среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.06.2020. у 20:30 Биљана Баковић

Скупштинска већина убедљивија него икад

Странке националних мањина никада нису имале више места у Скупштини Србије
(Фото Д. Јевремовић)

Апсолутна доминација Александра Вучића и Српске напредне странке, републичка скупштина практично без опозиције и најмања излазност на парламентарним изборима за тридесет година, епилог су прекјучерашњег изборног дана. Званични резултати избора, као и излазност, биће они које прогласи Републичка изборна комисија у четвртак увече, али већ и на основу јуче објављених „налаза” РИК-а на основу око 70 одсто обрађених бирачких места, јасно је које листе улазе у скупштину и каква је њихова снага. Ови привремени резултати до којих је РИК дошао потврђују да је листа „Александар Вучић – За нашу децу” освојила око 62 одсто гласова, односно 76,4 одсто мандата или 191 мандат у будућем скупштинском сазиву.

Коалиција СПС-ЈС освојила је мало више од 10 процената и њој припада 12,8 одсто мандата, односно 32 посланичка места, а Александар Шапић са својом листом „Победа за Србију” добио је око четири одсто подршке или 11 мандата. Осим ове три листе, у Народну скупштину Србије улазе и четири мањинске листе – Савез војвођанских Мађара, коалиција коју предводи Муамер Зукорлић, Албанска демократска алтернатива на челу са Шаипом Камберијем и СДА Санџака Сулејмана Угљанина.

Иако су на напредњачкој листи и странке Расима Љајића, Александра Вулина, Милана Кркобабића, Богољуба Карића и Вука Драшковића, напредњаци ће сигурно имати знатно више од 126 својих посланика, а са комотном, више него двотрећинском већином коју имају с поменутим лојалним партнерима, имају могућност да управљају без освртања на интересе других странака. Ипак, судећи по Вучићевој изјави у изборној ноћи, приликом формирања нове владе која, како је рекао, мора да доноси кључне одлуке у наредном периоду, ићи ће се на постизање што ширег консензуса, који подразумева укључивање људи чак и са оних листа које нису прешле цензус. Већ због тога може се очекивати и наставак сарадње са досадашњим савезницима – Ивицом Дачићем, Иштваном Пастором, Муамером Зукорлићем. Шапић, који у овом тренутку, према рачуници Ипсоса и Цесида, располаже са 12 мандата (СПС-ЈС имају 32), најавио је да никоме неће унапред затварати врата, практично најављујући могућност сарадње са Вучићем.

Осталих 14 изборних листа, које нису прешле цензус, освојило је укупно више од 17 одсто гласова, према процени резултата Ипсоса и Цесида на 91,1 одсто реализације узорка. Поред ових „расутих” гласова, утврђено је и четири одсто неважећих листића. Подсетимо, када је за изборе 2012. вођена кампања „белих листића” и када се од присталица тражило да изађу и пониште свој гласачки листић – неважећих је било око 4,3 одсто.

Најближи цензусу, који је пред ове изборе смањен са пет на три процента, били су монархисти (који се и даље надају да би са гласовима из дијаспоре и са КиМ могли да уђу у парламент) са 2,7 одсто, суверенисти Саше Радуловића – 2,6 и Метла 2020 Милоша Јовановића, која је освојила 2,4 одсто гласова.

Каква год на крају да буде званична излазност, извесно је да ће бити најмања до сада – и процентуално и у апсолутним бројкама. Вучић је у изборној ноћи први изашао с проценом излазности од 50,1 одсто и „нешто мање од 3,3 милиона” изашлих, а потом су се огласили и Цесид и Ипсос, који су навели да је излазност 47,7 одсто, и да ће нарасти „изнад 48” када стигну резултати са Косова и Метохије, из дијаспоре (у коју убрајају и Републику Српску) и из завода за извршење кривичних санкција. РИК је јуче објавио да је, на основу 70,5 одсто обрађених бирачких места, излазност била 50,32 одсто. Укупан број бирача Србији је, подсетимо, 6,58 милиона, за око 200.000 мањи него пре четири године. Најмања излазност, гледајући парламентарне изборе од 1990, била је 2014. године – 53,09 одсто, односно близу 3,6 милиона бирача који су изашли на изборе.

Извршни директор Цесида Бојан Клачар оценио је јуче да ће нови скупштински сазив бити битно другачији, превасходно зато што ће потпуну доминацију имати СНС, а друга специфичност је та што странке националних мањина никада нису биле јаче. „Изашле су веома добро организоване – албанска заједница има три мандата, СВМ девет... То су бројеви до којих никада нису долазили”, рекао је Клачар за Танјуг. Подсетио је да странке које су се залагале за јаче односе са Западом и ЕУ нису прешле цензус, оцењујући да ће парламент бити више окренут удесно. Поред тога, они који су подржавали бојкот у парламенту неће имати представнике, а парламент, по његовом мишљењу, неће одражавати реално политичко стање у држави.

Како каже, може се очекивати и да ће владајућа странка радити на томе да промени наратив, да направи атмосферу што мирнијом, да понуди мање поларизације, а већу одговорност. Комплетна опозиција, и она која је изашла и која није, треба да да буде забринута и да размисли о промени приступа, стратегије и тактике. „Резултати морају пажљиво да се анализирају и ако желе озбиљну политичку борбу мора да дође до крупних промена и то мора да укључи персоналне промене, нове људе, другачије коалиционе аранжмане”, навео је Клачар.

Према његовим речима, извесно је да је СНС добитник избора. „Шапић и његов СПАС такође су у категорији добитника, а позитивно изненађење је ПОКС (монархисти Жике Гојковића). Они су направили добар резултат који може да буде од користи за будуће изборе”, навео је Клачар и додао да су највећи губитници они који су очекивали да пређу цензус, а остварили су лош резултат. То су ПСГ и радикали, који други пут нису успели да пређу цензус.

Тачи: Уједињење Албанаца дало је резултат

Председник Косова Хашим Тачи је на својој фејсбук страници написао да ће у Скупштини Србије бити више посланика који ће гласати за права Албанаца, пренео је портал „Косово онлајн”. „Уједињење Албанаца у прешевској долини се исплатило. Координација политичких акција увек даје резултате и Албанска демократска алтернатива је добар пример који треба да следе наши сународници где год да живе”, оценио је Тачи, преноси Бета.

У затворима 8.646 грађана имају бирачко право

У укупно 29 затвора у Србији јуче је на изборима гласало 82,96 одсто лишених слободе – притвореника и осуђеника, а највише гласова ове популације добила је листа „Александар Вучић – За нашу децу”, чак 72,28 одсто. На другом месту по броју гласова људи у притворима и затворима је СРС са 7,54 одсто, а следе СПС са 4,11 одсто и Заветници са три одсто. Листа За краљевину Србију добила је 2,98 одсто гласова, СПАС – 1,92 одсто, ПСГ – 1,46 одсто, а Метла – 1,23 одсто гласова. Остале листе добиле су по мање од један одсто гласова, кажу за Танјуг у Управи за извршење кривичних санкција. Од укупног броја притвореника и осуђеника у Србији, у бирачки списак је уписано њих 8.646 који имају бирачко право.

Коментари0
6b561
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља