петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.06.2020. у 14:24

Издаја интелектуалаца

(Драган Стојановић)

Интелектуалци у сваком времену и систему имају значајну улогу. Да ли је тако у времену у коме живимо?

То је друштвена група која се издваја од осталих по способности за решавање актуелних проблема у друштву и држави. Дакле, то се односи на научнике, стручњаке, уметнике и културне раднике. Они су носиоци идеја, ставова и њихово понашање утиче на читаво друштво. Интелектуалци имају моћ да утичу на друштвене појаве. Они се често одричу неких универзалних вредности те прихватају посебне националне, локалне које задовољавају уске интересе удаљене од правде, истине и слободе. Интелектуалци тако под изговором да служе друштву у ствари служе политичким интересима исказујући лојалност политичким вођама. Са таквим њиховим односом у веома кратком периоду долазимо до друштвене и моралне кризе. Интелектуалне елите, интелектуалци губе моћ реалног расуђивања те своје понашање претварају у своје посрнуће. За такво њихово понашање највећу цену плаћају најнемоћнији, најсиромашнији и најневинији. У таквом систему највећу корист извлаче најбезкрупулознији који се богате. Дакле, издаја интелектуалаца се одвија кроз одбацивање и напуштање универзалних вредности, моралних принципа зарад уских интереса групе или појединаца. Тако у друштву настају катастрофалне последице такве издаје.

„Људски род усавршио је све сем људског рода”, својевремено је изјавио амерички политичар Адлај Стивенсон.

Постоје мишљења да учен човек, интелектуалац не може постојати изван институција, односно изван власти. То је мишљење које брани издајство интелектуалаца, односно њихово подржавање било какве власти, посебно оне која није у интересу и за добробит већине грађана. Интелектуалци често позивају друге интелектуалце да признају одговорност за стање у друштву. Свако тако позивање на одговорност је у циљу потврде тога да они имају посебну улогу и значај који немају „обични људи”.

Колико данас у нашем друштву има критичности и противљења према одређеним дешавањима односно стању у друштву? Веома мало. Интелектуалци у власти служе да бране, оправдавају власт ма каква  она била, па и ону која је у интересу мале групе људи. Они интелектуалци који нису у власти критички се постављају према власти, некад је то негација „свега постојећег”. Где је права улога интелектуалаца? Мала је нада да ће ангажовањем интелектуалаца превладати рационални ставови у друштву. Истински интелектуалац треба да говори истину, да има критички однос према негативним појавама у друштву, да нуди решења за проблеме у друштву коме живи.

Најбољи пример да није тако је Универзитет Црне Горе и Црногорска академија наука и уметности. Људи који се баве науком немају ама баш никакав став о битним питањима у друштву односно држави. Да ли грађани треба да такав универзитет и ЦАНУ плаћају десетине милиона евра? И не само то, још је погубније што такав универзитет школује будуће интелектуалце без властитог мишљења о друштву у коме живе. Каква нам је то будућност? Колико је интелектуалаца у Црној Гори „дигло” глас поводом криминала, корупције и ћерања по Црној Гори верника Српске православне цркве? Народ вели да чувају своју глава и ако није баш нека.

Што вели академик Матија Бећковић: „Ћераћемо се још”.

Радоман Пурић,
дипл. политиколог,
Пљевља

Коментари18
f125a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Анђелковић
Рок за предају пријава на конкурсу за директора Радиотелевизије Србије истекао је данас, а последњег дана пријаву је предао и Драган Бујошевић, досадашњи директор јавног сервиса, сазнаје портал Direktno.rs. Осим Бујошевића, на писарници РТС кандидатуре су, према сазнањима портала Директно, предали и новинар Владимир Паликућа, директор фотографије и сниматељ Васко Васовић и бивши директор маркетинга ове куће Небојша Недељковић, преноси УНС.
Миодраг Стојковић
У Србији, су интелектуалци увек били најслађи колач са вишњом на врху. Око њих се стварају игре и забаве за доконе а моћне. Кратко речено храна за ЗЛО. Многи настављају каријере напољу, а ретки који остану да се боре против ветрењача (јер ЗЛО никад није криво) понекад се и остваре.
kaluđer
Naslov "Izdaja intelektualaca" je savršen primer loše sročenog naslova, jer se iz njega ne vidi ko je izdao a ko je izdan. Ovo je još bolji primer nejasnog izraza od onog čuvenog "dete ujelo prase". Nadam se da će uslediti komentar gospođe Stijović.
moma
Biti intelektualac(kod nas je dovoljno za tu titulu visoko obrazovanje),je samo clan jedne od ljudskih grupa,u kojima su kao i u najneucenijim grupama,clanovi svih moralnih i nemoralnih osobina.I oni su samo na isti nacin zapaceni i rodjeni.
Саша Микић
Овако срочена дефиниција интелектуалца подразумева да је високо образован. Шта ћемо онда са Књазом Милошем. Он као неписмен не спада по оваквој дефиницији у интелектуалце, али је итекако знао да решава актуелне проблеме у друштву и држави. Није свако ко је образован и интелектуалац, нити онај ко има само средњу школу није. Додуше некада су гимназијалци предњачили у интелектуалном слоју друштва, а данас? Такође уско стручно образовање не пружа увек и оно животно које је за интелектуалца битно.
EvGenije
Јовиша Видић од Рудина@ Miloševu pismenost i intelektualni domet, a pogotovo njegov obraz, najbolje je osetio na vlastitoj glavi kum mu Karađorđe.
Саша Микић
@tja Баш се не бих сложио да интелектуалци беже од политике. Јесте да је у неку руку политика и вођење политике прљаво, али то не значи да су баш сви такви. Шта рећи за Салвадора Аљендеа, за Агостиња Нета, за нашег Иву Андрића и још многе друге широм света? Били су изузетни интелектуалци, али и политичари. Ако дипломату не сматрате политичарем онда је то већ за дискусију.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља