уторак, 20.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.06.2020. у 18:00 Ђорђе Телебак

Волим те, ни ја тебе

Хвар (Фото Пиксабеј)

Ове године вируса корона у Београду засигурно неће бити оних „џамбо” рекламних плаката са слоганом „тако лијепа, а тако близу”, који позивају на годишњи одмор на јадранској обали. Већ годинама, ето, готово цела Србија летује на острвима грчког архипелага Киклади. Санторини, Миконос, Парос, Милос, Сифнос, Аморгос, Фолегандрос… Па, онда Крф, Крит, Закинтос, Родос... Ходаш по дугим пешчаним плажама чија зрнца песка неодољиво подсећају на грануле хомеопатије. Прави тепих. А тек плаво Јонско и Егејско море. Рај божји!

Наравно да не можемо да будемо злочести и да кажемо да јадранска обала није лепа. Како неће бити кад је венецијанска република иза себе на њој оставила све саме драгуље архитектуре. Плаже су друга прича. Ем су малене, ем по каменим белим облуцима који ти боду табане скачеш као кенгур док се најзад не дочепаш мора.

Сећам се оних времена кад су Чеси својим „шкодама 1.000 МБ” („хиљаду малих брига”) долазили у Далмацију. Како је код те „шкоде” пртљажник био напред, предње гуме би готово „легле” због тежине терета. А како и не би. У гепеку беху на десетине конзерви, а уз то и неколико шатора које је ваљало у Далмацији продати да би продужили летовање. Будући да им је земља била чланица Варшавског пакта, на Јадран су могли доћи само сваке треће године.

Још ми није ишчилело из присећања кад ми је једна Чехиња тих година рекла да су морали од банака да траже „девизно обећање”. Потврду да ће добити одређени (посве мали) износ девиза за путовање. Иначе, Чеси су у оно време били прави „махери” далматинских плажа. Преко ноћи би на плажи остављали три пешкира као знак да су резервисали места.

Први пешкир би поставили у непосредној близини мора. Други на средини плаже. А онај трећи и најважнији – у хладовини борова. Како се земља окреће око своје замишљене осе, те и сунце мења положај, тако и они скачу с једног пешкира на други. Међутим, проблем би настао кад би им неко, док су се купали, заузео место склонивши пешкир.

Данас су друга времена. Чешка и Словачка су у ЕУ. Живи се боље. Данашња „шкода” има мотор напред и неодољиво подсећа на „пасат”, свог брата, њеног новог газде „Фолксвагена”. У Паризу огроман број таксиста вози „октавију” и кажу ми да су њоме врло задовољни.

У овој ери национализма и шовинизма што се попут поводња сручише на просторе бивше Југославије, становници Србије заобилазе Јадран „у широком луку”. Искрено, коме је до тога да одвоји позамашну суму новца за годишњи одмор па да се уопште не одмори? Не верујем да неко такав уопште постоји. Да ли да прича на енглеском, а не на својој екавици, да би на плажи био миран и без мрких погледа свог хрватског комшије? Има већ подуго како је летовање на Јадрану за Србе постало права правцата мора. Не море.

Шта се то догађа с ова два наша највећа народа, Србима и Хрватима? Који цела „три дана и три ноћи” могу ћакулати а да им при томе не треба никакав преводилац. Ко то угаси светло у српско-хрватским односима? Никако не бих рекао да је мржња посреди. Пре бих тај њихов заједничком историјом оптерећени однос ставио у контекст – великог ината.

Не само Срби и Хрвати, него и остали народи из „југосфере” познати су као велике „инаџије”. Зашто – не знам. Ко им је то и кад стао на жуљ? Османлије? Аустроугари? Да су Срби, рецимо, хипокрити као што су људи на европском западу, сигуран сам да би у комуникацији имали много мање проблема. И да би преговори с Бриселом око уласка у ЕУ ишли глатко. Али такви смо какви смо. Директни. Засад нам, ето, за руком никако не полази хипокризија. Што на уму – то на друму. Лако планемо. И један другоме, без кочнице, све „саспемо у лице”.

Политика се на овим просторима побринула да се људи из бивших југословенских република, сад држава, држе на прописном одстојању. Да не воле баш много кад чују„ијекавски”, а ови други „екавски”. Бело или бијело. У чему је разлика? Некад, сећам се, постојала је језичка толеранција. Послао бих текст у неке новине које излазе у Србији и он би изашао онако како сам га и написао. Дакле, на ијекавици. И супротно, текст написан екавицом такав био би објављен у штампи ијекавице. Међутим, то задуго више не постоји. Где је и због кога је пукло?

А шта тек рећи за стање у економији „региона”? Хоћеш-нећеш, кад-тад нам ваља признати да је реч о посве природној и безусловној повезаности и испреплетености економских веза на овом маленом географском простору. Крајње је време да се ови наши дозлабога тврди, поносни и инаџијски народи из централне Европе (не, како неки на западу кажу, „источне”) упитају „колико је сати у њиховим односима”.

Бојим се да не остане опет и све баш као наслов оне незаборавне француске поп-мелодије „Je t’aime, moi non plus” („Волим те, ни ја тебе”), коју је за само једну ноћ, на наговор заносне Брижит Бардо, с којом је био у краткотрајној љубавној вези, компоновао неоспорни шеф француске поп-сцене шездесетих година, певач и композитор руског порекла, славни Серж Гензбур.
(Аутор је дипломирани журналиста и професор социологије)

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари32
f1fac
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kosta Dori
Vidim, autor iznosi neka pitanja, javno se preispituje i pita. Trazi odgovore. Pa mogao je da ima i vidu Jasenovac, NDH, Bljesak i Oluju u vidu za ponesto od tih preispitivanja. U tom slucaju barem neke stvari ne bi izgledale toliko nerazumljive, same po sebi.
Mlada u tom vremenu
Iskreni rečeno ja se sećam svega ovoga napisanog u tekstu ali to su bile 60.-te i početak 70.-tih! Za kasnije godine nisam kompetentna jer sam prešla da živim u Firencu (I) na studije Muzike a posle studija i započela svoju muzičku karijeru. Sećam se dobro i čuvene avgustovske revolucije kada su sovjetski tenkovi ušli u Prag i Čehoslovaci na moru postali naša braća jer smo im se svi bili našli u nevolji koja ih je zadesila i to na letovanju, To današnje generacije ne mogu ni da zamisle...
Саша Микић
То је било скоро до средине 80-тих. Типична породица из Пољске или Чехословачке је долазила под пуном камп опремом и боравила одређено време у ауто кампу, јер је ту било јефтиније, затим би продавала сву опрему и још понешто приде и за зарађени новац проводила још неколико дана у хотелу. Многи су се након проведеног одмора, онако ''ђутуре'' породично, пријављивали представништву Високог комесаријата за избеглице УН и тражили азил за одлазак на Запад. Многи су тако и отишли.
Maja
Ne sjećam se da sam kao dijete u 80-ima na obali viđala Čehe. Štoviše, nisam nikada vidjela niti jednog. Ali viđala sam zato Nijemce, Austrijance i Talijane. Znam da smo kao djeca bili oduševljeni njihovim automobilima i jahtama. Škode nisam viđala. Česi, Slovaci i Poljaci su počeli dolaziti u većem broju tek u dvijetisućitima kada im je znatno porastao standard. I ne dolaze više u starim škodama; ovi koji dolaze voze bolje automobile od Nijemaca.
zoran
Ja se jos jako dobro secam jedne Cehinje sa mora tamo ‘79 ..
Varljivo ljeto
Majo, Majo mlada si da bi se sjecala tih vremena a tek o njima diskutovala. Nije svijet poceo od tvog puberteta.
Slobodan Markovic
Sreca nasa sto i u Grckoj ne zive Srbi, ne bi mnogo proslo pa ne bismo mogli ni tamo na more.
Slobodan Markovic
Srbo, najlepse je iz Velike Britanije "brinuti" za Srbiju.
Srba, Velika Britaniija
Dobro je Keljmendi, 'ti da chika Srba 'bonu. Samo se ti drzhi svojih miks pultova i ne brini za Srbiju.
LaCosta
Vise sam puta razmisljao na temu mrznje Hrvata prema Srbima i na kraju sam shvatio da je sustina sasvim jednostavna. Hrvatski identitet je toliko blizak srpskom zbog jezika, kulture i porekla stanovnistva (Zagorje je izuzetak, oni su vrlo bliski Slovencima) da bi u direknom kontaktu nestali svi prerogativi hrvatske posebnosti i oni bi se prakticno utopili u Srbe. Zbog toga imaju potrebu da mrze jer tako stite svoj nacionalni identitet. Srbi nemaju te probleme, zato ih manje mrze.
Ludolph
Koliko se razlikujemo u kulturi i identitetu lepo pokazuje komentar doticne Maje koji je pun dobro poznate balkanske sujete i inata. Ako vam je antropologija na tom nivou bolje je da na vreme zatvorite tu butigu.
Чеда Хиландарац
Девојко, не треба нам стручњак да би смо имали мишљење, нити нам треба мишљење стручњака да би га оцењивао као валидно или не. Моје мишљење је дар од Бога, моја слободна воља, и никакав анонимни"Маја антрополог" нема права да ми га одузма, кужиш? Западна наука је пуна лажи, а ви Хрвати сте многе од њих прогутали. И то је право од Бога, уживајте у њему, а нас пустите да живимо у свом незнању, без увезених квази наука. И још нешто: кад ти кажем "сестро" то је зато што те волим, а не својатам...
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља