уторак, 27.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.06.2020. у 22:00 Јована Цветковић

Љуљашка води натраг у природу

Све популарнија млада глумица Милена Живановић води нас на своја омиљена места у Београду
Испред Дадова (Фотографије: Даница Ђокић)

Милена Живановић, млада глумица која је публику купила својим талентом, природношћу и ведрином, део је ансамбла који ће 25. јуна отворити летњу сцену на Ташмајдану представом „Мама миа”.

Публика је Милену упознала и заволела као Вишњу у „Аманету” Немање Ћипранића из 2015. године и Нину Пешић у серији „Немој да звоцаш”, која је духом била блиска великом делу омладине. У позориштима, играла је и игра у поделама под режијом Кокана Младеновића, Егона Савина, Ане Томовић и других. Деца се радују када чују њен глас у синхронизацијама – „Тајни живот кућних љубимаца”, „Фердинанд”, „Аладин”... Тренутно, очекује је премијера новог мјузикла „С друге стране јастука” Југа Радивојевића, с песмама Момчила Бајагића Бајаге, која је била одложена због пандемије вируса корона.

Током ванредног стања, публика је имала прилику да је гледа у представама чији су снимци били емитовани на каналима позоришта, а за наш лист говори о местима у Београду која су јој драга.

Ташмајдан

Милену за ово место везују четврта година академије и мастер студије. Прекопута је био њен први стан – гарсоњера коју је изнајмила пожелевши да се осамостали.

– У тим годинама сам одрастала и срела љубав свог живота, супруга Ивана – сећа се Милена.

За ову глумица веселог духа Таш је и данас посебан. Кад има времена, ту трчи.

– Трчање ме води у неку врсту медитације. Некад ставим слушалице, некад само посматрам природу и људе и црпим енергију. Води ме томе да сам све сигурнија да смо потпуно једно с природом и да можемо да чујемо дрвеће и лишће око себе и да се враћамо извору, који је свугде где је природа. Љуљашка је посебно место које ме опушта. Имам осећај да сам ближе универзуму док се љуљам и то ми прија – прича она показујући како то изводи.

Када нема места на љуљашкама или коњићу, седне у „Последњу шансу” или са клупица посматра људе који пролазе. Некада баш ту пронађе решење за неку сцену или проблем.

На Ташмајдану

Омладинско позориште Дадов

Дадов је место где је први пут стала на сцену.

– Овде сам се потпуно заљубила у глуму. Место је које је целу моју генерацију склонило с улице – каже будућа Тамара.

За њу и људе с којима се у овом позоришту дружила Дадов је био стециште лепоте и мира – место где су „расли и развијали се и духовно и физички”. Они се сада баве различитим професијама, па јој је драго када схвати да је свако од њих постао јединствен по нечему. Сада су ту нове генерације и она се осећа лепо када схвати да су им добри узори.

– Дуго сам била овде, неких десетак година, јер сам кренула од трећег или четвртог основне и остала до академије. Овде сам спремала и пријемни испит. Нисам дозволила ником да гледа. Хтела сам да то буде потпуно самостално дело и да ме нико не припрема, већ да буде део мене – наводи Милена.

Дадову се увек враћа јер је пун позитивне енергије и у њему се осећа као код куће.

– Ту сам почела да сањам и помислила како би било добро да играм Шекспира. Онда се то десило у улици ниже, у Југословенском драмском позоришту, и улогом Дездемоне у „Отелу”. Сваки пут када је играм, помислим да је улицу изнад мој Дадов, одакле је све почело – наводи глумица с осмехом на лицу.

Њена прва улога у Дадову била је Питија у „Евнуху” у режији Југа Радивојевића.

– И ето, неколико улица даље, у Позоришту на Теразијама, имам пробе новог мјузикла „С друге стране јастука”, опет у режији Југа Радивојевића – каже весело.

Присетила се и једне анегдоте.

– Пријатељи ми говоре да су ме као малу донели у кутији и оставили пред вратима Дадова, да ми је оно било прво обданиште. Често су се шалили да сам ту одсањала у кутији и одатле кренула даље – говори Милена.

У кафићу

„Цветић”

Живановићева је открила један детаљ своје љубавне приче.

– Овај кафић је место где ме је довео мој Иван – открива погледавши у бурму, а онда наставља о самом месту.

– Близу ми је, а и на путу ка Југословенском драмском позоришту или Позоришту на Теразијама. Ту сам најчешће пила кафу и долазила с књигом, пројектом који спремам, текстом и разрађивала сцене – каже млада глумица.

Овде често пише и планове или проучава ликове, увек опремљена лепим свескама, маркерима и оловкама у боји, које обожава.

– Чим дође лето и имам шта да спремам, испред сам, у хладу у башти. Прија ми. Раде људи које волим, лепа је атмосфера, потпуно подсећа на неки париски бистро. Увек је и музичка тематика таква и зато га волим – објашњава она за крај.

Коментари0
0691e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља