петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 24.06.2020. у 21:15 Љиљана Петровић
ТВ ЛИЦА

Желим да не будем досадна и да никога не копирам

Мене су толико копирали да сам ја увек да бих била другачија морала изнова да проналазим начине да будем самој себи занимљива. Духу Београда сам посветила хиљаде емисија и текстова и дванаест својих љубавних романа. Трудим се, као дошљак, већ тридесет година да се допаднем Београду, каже Весна Дедић, аутор емисије „Балканском улицом” која се сада уторком приказује на Новој С у 22 часа
(Фотографије М. Табашевић)

Храбре одлуке се тешко доносе у животу, а Весна Дедић донела их је више пута. Позната новинарка је рођена у Требињу где јој је отац радио као војно лице, у Подгорици је живела од шестог разреда основне школе до факултета када прелази у Београд, 1986. године. Имала је јаку жељу да свој живот из Подгорице „преслика” овде, заврши факултет, има породицу, име и презиме, ради посао који воли. Као средњошколка била је аутор емисија на Радио-Титограду, глумила у аматерском позоришту „Додест”, играла у представама Јагоша Марковића, гостовала на фестивалима. Све то желела је да има и овде. Зато је узела роковник са унапред направљеним плановима. Првог дана отишла је на Филолошки факултет на предавање професора Владете Јанковића, потом се запутила у Радио-Београд, у популарну „Двестадвојку”, и већ после два дана почела хонорарно да ради. Брзо је ушла и у свет телевизијског новинарства. Почела је у Студију Б, каријеру наставља на РТС-у, у Јутарњем програму, да би се обрела на ТВ Политика где је на Бадње вече 2003. године и рођена њена ауторска емисија „Балканском улицом” која је постала њен амблем.

Ипак, после 18 година недавно је одлучила да промени „тим”, уселила се на Нову С са својом „Балканском улицом” и у уторак 9. јуна поново је поздравила гледаоце. Хоће ли променити нешто у својој ауторској емисији осим ТВ компаније?

– „Балканском улицом” остаје жанровски забавна емисија у форми исповедног интервјуа у којем гости, имена из историје духа Београда, говоре о тренуцима среће и туге који су им обележили живот. Моја емисија је почела да се емитује пре осамнаест година на ТВ Политика, уторком у 22.00 сата, и трајала је сат времена. Потом је емитована на РТС-у, у време Александра Тијанића, недељом у 14.00 сати. Сада је менаџмент Нова С одлучио да, као некад, добије термин уторком у 22.00, а репризу недељом у 14.00 сати и да има сценографију у духу концепта емисије – каже Весна Дедић. – У последњих пет година одлуком руководства РТС-а скраћена је на пола сата, имала је неадекватну сценографију и сталне промене термина. Са преласком на Нова С „Балканском улицом” се поново враћа тамо где је била. И први гост, као на Бадњи дан 2003. године, видели сте, био је Матија Бећковић, a потом и Дијана и Срђан Ђоковић, родитељи нашег тениског аса Новака Ђоковића.

Колико сте дуго вагали одлуку да после скоро две деценије напустите РТС? Који је разлог пресудио?

– Одлагала сам одлуку пет година верујући да ће бити боље. Једног јутра када сам схватила да је чекање угрозило квалитет емисије, моје новинарско достојанство и егзистенцију мог детета, пробудила сам се, попила кафу и рекла: „Доста је било”.

Осећате ли се, на неки начин, одбаченом и превареном? Колико је познато, гледаност није била спорна...

– Нико мене није преварио. Просто, садашње руководство РТС-а не воли да гледа „Балканском улицом”, не свиђа им се та емисија и у складу са својим укусом су се понашали. Чињеница да је гледаоци воле и гледају није им много значила.

Сећате ли се првих емисија „Балканском улицом” на ТВ Политика?

– Прве кораке направила сам као један од водитеља НТВ Студио Б, потом сам дванаест година са Банетом Вукашиновићем водила суботом најгледанији Јутарњи програм у Југославији, писала за скоро све угледне часописе и дневне новине, после је дошла „Балканском”. Немам времена да се сећам јер има још много тога што нисам урадила, а свесна сам да имам више жеља него времена да их остварим.

Зашто већина водитеља најчешће посеже за истим личностима, углавном познатима? Зар није већа драж откривати непозната лица?

– Све зависи од концепта емисије и укуса публике којој се обраћаш. Мој концепт је сусрет са личностима значајним за дух града, међу њима су понекад и они који нису „селебрити”, већ лекари, адвокати… Било је и жена из „Сигурне куће”, чистача улица, младих математичара, инжењера…

Јесте ли баш увек задовољни исходом ћаскања са гостима? Када сте се највише разочарали?

– Никада се нисам разочарала у госта већ у своје новинарско знање када нисам успевала да пронађем начин да „отворим” госта, да га прошетам Балканском улицом, као једним од симбола београдског духа...

Како прихватате критику – реагујете бурно или пустите живот да тече даље?

– Зависи ко ме критикује. Ако критикујем саму себе онда ми буде баш тешко. Увек ја једина знам колико и шта сам желела, а шта нисам успела, па се кидам сваког дана када не успем да достигнем циљ који сам самој себи зацртала. Ако ме критикују други, лако прихватам критику, наравно ако подразумева и савет. Не радим емисију за себе већ за гледаоце и моја дужност је да уважавам критике. У том смислу имам срећу да су ме гледаоци мање критиковали него што сам ја саму себе.

Важан вам је осећај испуњености у послу, зар не?

– Увек сам радила оно што сам желела. Никада због новца или неке луде амбиције нисам радила нешто што нисам волела, па је мој највећи капитал чињеница то што сам срећна и испуњена. Оно што радим – радим с љубављу и лако.

Ко су били ваши узори?

– Новинарство сам заволела читајући текстове Тање Торбарине и Влатка Фраса из Хрватске, Мире Бобић Мојсиловић, Душке Јованић, Миломира Марића, Александра Тијанића и Богдана Тирнанића у Београду. Телевизија ми није била жеља и нисам се угледала на телевизијске ауторе, па сам ваљда и због тога увек радила другачије. Мој циљ је био да гледаоцима не будем досадна и да никад никог не копирам. Мене су толико копирали да сам ја увек, да бих била другачија, морала изнова да проналазим начине да будем самој себи занимљива.

Имате ли неку неостварену жељу ?

– Моја неостварена жеља је да од новинарства зарадим неке паре са којима могу да школујем ћерку Ленку, али није ми се та жеља никад испунила и, очигледно, никад неће.

Књижевник и академик Матија Бећковић каже: Сви ђаци се после школовања враћају кући, само Црногорци остају у Београду. Да ли сте икад пожелели да радите у Подгорици?

– Мени у Подгорици живи мама и када сам код маме не морам и не желим да радим ништа. Чак ни да оперем судове. Волим ту идеју да постоји место на овоме свету где не морам ништа да радим. Исто колико волим да се посветим послу у Београду. Духу Београда сам посветила хиљаде емисија и текстова и дванаест својих љубавних романа. Трудим се, као дошљак, већ тридесет година да се допаднем Београду.

Коментари1
7d093
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vanja95bg
Divna Vesna,jedna od najelokventnijih voditeljki. Njena emisija je ziva istorija i svedok Beograda,vidi se da ulaze trud i srce da sve to deluje kako i treba,elegantno,poetski....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља