субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.06.2020. у 22:53 Снежана Ковачевић

Шта би нам данас саветовао краљ Милан

Бивши српски владар, који је остао упамћен и по томе што се окренуо Аустроугарској након разочарања у тадашњу Русију, у писмима подучава политичким вештинама свог наследника
Краљ Милан је писао на француском (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Писма која бацају другачију светлост на нововековну српску историју и краља Милана Обреновића изложена су премијерно у Архиву Војводине у Новом Саду. Реч је о 27 страница писама досад непознатих јавности, која је српски краљ Милан Обреновић писао из Беча 1892. своме сину, тадашњем краљу Александру, коме је неколико година пре тога препустио престо.

Исписана су руком на француском језику на коме се краљ Милан и школовао. Бивши српски владар, који је остао упамћен и по томе што се окренуо Аустроугарској након разочарења у тадашњу Русију због њене подршке бугарским циљевима, у писмима саветује и подучава политичким вештинама свог наследника.

„Шта ли би рекао да нас данас види? Да ли би нам саветовао да пијемо воду с два извора? Мислим да сигурно би. Само да се поново не догоди ’да нам један извор пресуши, а да нас други потопи’”, каже један од аутора изложбе „27 страница писама краља Милана” Виктор Лазић, председник удружења грађана „Адлигат”, које се бави културом и преко кога су ова писма, нестала пре 117 година – Мајског преврата, у коме је смакнута династија Обреновић, сада доспела у јавност.

Због њих ће Архив Војводине бити ванредно отворен за посете, цео дан, од 8 до 20 сати, до 26. јуна, наводи директор ове установе и коаутор изложбе др Небојша Кузмановић.

Писма су се појавила, како каже председник „Адлигата”, усред пандемије вируса корона, али их је у том и економски тешком тренутку прво одбио. „Та писма су део нашег народа и државе. То је део идентитета сваког од нас, део мене лично, део моје нерођене деце. Зато сам одмах позвао неколико људи за које знам да имају разумевања за културу, да живе за културу, да ми помогну. Први су у помоћ притекли Милош Јанковић и Стеванка Чешљаров”, наводи.

У писмима, према речима Лазића, краљ одаје дипломатске тајне, саветује сина како да тајно наоружа Србију, како да учврсти војску која ће касније извојевати сјајне победе у балканским и Првом светском рату. „Из њих провирује другачији краљ него како га ми обично замишљамо. То је искусан, далековиди дипломата, веома промишљен, високи интелектуалац, дубоко забринут за судбину народа и државе, упућен у многе дипломатске и државне тајне Европе и света”, указује.

Координатор у набавци писама био је др Адам Софронијевић, заменик управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, који је задужен и за њихову дигитализацију.

Историчар др Горан Васин, професор Филозофског факултета у Новом Саду, сматра да је краљ Милан био визионар, свестан свих проблема с којима се суочава Србија у другој половини 19. века, односа великих сила и њихових игара на Балкану и централној Европи.

„Разумео је да Србија мора да пронађе своје место у традиционалним односима са царском, братском, православном Русијом, с једне стране, а с друге стране – с моћним суседом, Аустроугарском, из које су у Србију долазили економски, привредни, културни и сви други утицаји. Тај пут за који се определио краљ Милан нимало није био лак. Био је врло тежак, компликован, препун неизвесности, али као рационалан човек који води реалну политику, схватао је да се управо у тој танкој нијанси између утицаја великих сила налази и кључно место и улога Србије”, каже историчар.

Таквом политиком је успео, додаје, да уздигне Србију у очима европске јавности, да заокружи њену пуну државност на Берлинском конгресу и да је стави на ранг краљевине 1892. године. У велико наслеђе спада и то што у живот Србије уводи најлибералније законе тадашње Европе.

Ипак, како каже овај професор, није био до краја можда схваћен у својој средини и често је био нападан и клеветан, а све те силне примедбе, расколи и деобе код Срба су га болели, што је утицало и на његово здравље. Умро је са 47 година.

Коментари13
7200a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ObicnaBaba
Takvog vladara satrapi Srpskog naroda su prevodili zednog preko vode kad su hteli, uzurpirali mu sav Srpski zivotni prostor zapadno od Drine (nesto za sebe ,nesto trajno poklonili Hrvatima), o Sandzaku i Kosovu necu ni da govorim, zavadjali ga sa Bugarima i gurali SRBE na istok da ratuju sa Bugarima, i tako dalje i tako redom, a KRALJ se pobratimio sa Austrijskim carem 'POZNATIM SRPSKIM DOBROTVOROM' i ostavio u amanet da bude sahranjen u Austriji, i da nikad ne bude vracen u Srbiju. AFERIM.
Sara
Sta bi rekao kralj Milan danas? Moji "ludi" Srbi dozovite se pameti, ujedinite se, sacuvajte Srbiju borite se za nju jer vam se niko nece drugi borit, budite jedinstveni.Bio je poseban, jedinstven, pravi srpski kralj
Hans
Nas je covek bio, nema sta. Da je bilo po njegovom Srbi bi danas odrastali dvojezicni.
Петар Н. Сремац
Из дана у дан, на Политици се даје велики простор доценту на фил. Факултету Г. Васину, аустофилу без покрића; осим уобразиље о посебности. Аустрија нас је вековима спутавала а Први устанак је пропао због истих таквих "посебних" које је Аустрија слала Карађорђу па су тако, један пропали земунски и један румски трговац били посредници за куповину "џебане". Дотични су били аустриски шпијуни под шифром "КПЧ", који су све чинили да устанак пропадне. Изв: Науч. грађа земунс. архива o I. Срп. устанку
САМО ЧИЊЕНИЦЕ
Ево шта кажу хроничари династије Обреновић.Почев од краља Милана династија Обреновића је била срамота Србије: У његово време билe су мученe хиљаде родољуба а земаља је упала у дуг од 255 милиона дин. Пљачакаш, коцкар, хвалисавац, шпекулант,пијаница мучитељ народа, распусник, кукавица. Против Милана дигле су глас и позн.жене оногам времена,патриоткиње:Ј.Марковић и Ј. Книћанин које су Миланови пандури угушили у затвору - у кули Небојши. Као би нама Аустрија била добра када су и Мађари дигли буну

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља