понедељак, 10.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 21.06.2020. у 22:00 Борка Голубовић-Требјешанин
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: МИЛОШ БИКОВИЋ, глумац

Русија и Србија имају исти културни код

Једна од водећих продуцентских кућа, чувена италијанска компанија „Iervolino Entertainment”, отвориће у Србији ове године студио за производњу кратких филмова, за шта је Биковић и најзаслужнији. Већ током наредног месеца почеће рад на првом пројекту, а већ у септембру или октобру први глумац из Холивуда који ће позајмити глас јунацима филма доћи ће у нашу земљу
(Фото Инстаграм)

Глумац Милош Биковић, звезда сценске уметности у нас, али и много шире, свакако је један од најрепрезентативнијих амбасадора српске културе, о чему сведоче бројне улоге, награде, али свега тога не би било без велике подршке његове публике. Зато нас није изненадила ни недавна констатација једне руске глумице која нам је с одушевљењем причала да би га свака њена сународница пожелела или за сина или за зета.

Своју културну мисију Биковић, који има и руско држављанство, с лакоћом шири свуда по свету. Тако смо га протеклих дана, када смо договарали овај разговор, затекли у Русији. У међувремену, вратио се у Србију и поред бројних обавеза, јер се успешно огледа и у продуцентским водама, у Београдском драмском позоришту (у којем је дебитовао у театру 2003. године) управо је започео рад на новој представи „Баал”, бунтовничком комаду Бертолта Брехта који је написао као двадесетогодишњак, на самом крају Великог рата, као својеврсни аутопортрет. Брехтов „Баал” с Биковићем у главној улози режира награђивани словеначки редитељ Дијего де Бреа, а премијера је најављена за 3. октобар на сцени „Оливера и Раде Марковић”.

У међувремену, поред проба у БДП-у, нашег саговорника чекају и бројне филмско-продуцентске обавезе, будући да ни током борбе с пандемијом вируса корона није мировао.

Пандемија нам је помогла, зна да каже наш саговорник, да се дружимо, упознамо с укућанима. У филмском случају потпомогла је, рекло би се, и рађању нове гране филмске индустрије у Србији.

Једна од водећих продуцентских кућа, чувена италијанска компанија „Iervolino Entertainment”, отвориће у Србији ове године студио за производњу кратких филмова, за шта је Биковић и најзаслужнији.

Како је дошло до ове сарадње?

Неколико година уназад бавим се продуцентским послом и трудим се да пратим шта се дешава у свету на том пољу јер је ово врло динамична област, која се мења пратећи промене и афинитете публике. Андреа Јерволино један је од веома истакнутих продуцената на глобалном нивоу и био је продуцент филма у којем сам глумио с Бандерасом. Он је један од пионира улагања и препознавања дигиталних и платформи и садржаја и због тога је данас у самом светском врху. С друге стране, Србија има нешто што много развијеније земље немају – веома конкурентно тржиште креативних људи који прате све трендове, пре свега у анимацији, а затим и у свим другим пољима важним за производњу садржаја за којим има данас највише потражње на великим платформама какве су ’Амазон’, ’Нетфликс’... Андреа је све то негде чуо, али није био сигуран да је тако док није дошао у Србију на мој позив и остао овде због проглашења пандемије. Тада је имао времена да разговара и добије пуно радова на увид и схватио да је то то, место где треба да има студио који може да производи најквалитетнији анимирани садржај. И ето нас, неколико месеци касније на корак од изградње студија који ће у првој етапи запослити нешто мање од 200 људи, а у пуном капацитету близу 700.

План је да се у српској кинематографији произведу филмови вредни милијарду евра. Када се почиње с радом, односно када долазе холивудске колеге у Србију?

С радом би требало да почнемо у јулу. Сада се налазимо у фази која је невероватно инспиративна за нас: регрутацији најбољих кадрова. Рећи ћу вам да је за мање од два дана стигло 500 пријава за посао. Аниматора, редитеља, дизајнера, писаца... невероватних биографија и радова које су нам послали. И то су, ако мене питате, највеће звезде овог пројекта јер ми желимо да они сијају, да покажу шта све умеју и да то цео свет види. Већ током наредног месеца почећемо рад на првом пројекту, а ако све буде текло по плану, већ у септембру-октобру први глумац из Холивуда који ће позајмити глас нашим јунацима доћи ће у Србију.

Шта је пресудило да се вратите у Београдско драмско позориште, које је било ваша матична кућа од 2014. до 2016. године, када сте показали своју позоришну естетику у представама „Кад су цветале тикве”, „Мој син мало спорије хода”, „Палилулски роман”?

Мислим да је позориште неопходно глумцу да би се развијао. Мени је сада потребно јер осећам да ће ми дати уземљење и да ће ми помоћи да зауставим време које је некако пребрзо, превише је тога што ми се дешава и што ми троши време. Београдско драмско позориште је место где сам први пут учествовао у професионалној представи, на даскама велике сцене. Имао сам част да играм у представи „Фредерик или Булевар злочина” у краткој сцени с Драганом Николићем, зато БДП има посебно место у мојој каријери. Овде сам почео, ту сам једно време био члан ансамбла, а онда сам отишао на Факултет драмских уметности, и ево сада се поново враћам позоришту на Црвеном крсту. Изгледа да постоји нека гравитација у Београдском драмском позоришту која ме вуче ка њему.

Играти Брехта је привилегија, истина, нимало лака. Зашто му се увек враћамо?

Зато што нас велики писци позивају да растемо улазећи у дијалог с њима. Свако време, свака генерација добија од великих аутора својеврсни путоказ и сублимисано искуство у једном уметничком делу. Мислим да се зато и враћамо Брехту, као и Шекспиру, Достојевском, Молијеру…

Глума је рањиви, изазовни, тежак живот „скитнице”... Познато је да током процеса рада истражујете, копате по најтајнијим слојевима душе. Како ћете тражити, пропитивати поруку у делу „Баал” у овом нашем времену суперидола и телевизијских сапуница?

Телевизијске сапунице, суперидоли, суперхероји изданци су потрошачког друштва које тражи да се брзо и лако идентификује, да нађе фаст фуд за душу, да му то буде забавно и слатко. „Баал” је горка пилула, лек. Зато ћу поруку у овом комаду тражити тако што ћу се трудити да зауставим време и да то не буде фаст фуд и забава, него управо понирање у људску душу. Као што је код Достојевског сваки карактер један принцип, и то његова персонификација, једна филозофија доведена до краја, до саме тачке издржљивости постојања. Тако је и код Брехта, у овом нашем актуелном случају главни јунак је човек који је буквално схватио Ничеа када је рекао да је Бог мртав, да смо га ми убили. Заправо, Ниче је писао о Баалу.

Навикли сте на убрзани темпо живота и проблеме. У време док смо електронски уговарали интервју боравили се у Русији: с којим амбицијама, плановима? Русија и Србија: какав је то спој?

Сматрам да Русија и Србија имају један културни код, да имамо исто порекло, исти систем вредности, сличне језике... Зато нам је лако да се разумемо и културолошки и историјски. С друге стране своју уметничку сарадњу не ограничавам смо на Русију. „Јерволино” је италијанска компанија и наша сарадња и сви планови везани су за извоз анимираног садржаја широм света, да наши филмови стигну у Холивуд. Тако да сам све ово негде доживео не као циљ, него као процес, као жељу да промовишем своју земљу где год да направим успех. То сам радио у Русији, то ћу исто тако радити у Италији, било где. У Русији настављам да снимам. Имамо пуно планова у вези са сарадњом са својим руским колегама, када их прецизирамо, говорићу о њима у јавности.

Александар Тирнанић Тирке, Петар, Мараш, Љуба Сретеновић… кроз ваше ликове види се време и стање у друштву. Да ли је свет остао, како многи тврде, без лица и морала, емпатије, емоције, истине? Какав је тренутак који живимо, будући да често мењате временске зоне?

Нисам склон генерализацији и не осећам да треба да будем у улози моралног трибунала. Моје мишљење је да свет није остао без морала, ни без лица. Сматрам да се кроз медије сугерише потрошачки начин размишљања у којем је све на продају, укључујући и људску личност, а оно што је задатак културе јесте да подстиче развој личности, да иницира, негује вредности. Личност је за мене човек који је у стању да живи с одређеним вредностима, начелима... Мислим да свет није остао без мере вредности, само је то у овој трци са временом скрајнуто у други план, због једног меркантилног начина размишљања, због неолибералног капитализма који све мери новцем. Из низа разлога сам уверен да ситуација није толико и тако страшна као што нам се сервира, само констатујем да је наша презасићеност медијима нешто што је опасно и што може да нас доведе у заблуду и стање благе психозе.

Важите за уметника путника. Колико је за глумца важна, неопходна, размена културне, односно сценске енергије? Која је ваша животна, а која професионална „мера за меру”?

И те како је важна за свакога од нас размена културне, уметничке енергије. Посебно кроз људе који путују и шире мисију у свету, који исто тако доводе у своју земљу људе из других поднебља и култура. Није то само пуко довођење живе силе, или неких појединаца, него је то довођење искуства и система вредности који су се у другим земљама и културама показали као успешни. То је, рекао бих, духовно богаћење. Имамо свежи пример тениског турнира у Србији који је направио Новак Ђоковић. Била је то прилика да се дружимо и да упознамо људе као што је Доминик Тим, Александар Зверев, Димитров, Иванишевић... То су људи који су врло успешни, који су дошли из различитих култура и разговарајући с њима ви размењујете искуство и учите, посматрате, растете кроз сваки разговор с неким ко има и носи у себи квалитет. Само тако можете неко своје искуство даље да пренесете. То је богатство промоције Србије, као што сам, рецимо, имао прилику да научим од Андреа Јерволина, мог пријатеља, његов начин размишљања, његову веру и његов позитиван став када је наш нови пројекат у питању. Јер ово што ми радимо и ка чему идемо делује ми као нешто што је готово немогуће у Србији да се деси и звучи нереално и нестварно, али ето, тренутно се остварује. Сигуран сам да ће бити потешкоћа на нашем путу, али ми то остварујемо, то радимо, правимо и то је једно богатство које се добија као последица промовисања земље, упознавања успешних талентованих људи из свих делова света, сходно томе и те културолошке размене која је у сваком случају неопходна и вишеструко корисна. Много сам захвалан на привилегији да имам могућност да упознајем и да проводим време с људима који иза себе имају велике резултате.

Коментари2
1df9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Pik-lon
@Janko,kultura ima veze sa Jezikom,tradicijom i foklorom.Ne zavisi previse od geografskog obitavanja.Tako da smo sigurno hiljadu puta dusevno blizi sa Rusima nego sa Albancima,Austrijancima ili Turcima- koji su nam geogravski blizi.
Janko
Odakle ta ideja? Rusi su istočnoevropski narod koji se razvio u drugačijim kulturnim uslovima nego mi, a mi smo razapeti između srednjoevropskog i južnoevropskog mentaliteta. Nismo mi kulturno bliski koliko bi neki to voleli da prikažu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља