понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 26.06.2020. у 22:00 Дејан Спаловић
ЗАШТО СУ СЕ ПРИШТИНСКИ ПРЕГОВАРАЧИ ПОВУКЛИ СА САСТАНКА У ВАШИНГТОНУ

Трамп нa удару Брисела, Берлина и дубоке државе

(Фото EPA-EFE/Kevin Dietsch)

Различите концепције Вашингтона и Берлина око решавања косовске кризе озбиљно прете да у питање доведу наставак дијалога Београда и Приштине. Свега два и по дана пре одржавања најављеног састанка председника Србије Александра Вучића и Хашима Тачија у Белој кући подигнута је оптужница за ратне злочине против председника привремених косовских институција, што је довело до отказивања састанка у Вашингтону најављеног за сутра. Вест о оптужници појавила се када је Тачи већ био на путу ка Вашингтону, где је најавио учешће на састанку посвећеном јачању економских односа с Београдом, чији је домаћин требало да буде специјални изасланик америчког председника Ричард Гренел.

И Тачи, али и косовски премијер Авдулах Хоти отказали су долазак у САД. Након тога, објављено је да је Гренел с Вучићем размотрио новонасталу ситуацију. „У консултацији с председником Вучићем Гренел је, после отказивања Албанаца, одлучио да помери састанак”, речено је Танјугу у Кабинету председника Србије.

Гренел је и на „Твитеру” потврдио да је суботњи сусрет одложен. „Хвала, премијеру Хотију. Разумемо вашу одлуку и ишчекујем промењени датум састанка ускоро”, написао је Трампов специјални изасланик. Ко је притиснуо дугме и активирао експлозив пре наставка дијалога две стране? Саговорници „Политике”, али и добри познаваоци прилика у овом делу Европе, прстом упиру у Берлин, али и америчку „дубоку државу” која на све начине покушава да ослаби позиције Доналда Трампа пре америчких председничких избора у новембру.

Да је то добро усклађена акција, може да потврди и то што је Хоти јуче био у Бриселу, где је разговарао о наставку дијалога под окриљем ЕУ, али је зато одбацио сваку могућност да сутра буде у Вашингтону. Хоти је објаснио да због дешавања у вези с оптужницама које је поднело Специјално тужилаштво против Хашима Тачија и лидера ДПК Кадрија Веселија, он мора да се врати из Брисела у Приштину.

Подизање оптужнице против Тачија показало је да се ЕУ не мири са споредном улогом у преговорима. Бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери сматра да је објављивање предлога оптужнице Тачија и Веселија још један пример ширења јаза између САД и ЕУ. Каже да нико неће поверовати да је случајност што је оптужница обелодањена уочи састанка представника Београда и Приштине у Белој кући и да је реч о покушају дезавуисања Гренелове иницијативе. Монтгомери, међутим, скреће пажњу да „супротстављене позиције САД и ЕУ гарантују да у догледној будућности неће бити пронађено решење косовског проблема”.

Историчар Саша Адамовић за „Политику” каже да је уверен да време подизања оптужнице није случајност и да иза тога стоји америчка „дубока држава” и неке земље Западне Европе које се противе томе да Гренел води дијалог. Истиче да је то средство напада на Трампа пред изборе. „Јасно је да су у питању потпуно различите концепције решавања косовског питања. Очито је да Берлин, Брисел и ’дубока држава’ имају истоветне ставове и инсистирају да Србија призна независност Косова у садашњим границама. Наравно они то завијају у шећерну обланду да би Срби то лакше прогутали и зато наводе да је неопходно што пре потписати правно обавезујући споразум Београда и Приштине и спомињу некакво обострано признавање”, наводи Адамовић.

Каже и да та опција, наравно, за Србију није прихватљива и њено прихватање би значило дефинитивно одустајање од борбе за заштиту државних и националних интереса. Адамовић додаје да је идеја председника Трампа да се дијалог настави тако што би се Београд и Приштина фокусирали на економију и решавали проблеме привреде и развоја инфраструктуре много реалистичнији приступ. То би пружило више могућности да кроз релаксирање односа између Београда и Приштине дођемо до другачијег, за Србе повољнијег начина за решавање овог проблема, наводи Адамовић.

Да је подизање оптужнице против Хашима Тачија Пирова победа Немачке и покушај да се минира иницијатива Вашингтона за наставак дијалога о КиМ, оцењује директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић. Како каже, сада је „огољено” колико су актери спремни да манипулишу механизмима транзиционе правде да би минирали Гренелове и Трампове напоре. Додаје да је разумљиво то што Тачи није хтео да иде у Вашингтон, али јој је мање разумљиво што то није желео ни Хоти. Јелена Милић каже да потез Специјализованог тужилаштва Косова који је супротан пракси, није изненађујући и да на то упућује недавна изјава једног од кључних актера немачке политичке сцене Питера Бајера који је, како тврди, позвао представнике Београда и Приштине да не иду у Вашингтон и не прихватају никакав „прљави” споразум Ричарда Гренела.

Објашњавајући зашто нема дилему да је ово још један у низу напада на Трампа пред новембарске председничке изборе, Адамовић каже да се то надовезује на све оно што се сада догађа у Америци. „Изгледа да Хоти разуме да је одлазак у Белу кућу на састанак са амбасадором Гренелом и евентуално са председником Трампом за косовске Албанце губљење времена. Оно што би им се тамо догодило не уклапа се у њихову идеју да је заправо исход разговора Београда и Приштине унапред одређен и да ће Србија безусловно признати такозвану независност Косова. Пошто знају да за те мегаломанске амбиције Албанаца садашња администрација неће имати разумевања, Хоти одлази тамо где још Албанци имају 100 одсто подршку за своје идеје”, наводи Адамовић.

Наглашава да су се међународни односи у свету радикално променили и да је ситуација у региону другачија и додаје да је јасно да од Трампове администрације Приштина више нема никакву бланко дозволу да ради шта хоће. „Неопходно је и даље водити активну и стрпљиву политику према КиМ, после дужег времена ствари су се окренуле тако да су се наше шансе повећале у смислу повољнијег решавања косметског проблема. На глобалном плану имамо подршку најмање две од три највеће светске силе, Русије и Кине, које су наши поуздани и стратешки партнери и сигурни гласови у УН на месту где се на крају питање КиМ једино може решавати ”, закључује Адамовић.

Вукоичићева: Две струје у политици САД

Политиколог Јелена Вукоичић, која наводи да у америчкој политици постоје две струје које се сукобљавају у свему и то раде и око Косова. За наш лист каже да је далеко од тога да је Гренел на нашој страни, али као и други људи из Трампове администрације, показао је бар извесну спремност за постизање неке врсте компромиса. „Док људи из бивше администрације који су и створили лажну државу Косово, апсолутно не желе ни минимум компромиса, већ желе да свој пројекат истерају до краја наравно на начин на који би Србија апсолутно све изгубила, а косовски Албанци добили све што су замислили са својим менторима. На сваки могући начин ће ти људи покушавати да саботирају председника Трампа и његове људе и то чине намерно пре америчких избора”, каже Вукоичићева.

Петрич: Приштина тренутно велики фактор несигурности

Приштина је у овом тренутку велики фактор несигурности, оценио је, поводом објављивања оптужнице против Хашима Тачија и других косовских политичара, бивши специјални изасланик ЕУ за Косово Волфганг Петрич. Петрич је пре одлагања састанка у Белој кући рекао и да би било добро да председник Александар Вучић иде у Вашингтон и претходно у Брисел, као разборити политичар који потврђује да нема решења без ЕУ. „Косово тренутно има веома слабу владу и то је велики проблем. У Београду, након избора, власт је значајно ојачана и има снажнији положај у скупштини, а имала би и у случају референдума. То није случај у Приштини”, рекао је Петрич за Танјуг.

Такође указује и на све већу популарност Албина Куртија. Због свега тога Петрич је уверен да ће пре или касније доћи до избора на Косову. Што се Србије тиче, каже да би она и даље требало да ради на проналажењу решења и да сама треба да одлучи ко ће бити њен представник у дијалогу, пошто је Уставни суд у Приштини одлучио да то буде премијер. „Мислим да би било сврсисходно да то буде председник Александра Вучић, а техничка питања могу бити пребачена на експертски ниво”, објаснио је он.

Немачки медији: Тачи се надао америчкој протекцији

Западни медији су посветили значајан простор оптужници против Хашима Тачија. Тако је бечки дневник „Стандард” написао да се Тачи већ радовао фотографијама са америчким председником Доналдом Трампом у Белој кући, а уместо тога је Тужилаштво Специјалног суда подигао оптужницу против њега због ратних злочина. Немачки медији тужбу против Тачија виде као велику шансу за Косово. Тако је Дојче веле пренео да се Тачи надао да ће га Вашингтон спасити и да је тим поводом с њим прошле недеље разговарао новинар Михаел Мартенс из „Франкфуртер алгејмане цајтунга”, који је написао да су западне дипломате дуго сумњале да се Тачи надао америчкој протекцији јер је Вашингтону потребан поуздан партнер и да ће на крају избећи оптужницу за ратне злочине.

Петронијевић: Оптужница правно-терористички чин

Одлука Специјалног тужилаштва да објави оптужницу против Хашима Тачија и Кадрија Веселија, пре него што је то потврдио Специјални суд, представља акт политичког притиска и манипулације, али пре свега правно-терористички чин усмерен на онемогућавање разговара који су били заказани у Вашингтону, рекао је за „Косово онлајн” адвокат Горан Петронијевић. Он је истакао да је против оснивања ад хок судова, као што је био против Хашког трибунала, јер такви судови служе за политички притисак, што се показало и на прекјучерашњем примеру оптужнице Специјалног тужилаштва.

Песков: Путин и Вучић суштински размотрили ситуацију на Балкану

Русија сматра да свако решење косовског питања мора да се заснива на поштовању Србије и да буде засновано на резолуцији Савета безбедности УН, изјавио је јуче портпарол Кремља Дмитриј Песков на конференције за медије и додао да је став Руске Федерације о преговорима око, како је рекао, непризнатог Косова добро познат, преноси агенција Тас. Сматрамо, додао је он, да свако решење мора да буде засновано на принципима поштовања Републике Србије, а такође треба да буде предложено и реализовано у складу са „релевантном резолуцијом Савета безбедности УН”.

Одговарајући на питање да прокоментарише извештаје појединих српских медија да се на састанку са председником Србије Александром Вучићем, у Москви 23. јуна, руски председник Владимир Путин заложио за то да у разговорима Београда и Приштине посредује ЕУ, а не САД, Песков је истакао да су Путин и Вучић суштински размотрили ситуацију на Балкану. Он је напоменуо да су уводне изјаве двојице председника биле јавне и да је то све што су сматрали да може да буде и саопштено медијима.

Одговарајући на питање да ли је став Москве да дијалог Београд и Приштине треба да буде чисто европски или би америчко учешће такође могло бити корисно, портпарол руског председника је одговорио да је то мање важно питање. „Најважнији је резултат дијалога”, рекао је Песков. Рекао је и да Кремљ веома пажљиво прати развој ситуације када је реч о оптужницама против Хашима Тачија и Кадрија Веселија.

Мишел: ЕУ очекује наставак дијалога у јулу

Брисел – Председник Европског савета Шарл Мишел истакао је јуче хитну потребу напретка у дијалогу Београда и Приштине, напомињући да Европска унија очекује наставак тог дијалога у јулу у Бриселу. „Недавно именовање амбасадора Мирослава Лајчака за специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине показује усредсређеност ЕУ на овај дијалог, чији је наставак сада планиран за јул 2020. у Бриселу”, рекао је Мишел након састанка са косовским премијером Авдулахом Хотијем у Бриселу, преноси Бета. Поводом оптужнице против Хашима Тачија, рекао је да је „важно да Специјална већа и Специјално тужилаштво буду у могућности да независно раде свој посао, без икаквог спољног мешања”.

А портпарол Европске комисије Петер Стано је на питање новинара како ће оптужница против Тачија утицати на дијалог рекао да ЕУ не коментарише потезе независних институција попут Специјалног тужилаштва и Специјалног судског већа, али да снажно подржава те институције.

Коментари16
2b950
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

sima
Nema tu šta da traži Amerika. Ona neka rešava svoje probleme?a ima ih najviše na svetu. Oni su pred građanskim ratom. Ni evropa nema tu šta da rešava,mi nismo u EU ?a možda i nikad nećemo biti. Problem Kosova može da reši samo Srbija,Kosovo je Srbska pokraina a ne Nemačka i šta ja znam. Kosovo neće nikad dobiti status samostalne države! Nije nikad bila niti će biti. Može nešto al samo u sastavu ili nadležnosti Srbije.
Platini
Вест и анализа достојна "Политике". Свака част.
Trifun
Velika se "belosvetska" sila digla protiv Trampa da bi mu onemogucila 2.mandat u Beloj kuci.U USA to je"duboka drzava" ,koju predstavljaju korumpirani politicari,kupljeni,izmedju ostalog,novcem od trgovaca ljudskim organima,narkoticima i sl..Korumpirana USA"duboka drzava" je,sa najvaznijim EU clanicama,napravila neprincipijelnu aniSrpsku koaliciju,koja od pocetka exYU krize radi protiv srpskih interesa..To su,pre svega,Nemci,najjaca EU drzava,koju slede Britanci.Svako zbog svojih interesa..
vladavina prava i EU
"Vladavina prava" ovu tezu najviše ističe EU ali države EU nisu ispoštovale Kumanovski sporazum i prateću Rez.1244 UN u delu da se IZVRŠI POVRATAK ODABRANOG SRPSKOG OSOBLJA na Kosovo i Metohiju na državnu granicu 1000, naprotiv samo jedan dan pre proglašenja tzv.nezavisnog Kosova osnovale su Euleks i poslale 800 stručnjaka na KiM.Apsolutno nekorektno.Diplomatijom zaključuje se Briselski sporazum(zaj.srpskih opština) i sporazum o integrisanom prelazu suprotno Kumanovskom sporazumu i Rez.1244 UN.
Душан
Председник Америке се могао звати Мика, Пера или Перса, али чињеница да се исти дрзнуо да уништи канцер тог друштва - дубоку или паралелну државу, то је нешто што у надолазећем времену може изазвати несагледиве последице по целокупно друштво. Па чак, не дај Боже, и нови грађански рат или расипање федералних јединица унутар Сједињених Држава.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља