васељенској патријаршији на опрезу још од Истанбулског погрома. Наиме, када се 1955. године тамошња грчка заједница нашла под ударом турске руље изгорео је иконостас, иконе и све реликвије. Обнaвљана је наредних десетак година.

– Ова црква није била тема међу нашим истраживачима последњих 70 година. Истражујући живот Београђана у Цариграду, крајем 19. века пажњу јој је прво посветио историчар и дипломата Стојан Новаковић. Средином 20. века била је предмет интересовања архитекте Александра Дерока, који је трагао за средњовековним иконама. Након тога црква Богородице Белградкапи није била тема домаћих истраживача – објашњава за „Политику” Владимир Божиновић, историчар уметности, који је ову тему оживео на овогодишњем симпозијуму „Ниш и Византија”.

Шта је било са породицама које су након пада Београда пресељене у Цариград, да ли су асимиловане или су се вратиле у своју земљу по ослобођењу, истраживачи не знају. Њихову пажњу углавном је заокупило питање да ли су са собом донели иконе и реликвије из Београдске митрополије и шта је од тога смештено баш у овој цркви.

– Новаковић је размишљао о томе да ли су ту иконе из Београдске митрополије које датирају из средњег века. Али пошто је уочио да је на њима написана 1539. година, веровао је да је тај натпис накнадно додат. Вероватно је због тога Дероко касније посетио овај локалитет, али није успео да их на основу стилских особености смести у ранији период. Ако су иконе пренете из Београда у Цариград 1521, није јасно зашто су нове осликане већ неколико деценија касније. Ту се налази са терена не поклапају са предањем. Питање је да ли ћемо икада сазнати истину – прича Божиновић.

 

Владимир Божиновић

Оно што се о овој цркви са великом сигурношћу може тврдити јесте да је она дело грчког архитекте Хаџи Николаса, као и да је већина радника која је учествовала у изградњи цркве истог порекла.

Поједини турски истраживачи сматрали су да је ктитор ове цркве из Београда, а као доказ за те тврдње наводили ћирилични натпис на словенском језику који се налази на зидинама цркве. Наш саговорник, међутим, каже да је реч о погрешном тумачењу.

– Заправо, тај натпис је исклесао словенски мајстор пореклом из села Врбен код Дебра у Македонији. У натпису стоји, у нешто слободнијем преводу, да је „крст у камену исклесао мајстор Силјан из села Врбен фебруара 1837. године”. Дебар је био један од познатих уметничких центара на Балкану, па зато и не чуди што је био ангажован да украшава цркве у Цариграду. То откриће мења перспективу ранијих истраживања и не може се повући никаква веза са српским ктиторима – истиче Божиновић.

Како је унутрашњост Цркве Богородице Белградкапи првобитно изгледала, данашњи научници имају прилике да виде захваљујући Дероку, који ју је посетио две године пре него што ће њен ентеријер изгорети у Истанбулском погрому и том приликом фотографисао тамошње иконе.

Шта ова црква говори о животу Београђана у Истанбулу? Божиновић, који је иначе докторанд Универзитета у Истанбулу, каже да је интересантно питање зашто је део Београђана насељен баш унутар градских зидина.

– Нарочито када се има на уму да је једна друга група живела у Београдској шуми. Оно је било познато по језерима пијаће воде која се аквадуктима доводила до центра града, па се сматра да су ти становници радили на одржавању водовода. Засигурно су се и Београђани, настањени између зидина, бавили неким занатом. Тешко је тачно рећи којим, али на основу оближњих споменика који сведоче о том времену, можемо претпоставити да је реч о производњи коже – појашњава наш саговорник.

Коментари8
dc480
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Debdus
Moj deda, rodjen u Lipljanu, je zavrsio Srpsku gimnaziju u Carigradu jer je Kosovo bilo deo Turske .
Проф
Зна се прилично шта се десило са цариградским-галипољским Србима.Око 2000 породица је тамо одведено,па су многи хеленизовани због одласка у грчке храмове,дошло је до асимилације.1938.последња група која се вратила у Краљевину Југославију настањена је у Битољу,али и у Македонији је асимилација одрадила своје.Њима није дато да се врате тамо одакле су њихови преци.Иначе у многим романима се могу наћи исечци о нашим Србима,они језик нису заборавили,постојала је и наша гимназија...Читајте.
Miki
Carigradski Beograđani ili Istanbulski?
Desko
Nažalost, beogradski toponimi u Istambulu pretežno su vezani za tzv. "Beogradski put" koji je počinjao u gradskom jezgru na današnjem Aksaraju, prolazio kroz Beogradsku kapiju i pored Beogradske šume išao na severozapad sve do samog Beograda. I u Beogradu je taj put izlazio iz gradskog jezgra kroz Stambol kapiju i zvao se Carigradski drum. Srba je u Carigradu bilo dosta (na bočnoj fasadi Carigradske patrijaršije je i danas kameni grb sa četiri ocila) ali se niko od njih nikada nije izjašnjavao kao "Beograđanin", pa je priča interesantna ali nategnuta. I crkva kod Beogradske kapije je samo to što joj ime kaže.
Боривоје Банковић
@ Nomad: Не баш. То су четири грчка слова вита, или како би се код нас рекло "бета", која представљају слоган династије Палеолог: "βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων", или у преводу "Цар царева царује царевима". Грб је преузео Симеон Урош Немањић, цар Ромеја и Срба и целе Албаније који је био Палеолог по мајци Марији. Он је изменио четири грчка В у четири српска С, која су некада касније стилизована као четири огњила или оцила.
Nomad
Kameni grb sa četiri ocila je tamo zbog Vizantije, tj. Istočnog rimskog carstva, a ne zbog Beograđana. Srbi su preuzeli taj simbol i danas ga svojataju bez ograničenja na svemu od zastave do grafita jer je državni entitet koji je bio prvobitni vlasnik dotičnog nestao sa istorijske scene pre više od pet stotina godina.
Божидар Анђелковић
"Засигурно су се и Београђани, настањени између зидина, бавили неким занатом." Вероватно, само никако да напишемо неку реч о српским интелектуалцима у Цариграду, на пример о Српској гимназији. Основана је 1893, а угашена 1902. Директори су били: Василије Десић (1893–1894), Милош Динић (1893–1901) и Мита Лукић (последње године рада заступник директора). У Османском царству српска гимназија је постојала и у Солуну (1894-1910) а затим у Скопљу, где је дочекала ослобођење и наставила рад у Србији.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља