понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 30.06.2020. у 18:00 Мирољуб Јевтић
ПОГЛЕДИ

Тајна дубровачких Срба римокатолика

​Монах фрањевац Људевит Вуличевић умро је у Напуљу 1916. На гробу му пише – српски писац
(Срђан Печеничић)

Да ли су се икада станари Бановог брда, Улице Антуна Фабриса на Савском венцу или Меде Пуцића на Палилули питали откуд ова имена? Нажалост, огроман број се никада није замислио над овим називима. А да ли би требало – нека покажу следећи редови. Ти људи, као и многи други, били су Дубровчани старином. Дакле, ни од куда нису дошли у тај лепи град, а нарочити нису дошли из Шумадије. А били су Срби. При томе то нису били неписмени сељаци којима је неко паметнији могао утувити у главу да су нешто што нису, него врсни интелектуалци, образовани на најпрестижнијим европским универзитетима. Огроман број њих био је племићког порекла. Али, било их је из свих друштвених слојева и сви су били Срби. Што је најважније, сви су били римокатоличке вере и њихов римокатолицизам их није спречавао да буду национално Срби, јер вера и нација нису и не могу бити исто. Али је тачно да религија веома битно утиче на национално конституисање. Битно је да све ове људе, које смо навели као Србе, тако национално одређују и данашњи хрватски извори. И нико од њих не спори да је реч о људима који су се добровољно изјаснили као Срби. Колико их је било најбоље описује анегдота о доласку Бранислава Нушића у Дубровник. Нушић пита дечака кога среће: „Где је овде српска црква?”, а мали му одговара: „Госпару мој, овдје су вам све цркве српске, ваљда мислите православна”.

Међу њима је било и врло истакнутих римокатоличких свештеника, какав је био дум Иван Стојановић (1829–1900.). Он је доживотно био предстојник дубровачког римокатоличког деканата. Монах фрањевац Људевит Вуличевић умро је у Напуљу 1916. На гробу му пише – српски писац. Поред њега и бројни други, као што су били дон Петар Франасовић, Андро Мурат… То је 19. век. Моћна Аустрија, после нагодбе – Аустроугарска. Србија малa, да мања бити не може и зависна у односу на Хабзбурговце, када јој ни на памет не би пало да проба да подрива моћну царевину и тиме себи прибави смртну пресуду. Све је то доказ да су ови умни људи који су чинили велики део дубровачког становништва били и Срби и римокатолици, зато што су хтели и зато што су се тако осећали.

Откуда онда потреба да се на све могуће начине покуша доказати да су били заведени, преварени, малтене глупи? Да ли је психијатријски здраво да се неки, било који савремени Хрват усуђује да помисли да је паметнији од Петра Будманија, који је поред математике знао добро једанаест језика, међу њима санскрит, а нешто слабије још шест, од којих и свахили? Будмани је написао на италијанском „Граматику српско-хрватског језика (илирског)”. Дакле, јасно је показао да је то један јединствени језик. А ако неки део назива има предност, онда је то српски, дакле не хрватски, него српски. И сад су сви паметнији од Будманија и њему мртвом одређују шта је био по националности. Зар те људе није стид да своје схватање нације упоређују с његовим? Било би добро да се после устајања из кревета погледају у огледало и питају: Да ли сам ја заиста паметнији од Пере Будманија?

Зато се питам како се осећа савремени хрватски историчар Иво Банац када покушава да нам објасни како су горепоменути били незналице или заведени, кад и сам има презимењаке, дакле вероватно претке који су и сами истицали да су Срби у време када од тога нису имали никакве користи, него само штете. Такви су били Божо и Перо Банац.

Просто је невероватно како људи који користе париске парфеме и представљају се као интелектуалци неће да виде да им се западни читалац који разуме „хрватски” смеје кад прочита у хрватским изворима да је „Никша Градић хрватски писац и правник из Дубровника. Члан старе племићке обитељи Градић”. А у исто време, у истом тексту Хрват писац додаје: „Приликом склапања уговора о издавању ’Гласа дубровачког’ се у III. точки обвезао да ће радити против здружења с Хрватском. Претпоставља се да је Н. Гради аутор уводника у броју 9 за 1886. овог листа, у коме од заступника у Далматинском сабору тражи отвореније истицање српства... Писао је против политике хрватског државног права.” То је, дакле, пример хрватског писца и патриоте! Овакви описи се код народа увереног у своју егзистенцију не могу наћи. Нека ми неко нађе најнеписменијег сељака из околине Крагујевца или Ниша који је икад посумњао да је Србин, а камоли помислио да је Хрват, Енглез, Бугарин или Рус. Чак и да стварно нису били Срби, ко им може забранити да се тако осећају? Становници Хонгконга су Кинези, али ипак неки од њих желе да се претопе у Енглезе.

Веома поштујем Хрвате и ово је текст човека који се од почетка распада СФРЈ, практично једини од оних које рачунају у српске патриоте, залагао, као што се и сада залажем, за српско-хрватски договор.

Тај договор нам треба, али не на штету истине. Сви ови Дубровчани римокатолици су Срби. Они се морају проучавати у оквиру српске историје. Историја тога дела Дубровника српска је историја. Зато неко ново насеље у Београду треба назвати насељем у част дубровачких Срба католика и сваку улицу у том насељу именовати по неком од њих.

Професор универзитета, оснивач научне дисциплине политикологија религије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари201
7b510
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

др Милан Лекић
Liber Statutorum civitatis Ragusii има 8 књига, од којих обимна трећа (61 поглавље) садржи "српске законе" о споровима Дубровчана и Срба у залеђу и приморју: Далмацији, Босни, Расу, Зети, (погл. 19, и од 49-57). Нигдје се не спомињу Власи. Статут је компилација дјелова Номоканона Св Саве (1219), и Корчуланског и Которског статута (13в). Сва земља Републике поклон је српских владара: Астареа (чврсто копно у 11в), Ластово (13в), Стон, Пељешац, Мљет и ДУ приморје (14в). Укупно 1375 км2...
ВлаДо
У чему се састоји особеност Дубровчана.Кроз историју су говорили славјанским језиком сада говоре "нашким" језиком.За време Дубровачке републике увек су били одвојени од околних царстава и република.Ни данас немају ни железницу ни аутопут.Декларишу се као Хрвати али се не осећају тако.Хрвати из Херцеговачког залеђа су јако љути на њих јер су их кроз историју "два пута издали".Уствари једном продали Турској а други пут издали БИХ.Још мање се осећају као Далматинци.То су за њих оточани.
Дејан.Р.Тошић
Коста,престаните да браните не одбрањиво ? Марко Поло се никад није изјаснио да је "етнички Италијан" Јел тако ? Да ли то значи да је Хрват зато што садашња Хрватска обједињује острва и градове које је било у поседу Млетачке Републике односно Венеције.Какве везе имају Хрвати у 12.13.14.15.16.17.18.в.са Венецијом ? Дубровачки Срби римокатолици на српску жалост,дали су свој српски штокавски језик из дубровачког архива,Хрватима.Да ли су хрватски језик и писмо икад помињу у дубровачком архиву? НЕ !
Дејан.Р.Тошић
Поштовани Коста,хрвокатолици су покушали да оспоре Италијанима да је Марко Поло Италијан и покушали су да "докажу"да је Хрват,зато што се Марко Поло никад није изјаснио да је Италијан са Корчуле.Смешно,зар не ? Зашто Коста једноставно не набројите дубровачке хрвокатолике.
Прикажи још одговора
Дејан.Р.Тошић
Једну чињеницу треба признати Бранку С'рб Козаковићу и Кости,који су у својим коментарима истакли да су се већином Срби римокатолици из Дубровника, изјашњавали као Дубровчани и Југословени и на жалост идеја Југословенства се није разликовала од идеје Хабсбурговаца о становништву Илирије које чине безимени Илири (Срби и Хрвати).Више су Срби римокатолици дубровника одмогли Србима него што су им помогли.Пера Будмани је први створио "српско-хрватски" речник,на хрватском писму а на српском језику.
ВлаДо
Дубровчани су одувек били посебан народ и посебан свет.Од тренутка настанка грчке колоније Рагузе која је створена насипањем мореуза између отока и копна и где је сада главна улица Страдун.Првобитни становници Дубровника,дакле Грци,стално су се мешали са околним становништвом претежно Србима одн. Славјанима и православцима.Отуда код њих свест а код неких и подсвест да су пореклом Срби.Уз то у 18. и 19.веку било је модерно и актиелно и бити Србин,што су каснији историјски догађаји изменили.
Коста
@"Владимир", напишите, како и зашто је велики дубровачки србокатолик Константин (Коста) Војновић од крштеног православца постао доживотни католик, и зашто му је дата улица у Загребу? Или зашто су сви србокатолици Дубровника после 1918. одједном постали "Југословени" или (опет) Хрвати и гласали за Радића 1923, итд? "Политика" не објављује моје одговоре на Ваше клевете, а имате и добар број страсних навијача (ботова), иако Ваше поруке не садрже ниједу чињеницу. Све у свему бедно.
Владимир
@Коста Управо је Ваш став једноуман. Не знам само коју сте Ви литературу користили, очигледно ништа. У Митровићевој књизи је обрађена историја, књижевност, религија, обичаји и политика. Тешко да је овакво виђење ствари "једноумно". Ако је неко добио улицу, то апсолутно ништа не значи, потребно је сагледати ствари у правом контексту. Ако је Гундулић у "Осману" готово две трећине стихова посветио Србима и Србији, то пуно говори. Косово и култ кнеза Лазара су управо у Дубровнику добили на значају.
Дејан.Р.Тошић
Коста,у време постојања Дубровачке Републике,није постојала држава Италија ни грађани Италије.Дубровачка Република до 1806.г.била је држава са грађанима/народом/ Дубровчанима.Када Дубровник као град држава престаје то бити 1806.г.значи 54.год.пре уједињења и настанка државе Италије, грађани Дубровника ,тада већ општине Дубровник почињу да се изјашњавају на основу свог националног порекла,зато Људевиту Вуличевићу дубровачком Србину и на гробу у Напуљу пише да је Србин. Набројте хрвокатолике!.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља