понедељак, 13.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.06.2020. у 12:49 Ђуро Ђукић

У историју појединачно

После Другог светског рата добровољци су своје ордење скривали закопавањем у земљу
Милан Мицић (Фото Ј. Његовић Дрндак)

Више од трећине састава Прве српске добровољачке дивизије на фронту у Добруџи ратне 1916. било је са ових простора, а слично је било и уочи пробоја Солунског фронта када су они чинили готово четвртину свих добровољаца у српској војсци.

Ово је речено на промоцији књиге др Милана Мицића „Српски добровољци из Баната, Бачке и Барање 1914–1918” која је одржана у атријуму зрењанинског Народног музеја и привукла неочекивано велику пажњу публике.

Скуп је одржан на отвореном и великом простору како би се поштовале мере изнуђене поновним ширењем вируса корона. Милан Мицић је аутор четрдесетак књига којима се, у историографском делу, углавном бави добровољачким покретом и колонизацијом Војводине и у ове две области стручњаци га већ одавно сматрају експертом.

У делу које је представљено аутор прецизно наводи чињенице као и конкретан списак имена добровољаца сложених по азбучном реду. Мицић објашњава појаву добровољачког покрета у српској националној идеји која се проширила на све просторе где је живео српски народ па и на оне Србе који никада нису били у Србији.

– Масован одзив у добровољце српске војске у Банату, Бачкој и Барањи носио је карактер колективног става и колективне одлуке – наводи историчар др Предраг Вајагић. Његов колега мр Павле Орбовић наглашава да је Мицић трагао за сваким именом и у књизи навео 4.413 имена па је тако у историју добровољце увео појединачно.

На промоцији су се чуле исповести њихових потомака који су нагласили да се писањем о добровољцима исправља велика неправда која је према њима учињена јер је деценијама после Другог светског рата потискивано њихово велико дело. Тако је речено да су у то време добровољци своје ордење и признања скривали закопавањем у земљу.

Књигу је издао Банатски културни центар из Новог Милошева, једанаесто дело по реду које је ова кућа објавила др Милану Мицићу.

Коментари7
13288
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Јакшић
Као потомак солунског српског добровољца Петра Радова Јакшића (1878.-1918.)родом из села Корита -Степен,сматрам да није било никаквих притисака на добровољце нити било каквих омаловажавања њихових одликовања,напротив,народни посланици носиоци карађорђеве звезде и других одликовања ,носили су их у свечаним приликама заједно са одликовањима из НОБ.(Лука Стевић и др.)Иначе,село Корита је дало 133 солунска добровољца .Постоји мишљење да је Алекса Дундић,уствари Алекса Думнић из Корита.
Драгољуб Збиљић
Како је закопавано сакривано ордење из времеан Првог светског рата у темљу, тако је буквално и српска ћирилица биал укопавана јер хје биал планиарна аз постепеену замену хрватском абецеедом, и то се до данас остварило практично укопаавњем српскее ћирилице и њен изгон из српског језика. Ћирилица је била српска и као српска мораал еј бити заемњена. Македонској ћирилици се прогледало кроз прсте, јер је њих било мало, па није њихоав ћирилица представљала оапсност за латиницу у југославији.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Zbiljiću, kakve bitne veze imaju "ukopavanje" 'srpske ćirilice' - što je netačno i "zakopavanje" ordenja iz Velikog rata - što je takođe netačno?!
Dragomir Olujić Oluja
Nije tačno da je delo „solunskih dobrovoljaca“ potiskivano, a da su ordenje morali skrivati, naprosto nisu imali razloga za to – „solunci“ su u socijalističkoj Jugoslaviji dobili sva ‚veteranska prava“ koja u Kraljevini nisu imali i dobijali sve socijalne beneficije (penzije, popuste... čak i stanove) koje su imali i partizanski borci!
Д. Мирсин Сибничанин
Да. Тако је "пензиониасана" и српска ћирилица 90 одсто. Толико оан више не постоји данас у језику Срба. Она је у том прроценту у "пензији", тј. преселила се у музејеј и на гробља.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine „dimitor gradina“, možda predstava „Solunci govore“ jeste odigrana tek „posle Brozove smrti“, ali je za „Brozova života“ objavljeno stotine knjiga različitih žanrova, snimljeno gomilu filmova, odigrano mnogo predstava, obeležavane su godišnjice, podizani spomenici, učilo u školama (ja sam, naprimer, u osnovnoj školi u lektiri imao Jakovljevićevu trilogiju) i organizovale đačke ekskurzije... i na „uličnom nivou“ znalo se Solunce!...
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља