петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.06.2020. у 18:00 Радош Бајић

Један дан у супермаркету

Да ли је праведно да врхунски уметници којима се нација некада дивила данас стрепе од судских извршитеља који им харају по становима и износе телевизоре, фрижидере, машине за веш
(Фото Н. Марјановић)

У супермаркету је гужва као да је ковид 19 давна прошлост. Сем мене и касирке, нико не носи маску.

Миран јер ме тако нико не препознаје – трудим се да држим дистанцу, али ми то не успева. Зајапурена и пуначка госпођа с пунђом на глави која је испред мене с препуним колицима намирница два пута се враћа до гондола јер је нешто заборавила. Једном неко средство за отпушавање судопере, а други пут кесу са замрзнутим ослићем. Прибијам се уз полице са жвакаћим гумама, тик-так бомбоницама, батеријама, тип-топ лепковима и другим дрангулијама да би госпођа која брекће могла да прође. Иза мене мршава жена у хаљини налик на кућну – такође се склања у страну. Загрнута лаким шушкавац-мантилом с капуљачом, у рукама држи кило црног брашна и – не затвара уста. Прича онижем старијем господину с наочарима велике диоптрије, који у једној руци држи кишобран, а у другој корпу у којој је само једно кисело млеко и једна банана, како „киша дозлогрди и богу и народу”, како ће „све да иструли”, па додаје како „она близу станује па је само скокнула да купи црно брашно, јер она никад не купује хлеб зато што је пун адитива, већ увек сама меси”.

Напокон долазим на касу и крећем да на покретну траку вадим намирнице које сам узео, у тренутку док жена у кућној хаљини пита старијег господина „да ли је чуо да је и Цеца добила корону? Да њена ћерка Анастасија није, и да ће сада када се Цеца заразила цела естрада да се зарази… јер је њихов посао такав, да певају па су стално у народу”. Док на бешумној каси код читачем очитава цене на јогурту, ланеним плочицама, воћу и на замотуљцима с печеницом и бареном сланином коју сам пазарио – млада касирка с јаркоцрвеном косом „ала Брунцлик” пита ме: „Да ли сте пензионер?”.

Изненађен, молим је да понови, јер говори преко маске. Црвенокоса касирка једним потезом руке склони маску – тако да сам сада могао да приметим да има убачен силикон у горњу усну – и понови:

„Ако сте пензионер треба да ми покажете последњи чек од пензије да бисте имали десет посто попуста на робу коју сте купили.” „Је л’ вам ја личим на пензионера?”, скоро сам јој одбрусио. „Извините, моје је да питам”, правдала се она. „Девојко, ви радите свој посао и то је у реду. Јесам пензионер, немам последњи чек од пензије и нећу милостињу... Куцајте ми пуну цену, молим вас.” Црвенокоса је направила гримасу и није скривала да се забезекнула. Мој повређени его, бес и понос тог дана су ме коштали нешто више од 600 динара.

Због чега вас деранжирам тривијалним догађајем у супермаркету? Кога то занима? Одговор је – упитаност за глобални материјални положај уметника и стваралаца у свим сферама духовног стваралаштва, у књижевној уметности, ликовној, филмској, позоришној, музичкој… Кад кажем у музичкој уметности, не мислим на Веру Матовић, која је певајући по вашарима и свадбама зарадила три виле не Дедињу, већ мислим на оперске певаче, кореографе, музичаре у симфонијском оркестру, корепетиторе… На сликаре, глумце, редитеље, балерине и остале који полажу свој живот на жртвеник уметности и једу горак хлеб у друштву у којем су ријалити програми на телевизијама одраз духовног и социјалног статуса целог друштва… Поготову – какав је финансијско-егзистенцијални статус радника у култури пензионера, који су часно одрадили свој професионални век? Чему се они могу надати? Колике они имају шансе да остатак свог живота одживе достојанствено и достојно? Нажалост, рекао бих – мале.

Што се мене тиче, ја нисам у проблему зато што имам пензију од 36.000 динара. Бог ми је дао здравље па могу и даље да радим пуном паром и да својој породици обезбеђујем пристојну егзистенцију. Ако бих живео од своје пензије, то би значило да бих дневно могао да трошим 1.200 динара. Да једем, да пијем, да плаћам струју, рачуне за инфостан, да унуцима купим чоколадицу – и да им за рођендан или крај школске године дам понеку пару. Када је о глумцима пензионерима реч, веома велики број су данас социјални случајеви – мада ни са другим уметничким професијама није ништа боља ситуација. Да ли је праведно да врхунски уметници којима се нација некада дивила данас стрепе од судских извршитеља који им харају по становима и износе телевизоре, фрижидере, машине за веш?

Последњих година напрасно, изненадно и неочекивано напустио нас је велики број колега глумаца, врхунских уметника које смо сви волели и дивили се њиховим креацијама у театру, на филму и телевизији. Међу њима је било и младих у вршној тачки каријере, артизма и креативности. Увиђајност, пијетет и колегијална пристојност ми не дозвољавају да им помињем имена. У поводу неочекиване смрти једног од најталентованијих и најуспешнијих глумаца средње генерације с којим сам сарађивао у оној серији у којој су сви носили браде – мој пријатељ, успешни привредник и угледни домаћин ме је питао:

„Знаш ли због чега твоје колеге умиру овако младе и на пречац?”

„Болест не бира”, одговорио сам му.

„Не, не умиру они од болести, умиру од стреса, несигурности, неизвесности и сиромаштва…”

Занемео сам и замислио се. На пример, док стално запослени глумац у Марибору, у њиховом театру има месечну плату пар хиљада евра – првак драме Народног позоришта у Београду једва ако догура до 600 евра. Можда евентуално и седамсто. Због тога је доза срамоте и понижења неминовна. Последњи чек од пензије увек мора бити у џепу из којег ретко када нешто може да испадне. И присмотра, и будна информисаност који трговински ланци и супермаркети којег дана дају пензионерски попуст. Нажалост – то је стварност. Као и овлашна анализа предизборне халабуке и какофоније која је иза нас. Да ли сте чули да је неко поменуо културу? Ја нисам.

Глумац, сценариста и редитељ

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари22
12f4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Jovic
U svakom slucaju jedan ruzan tekst Vredjanje kasirke koja radi 8 sati pitanje za koju platu i vredjanje koleginice Zavist Stvarno ruzno
Jablan
Nasi umetnici stalno nesto kukaju... male plate, te male penzije...U Americi sam video kako clanovi baletskog ansambla iz Linkon centra u Nju Jorku ujutro rade 4 sata kao konobari i posluzuju dorucak, u podne idu na probu, a uvece nastupaju u predstavama. Takodje, video sam da u fabrikama na linijama za sklapanje automobila preko leta radi vise lokalnih slikara, muzicara i glumaca nego auto-mehanicara. Mislim da su nasi umetnici jako razmazeni.
vitabrevis
Koju Vašu scenu, ulogu, geg... smatrate antologijskom?
Милан Крајишник
Баш не волим понашање људи према касиркама, толико је тај посао стресан као и сваки други који укључује однос са људима.....дођу па им касирке криве за све..... пензионер и још се буни што га пита да ли је, а јесте.....чему то, чему компликовање живота себи и другима......улепшајте дан једни другима лепим речима и лепим гестовима, похвалите им шминку, косу, осмех, помаже верујте ми
Sandra
Divan tekst!
Дејан С. Михаиловић
Уопште није диван. Увредио је касирку а према колегиници Вери Маровић показао ружну српску особину, завист.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља