уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.06.2020. у 20:50 Милица Димитријевић
ИНТЕРВЈУ: Вук Вучковић, сликар

Промена је једина константа у мом стваралаштву

Човечанство вапи за миром, разумевањем и прихватањем и мислим да једино уметност има снагу то да понуди.
(Фото: лична архива)

Панчевац, некадашњи тријатлонац и репрезентативац, сликар који је свој таленат спрам линије и боје препознао као гимназијалац и то природно-математичког смера... Вук Вучковић (1986) уметник је млађе генерације који се тешко може укалупити, било карактерно, било стваралачки. То нас је и привукло па је управо његов рад – дигитални принт „Београд”, из његове карактеристично колоритне и минуциозно панорамским детаљима посвећене серије „Узбудљиви градови” – уручен недавно у име награде нашег листа Себастијану Хорвату, словеначком редитељу, за најбољу режију на 53. Битефу. И то је само један од делова његовог опуса, који нам континуирано излаже од 2007, од када је имао 22 самосталне и учествовао на више од 120 колективних изложби у земљи и иностранству.

Сматрам да је задатак уметности, макар моје, да људима врати веру у лепоту живота

Дипломирао је сликарство 2010. на Факултету ликовних уметности у Београду, где је исте године уписао докторске уметничке студије. Члан је УЛУС-а и самостални уметник од 2011, а 2015. са супругом Ивом покреће студио „Wolf Art”. Добитник је више признања, међу којима се истичу награда за цртеж из Фондације „Влада Величковић” (2011), прва награда Ниш Арт фондације (2017) и Новембарска награда града Панчева (2019), а његови радови налазе се у бројним колекцијама и приватним збиркама. У протеклих око пола године врло је присутан на нашој излагачкој сцени.

Учествовали сте на поставци у Кући легата поводом деценије доделе поменуте Величковићеве награде, потом на изложби у Народном музеју у Панчеву зарад признања које вам је уручио ваш родни град, и недавно, у Галерији УЛУС, излагали сте у дуету са колегом Петром Сибиновићем. Судећи према тој поставци, названој „Космички предели”, чини се да сте се после „Узбудљивих градова” вратили апстракцији?

Радим углавном кампањски. Враћам се старим темама кад мислим да нисам нешто довољно истражио, али више волим да трагам за новим стварима. Између серије слика „Узбудљиви градови” и апстрактних слика „Космички предели” велика је разлика у приступу која ми прија. После неколико дугих месеци проведених на радовима детаљне слике града, недостаје ми слобода покрета и мисли. Код градова постоји јасан пут ка циљу, а код апстракција се тај пут мора десити у току рада. Прија ми та промена стила, а мислим да ми значи и за напредак. Као да једно помаже другом. Нагласио бих и значај који је за читаве генерације младих уметника имала Величковићева награда. Изузетно ми је драга изложба у Кући легата, доживео сам је као омаж свему што је фондација урадила за тих 10 година, а пре свега омаж Влади који нам свима недостаје.

Имају ли сви ваши циклуси и неке заједничке тачке?

Сви они настајали су током претходних десет година. За то време смо се свет, ја и моја уметност прилично променили. Технички и тематски то су потпуно различита дела, али оно што их повезује је моја неиздржива потреба да они настану, као и амбиција да у извођачком смислу они буду савршени. Волим да кажем да је промена једина константа у мом стваралаштву. Често чујем од људи који прате мој рад како не могу да нађу везу између мојих радова насталих на пример 2011. и ових данас. Направио сам оштар рез у приступу темама којима се бавим. Док сам био млад то су били бунт и критика. Међутим, чини ми се да у данашњем свету критике не мањка и да она више није основни задатак уметности. Сматрам да је задатак уметности, макар моје, да људима врати веру у лепоту живота. Човечанство вапи за миром, разумевањем и прихватањем и мислим да једино уметност има снагу то да понуди.

За коју сте фазу свог стваралаштва највише везани?

То су свакако „Узбудљиви градови”, ту сам уложио највише енергије и око те серије смо моја супруга и ја изградили уметнички студио који се бави производњом и продајом потписаних уметничких принтова и сличних производа са мотивима Београда, Њујорка, Новог Сада, Чикага, Лондона, Беча, Панчева.

Шта вас тренутно инспирише и имате ли нове планове, посебно ако се има у виду период ванредног стања који је за нама и који су многи тешко прегурали?

Народ каже „Човек се на све навикне” и ова криза је то мени доказала на личном примеру. Условно говорећи, иза нас је један чудан период, са много нових спознаја и промењених видика. На неки сулуд начин ми је пријало што је све стало и ништа није морало хитно/брзо/одмах да се ради, тако да сам на миру могао да сликам. За мене и већину мојих колега изолација је део живота. Верујем да нама није превише тешко пало тих два месеца карантина, а надам се да је и код осталих људи, ако ништа друго, пробудило креативност и да се свет подсетио да човек не може без уметности. Током ванредног стања сам доста тога урадио на новој слици града. Такође, имам идеје за неке апстракције, тако да једва чекам да се грађевински радови који тренутно трају у мом студију окончају како бих се поново томе окренуо. Уметници стално при себи имају папир и оловку, и чим нађу времена они то узму па нешто нацртају или скицирају, макар за своју душу. Ја то не умем. Просто ми је потребно да се одвојим и у миру потпуно посветим сликању, а док се не остваре неопходни услови ја и не почињем.

Коментари1
13f1d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
"...да људима врати веру у лепоту живота. Човечанство вапи за миром, разумевањем и прихватањем и мислим да једино уметност има снагу то да понуди." Da to ste tačno kazali. Poslušati zaboravljenog Giovanni Battista Sammartini (1700.-1775.)– "Il pianto degli Angeli della Pace"!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља