петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.06.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар
КОНЗИЛИЈУМ

Koжа „памти” зраке који дају бронзани тен

Научно је доказано да опекотине од сунца у дечјем узрасту, вишеструко повећавају шансе за добијање карцинома у одраслом добу
(Фото Ансплеш)

О сунчању већина највише размишља када крену на море иако готово нико не размишља о томе да се чак 80 одсто сунчевих зрака „добија” у свакодневном животу, на путу до посла, школе, вртића, седењем у башти кафића, на пијаци, пријатној шетњи по парку са децом. Како истиче др Невенка Докмановић, дерматолог, ипак лето је доба године када је излагање сунцу највеће.

Др Невенка Докмановић (Фото: Лична архива)

– Готово 20 година упорно објашњавам пацијентима да је заштита од сунца неопходна 365 дана годишње. Сунчево зрачење је појам који обухвата неколико врста опште познатих „зрака”: космичко, гама и икс зрачење, као и УВ Ц зраци. Сви их зауставља то јест апсорбује наша атмосфера и озонски омотач. Подсећања ради остали зраци који доспевају до нас и наше коже су УВА, УВБ као и инфрацрвено зрачење (ИЦ). За разлику од најчешће спомињаних УВ А и УВ Б зрака који продиру до само неких и то површинских слојева коже (епидермис и дермис), инфрацрвени зраци, нарочито ИЦ А зраци продиру кроз целу кожу све до поткожног ткива. За само сат времена излагања сунцу, 60 одсто особа осетиће штетно дејство поменутих зрака. Ови зраци дају толико жељени бронзани тен, али и опекотине и оштећења коже, припадају УВ Б зрацима, и продиру у организам кроз цео човеков епидерм и површински део дерма. УВА зраци су одговорни за оно што знамо као „алергија на сунце”, али и превремено старење коже – губитак еластичности, тонуса и појава дубоких бора – појашњава др Докмановић.

Због витамина Д довољно је излагање сунцу три пута недељно, од 10 до 30 минута, у мајици без рукава, између 11 и 15 часова

Инфрацрвени А зраци доспевају најдубље, практично кроз целу кожу, а сопствени механизми заштите које има кожа нису довољни да заштите од продирања ових зрака, па је неопходна заштита од сунца која ће штитити нашу кожу и од ових зрака. Они пре свега оштећују неке од најважнијих ћелија наше коже – оне које су одговорне за производњу колагена и еластина, супстанци које дају младост, једрину, чврстину и лепоту кожи. Ове ћелије активно учествују и у зарастању рана и свих регенеративних процеса. Због ових зрака неминовно је прерано старење коже.

– Скренула бих родитељима посебну пажњу на децу, јер родитељи заборављају да током дуготрајног боравка напољу, уколико малишани нису адекватно заштићени такође могу да добију опекотине. Било какав крем, па и са малим СПФ, бољи је него ништа не користити. Приликом избора препарата за заштиту од сунца, родитељи би пре свега требало да обрате пажњу да за децу купују заштиту намењену њима, јер такву крему или лосион могу и одрасли да користе, док обратно није препоручљиво. Такође, приликом одабира заштитне креме, треба обратити пажњу да на паковању стоји да осим УВА и УВБ протекције, та крема штити и од ИРА зрака. Научно је доказано да опекотине од сунца у дечјем узрасту, вишеструко повећавају шансе за добијање неких карцинома коже у одраслом добу. Наравно, на мору се та заштита подразумева, јер излажемо веће површине нашег тела сунцу, па је и количина апсорбованог зрачења већа – истиче др Докмановић.

Наша саговорница подсећа да већина људи у Србији има кожу која може лепо да поцрни а да не изгори, мада се некима догађа да лако црвене и тешко поцрне. За прву групу је препоручљиво мазати крем са најмањим заштитним фактором 30, а за другу групу он мора да буде 50. Што се тиче свакодневне заштите лица од сунца, препорука др Докмановић су увек кремови са заштитним фактором СПФ 50. Појави хиперпигментације су нарочито подложне жене и то је посебно изражено у пролеће и лети, мада тај проблем често може да се појави у току трудноће, у периода дојења, али и због коришћења контрацептивних пилула.

Појава флека које одликује хиперпигментацију, црвенило, љуспање коже, као и многобројне дубоке и плитке боре, могу да се спрече једноставном јутарњом рутином – наношењем заштитне креме на крају неге, а пре шминкања.

– Сунчеви зраци су неопходни за синтезу витамина Д у нашем организму. Ово је једини витамин који наше тело само синтетише, и то управо у кожи, под дејством сунца. Многи знају да је он неопходан за наше јаке кости, и да његов недостатак изазива различита обољења, као на пример рахитис код деце. Да би обезбедили себи довољну количину витамина Д, потребно је излагање сунцу од свега три пута недељно, од 10 до 30 минута (што имате тамнију кожу потребно је дуже излагање), у мајици без рукава, између 11 и 15 часова. Препоручене дневне дозе витамина Д (600 ИУ или 15 мцг) могу да се узимају и у виду суплемената, или исхране која садржи јаја, џигерицу,

лососа, сардине, печурке, црвено месо. Ове године ће већина грађана због епидемије вируса корона уместо одласка на море отићи у неки од туристичких центара у Србији попут Златибора, Златара, Таре, Старе планине, Копаоника... Међутим многи од њих заборављају да је сунчево зрачење јаче на планинама, с обзиром на то да је сунце ближе. Заштитне кремове требало би нанети пре изласка у шетњу на свим откривеним деловима тела, па је наносити поново на сваких два сата. Крем би требало наносити издашно и на баш сваки део коже, јер само тако особа може да буде сигурна да неће добити опекотине. Превенција је значајнија и лакша од лечења – саветује др Докмановић.

Коментари5
92c58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Goran Bras
Ovo bih razumeo kao doktor kada bi se svako ko opominje na opasnost od suncevih zraka ,ogradio i rekao da je kratkotrajno izlaganje UVBzracenju u periodu or 11-14h zdravo zbog sinteze vit.D3 koji je o ODLUCUJUCE vaznosti za imunitet coveka obzirom da se bez vit.D3 ne sintetise Defensin i Kthelecidin u Neutrofilima ,najbrojnijoj beloj lozi i da od toga zavisi nasih 70% imuniteta a parakrino uticajem na T i B limf.i vise.Dakle kopmpletno smo zavisni od HORMONA ne vit.D3 kako se dosad mislilo !
vitabrevis
Beli žele da pocrne, crni da pobele, a jedni druge ne podnose?
Бранислав Станојловић
Ко се сунца крије, боље да га није! За задњих скоро 8 деценија ништа ми не фали!
slucajni prolaznik
Nije na planinama Sunce blize -- tih par kilometara visine su smesno zanemarljivi u odnosu na razdaljinu do Sunca od 150 miliona kilometara. Pa i u poredjenju sa 6 miliona km razlike izmedju najmanje (Januar) i najvece (Juli) razdaljine do Sunca. (Zasto nije onda leto hladnije od zime?). Nego UV zraci prolaze kroz manje vazduha i ozona koji ih apsorbuje, zbog toga ima vise UV zracenja na planinama. Uzgred, prvi put cujem da su i IC zraci stetni.
Саша Микић
Зашто лето није хладније од зиме? То се учи у основној школи. На северној полулопти сунце је ближе зими, али сунчеви зраци падају под мањим углом него лети, када је сунце даље. ИЦ зраци су у основи топлотни зраци и као део спектра сунчеве светлости се на кожи осећају као топли. Сви који раде у условима где имају зрачење од топлих тела имају проблема са кожом.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља