Уговор потписан између Србије и Републике Српске о формирању заједничког предузећа за хидроелектране на Дрини на који се чека 40 година, не значи, како се данима спекулисало, преузимање Електропривреде Републике Српске од Електропривреде Србије.

То су потврдили и Александар Вучић, председник Србије и Милорад Додик, председник РС, истичући да је реч о новом пројекту у вези са средњим током Дрине, те да нема говора о продај, већ је то инвестирање.

Први човек Србије рекао да је наша земља заинтересована за куповину других електродистрибуција у региону и додао да Београд никада неће урадити било шта што не би било у интересу Српске, додајући да је региону потребно укрупњавање.

Иако нема много детаља о новом пројекту, „Политика” сазнаје да дефинитивно нема речи ни о каквом преузимању Електропривреде Републике Српске (ЕРС) од ЕПС-а.

Наиме, ЕРС је мешовити холдинг – акционарско друштво, при чему није 100 одсто у власништву државе, већ је део ЕРС-а у власништву малих акционара, тако да и уколико би постојала таква намера (продаја ЕРС-а ЕПС-у) то би било објављено на „сва звона”.

То је и реално тешко спровести, тако да за сада остаје само у домену празних прича, потврђује извор „Политике””. Друго, формирање заједничке фирме се односи само на нове хидроелектране чија ће изградња бити заједнички финансирана и које ће пословати у склопу тог новог заједничког предузећа.

Постојеће хидроелектране, како ЕПС-а, тако и ЕРС-а, остају као и до сада унутар својих матичних предузећа, тако да је теза да ће постојеће хидроелектране изаћи из ЕПС-а такође бесмислена, истиче овај „Политикин” извор.

У светлу обавеза по Париском споразуму и трендовима ка декарбонизацији, сваки пројекат који подразумева изградњу капацитета из обновљивих извора енергије је несумњиво битан и у будућности ће донети користи и једној и другој страни.

На питање хоћемо ли захваљујући том новом предузећу градити још великих хидроелектрана или су предвиђене мале и утиче ли то на повећање производних капацитета, исти извор каже да је ново предузеће формирано са циљем изградње три хидроелектране – ХЕ Фоча (снаге 44,15 мегавата, ХЕ Паунци (снаге 43,21 мегавата и ХЕ Бук-Бијела (снаге 93,52 МW). Дакле, овде није реч о мини-хидроелектранама, већ о хидроелектранама укупне инсталисане снаге од 180 мегавата, што је еквивалентно рецимо снази блока 2 у ХЕ Ђердап 1.

Ова снага, примера ради, представља око 2,5 одсто укупне инсталисане снаге свих електрана које су у власништву ЕПС-а, истиче исти извор.

Свако повећање инсталисаних капацитета, посебно ако ту није реч о енергији из угља и лигнита (због притисака да се производња из угља напусти), доприноси повећању сигурности снабдевања, како купаца у Србији, тако и купаца у Републици Српској.

С друге стране, не треба ни прецењивати значај гор наведених капацитета у смислу неког већег стратешког утицаја на обе електропривреде, имајући у виду да ту није реч о некој великој снази. Ипак, планирани капацитети  ће због веће стабилности производње из хидропотенцијала имати већи значај него рецимо производња 180 мегавата из ветра или солара на које неповољније утичу временски услови.

ХЕ Бук-Бијела као чеона електрана, са становишта величине акумулације, требало би да буде највећа електрана на Дрини (узводно од Вишеграда).  ХЕ Фоча је једна од планираних хидроелектрана у систему хидроелектрана на  горњој  Дрини.