уторак, 01.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 20.06.2020. у 19:21

Титова пећина у Дрвару ускоро се отвара за посетиоце

(Фото Танјуг/Ивица Веселинов)

Чувена Титова пећина у Дрвару, која је привлачила бројне туристе, ускоро ће поново бити отворена, а у Центру за културу и спорт општине Дрвар у оквиру којег су Спомен-комплекс и Музеј „25 мај” који брине о Титовој пећини, очекују повратак посетилаца.

Титова пећина у Дрвару затворена је прошле године за туристе због одрона, услед обилних падавина, који је уништио дрвену бараку на улазу у пећину, где је био смештен партизански Врховни штаб са Јосипом Брозом Титом 1944. године током десанта на Дрвар 25. маја.

То је била једна од спектакуларних операција у Другом светском рату под називом „Коњички скок”, коју су извели Немци са циљем да заробе Тита.

Улазе у пећину је обезбеђен од евентуалног одрона. Остало је да се обнове бараке и уради електрификација, а Музеј „25. мај” је отворен за посетиоце.

Вршилац дужности директора Центра Сузана Јовић рекла је Танјугу да је било предвиђено да 9. маја Титова пећина званично буде поново отворена за туристе, заједно са изложбом и богатим програмом све до 25. маја, али да до тога није дошло због епидемије корона вируса.

„Углавном туристи долазе из бивше Југославије како би посетили Титове бараке, што је посебна вредност”, рекла је Јовићка.

Сад је кућица осигурана и нема опасности за пењање, нагласила је она.

Caption

Говорећи како је било током десанта на Дрвар и шта се десило 25. маја, а шта је легенда, Јовићка је рекла:

„Немци су мислили да знају где се налазио Тито, а ово корито реке Унац је било зарасло и управо их је то спасило. Када су падобранци слетели горе на Шобића гробље, нису знали тачну локацију где се Тито налази већ су насумично полетели и он је већ успео да побегне. Нису успели, већ су узели само његову униформу, Тито је побегао, а све остало је нека легенда”.

Додаје да је тај догађај свакако утицао доста на историју тог места, пошто је Дрвар постао град херој.

Ипак, наводи да су становници Дрвара данас подељени по питању те славне партизанске прошлости, да се неки поносе на то, а неки не, али да старији у Дрвару кажу да је то било „златно време” Дрвара.

Фоторепортер из Београда Ивица Веселинов је рекао Танјугу да је први пут у Дрвару и да није желео да пропусти посету спектакуларној Титовој пећини.

„Учио сам о Титовој пећини када сам био у школи”, каже Веселинов и додаје да је још као дете у основној школи запамтио слику Титове пећине из уџбеника историје.

Такође, наводи да је фотографисање Титове пећине велики изазов, али да је штета што нема никаквог осветљења, па се служио батеријском лампом са мобилног телефона.

Сам прилаз пећини је фантастичан, додао је он.

„Замишљао сам сцене десанта на Дрвар, како је то изгледало када су ту 1944. године прелетали авиони. Гледао сам и филм Десант на Дрвар и сећам се тих сцена”, додао је Веселинов.

На улазу у пећину стоји упозорење да се улази на сопствену одговорност.

у наставку пећине, налази се канал дужине 16 метара, а на крају тог ходника се могу видети гвоздена врата постављена још 1938. године приликом истраживања пећине ради водоснабдевања.

Укупна дужина пећине је 85 метара, а у наставку се пећински канал каскадно спушта и завршава сифонским језером на дну.

Висинска разлика од гвоздених врата до површине сифонског језера је 53 метра.

Титова пећина налази се на падини брда Градина на око 23 метра изнад корита реке Унац, а од центра града је удаљена свега километар.

Иначе, Титову пећину је годишње посећивало и до 10.000 туриста, а до почетак деведесетих година 20. века и до 200.000 људи, јер је та дестинација некада била незаобилазна за ученичке излете и екскурзије, као и туристичке туре кроз бившу Југославију.

Коментари0
7eaa6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља