уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.06.2020. у 22:00 Јелена Церовина
УБРЗАЊЕ ДИПЛОМАТСКИХ АКТИВНОСТИ ОКО КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

Вучићев пут око света за седам дана

Све је почело прошле суботе када се председник Србије чуо са француским председником Емануелом Макроном, а биће окончано наредне суботе разговором у Белој кући
Шарл Мишел и Урсула фон дер Лајен (Фото EPA/Yves Herman)

Свеобухватни споразум који ће решити сва отворена питања и бити одржив и прихватљив и за регион и за све чланице ЕУ. Овако је Мирослав Лајчак, европски посредник у дијалогу, дефинисао акт који би требало да потпишу Београд и Приштина. Требало би, међутим, имати у виду да он пре свега мора бити прихватљив за преговарачке стране. Али подједнако тако и за Вашингтон и Москву, која инсистира да буде у складу са Резолуцијом 1244 и да буде верификован у Савету безбедности УН. Да ли је и колико реално да се срочи такав текст који би био по вољи свим овим странама и који би испуњавао толико услова?

Сви ови актери почели су да раде на томе после дуже временске паузе. Дипломатско убрзање почело је прошле суботе када се Александар Вучић чуо са француским председником Емануелом Макроном. Настављено је доласком Мирослава Лајчака у Београд прошлог понедељка, па одласком српског председника у Москву већ наредног дана где је у четири ока разговарао с председником Руске Федерације Владимиром Путином. A већ данас председника Србије очекује и пут у Брисел, где га очекују разговори с председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и председником Европског савета Шарлом Мишелом. Наравно, примиће их и Лајчак. С европским званичницима требало би да се састану и представници Приштине.

Вучић потом лети за Вашингтон, где ће у суботу разговором у Белој кући с Ричардом Гренелом, изаслаником САД за дијалог, заокружити дипломатску недељу. Позив из Вашингтона стигао је још пре неколико недеља, а у међувремену се у причу „убацио” и сусрет у Бриселу. Чини се, међутим, да су у овом моменту много већа очекивања од Вашингтона, који се од доласка Гренела показао конструктиван и експедитиван. Вучић је из Москве поручио да ће у Вашингтону имати тешке разговоре. Колико с овим његовим оценама има везе разговор који је пре недељу дана имао у Београду са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом? Вучић је после тог сусрета рекао да је после оцена које је чуо од Лаврова додатно забринут због идеја о решењу косовске кризе.

„Чека нас изузетно тежак период великих притисака како би се остварили планови које нисмо добили, али на основу оцена Русије ми се чини да ћемо морати бити изузетно обазриви”, рекао је Вучић уз опаску да нас „чекају најтежа времена у последњих 12 година, најтеже од проглашења независности Косова”. Прецизирао је и да ће Србија одбити ако јој неко понуди да призна независност Косова и улазак у Уједињене нације, да Албанци добију све, а Срби ништа осим уласка у ЕУ. Председник је, по сопственим речима, „одређене савете и добре анализе” добио од Владимира Путина. Руски председник му је, како је рекао, на мудар начин пренео своје мишљење по питању Косова и Метохије, пре свега, поштујући ставове Србије.

За то време Гренел је још једном поновио да би требало пре свега да се фокусира на економске односе Београда и Приштине и изнео идеју о стварању „мини-шенжен зоне”. „Сматрамо да је то веома добра идеја, да креирамо нова радна места у региону, и да покушамо да спојимо стране економски, трговински”, рекао је Гренел додајући да тек после тога могу да дођу на дневни ред политичка питања, као други корак. А према писању „Њујорк тајмса”, управо остварена изборна победа даје председнику Србије већи маневарски простор и преговарачку слободу за дијалог са Приштином под покровитељством ЕУ и САД. Њујоршки дневник наводи и да је Вучић најавио да нема намеру да се опредељује између највећих светских сила, већ да наставља да води политику у интересу Србије, не мешајући се у интересе највећих светских политичких играча.

Како за „Политику” каже дипломата Зоран Миливојевић, ово дипломатско убрзање није никакво изненађење. „Ово је сада практично покушај наставка дијалога тамо где је заустављен пре пандемије, односно пре именовања владе Куртија, који је радикализовао позицију и није било услова за дијалог. Сада су се створили ти услови. Американци су први кренули с иницијативом и они ће наставити тамо где су стали с оним прагматичним приступом и с економским пакетом, што је и најавио Гренел. То је онај њихов методолошки прилаз да се крене с економијом, с нечим што је прихватљиво и што релаксира односе и ствара повољне услове за политички дијалог. Они ће с тим наставити у најмању руку за време ове администрације”, оцењује Миливојевић и додаје да није случајно што се поново у игри појављује Русија јер се ипак ствар мора завршити тамо где је и почела, у Савету безбедности УН.

А да се ни ЕУ не предаје потпуно говори и изјава високог представника ЕУ за спољну политику и безбедност Ђузепа Бореља, који је рекао да је једини „структурирани дијалог” две стране онај којим посредује Европска унија јер се, како је истакао, проблем дешава у европском суседству. Према Миливојевићевим речима, Европска унија сада покушава да се укључи у дијалог и има три циља. Први је да парира Американцима и да до знања да је ово европско питање и да Европа има и политички и правни основ да посредује у дијалогу. Правни, имајући у виду резолуцију УН.

„Други циљ је да обезбеди унутрашњи консензус и да цела та прича утиче и на унутрашњу кохезију имајући у виду да у наредном периоду следи преиспитивање политике ЕУ, унутрашња консолидација, дефинисање стратегије и у то вероватно желе да укључе нову политику проширења. И трећи циљ је да се преко овога врати кредибилитет ЕУ као озбиљног играча и да се она врати на глобалну сцену. У тој функцији је и Лајчаково именовање и његова активност и ангажман”, каже Миливојевић.

 Миливојевић: Трамп на дијалог гледа менаџерски

Коментаришући неке спекулације да су Американци спремили решење за косово које ће дати на потпис преговарачима, он каже да Вашингтон свакако има план, али на оним линијама о којима говори Гренел, а то је „шенженски модел”, кинески систем, односно модел једна држава два система. „Неће се ништа спектакуларно десити. Када је реч о Американцима, вероватно опет нека прича у вези с економским пакетом. Трамп то гледа менаџерски. Њима је економија у првом плану. Они имају интереса да се ту укључе пошто су и други глобални актери ту. Не пропуштају то и дају Европљанима до знања да су они главни. Интерес је да се цео Балкан укључи у западну сферу интереса. А без Американаца се не може на крају”, објашњава Миливојевић и додаје да Европљани пак још ништа не нуде и да немају ни економски пакет јер још нису ни буџет усвојили.

Коментари1
c39a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Joca
Sada je nedavno bio film "PUT OKO SVETA ZA 80 DANA" sa Čkaljom u glavnoj ulozi.Dakle, ako se svet može obići za 7 dana onda je civilizacija mnogo napredovala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља