субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.06.2020. у 21:55 Жељко Шајн
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ЛУЧАНО СУРИЈАНИ, апостолски нунције, амбасадор Ватикана у Србији

Сто година дипломатских односа Србије и Ватикана

Ватикан важи за једну од најутицајнијих држава на свету која није признала Косово као независну и самосталну државу. Папа Франциско је у више прилика показао своју наклоност према патријарху Иринеју и Србији, не скривајући жељу да посети нашу земљу
Лучано Суријани и патријарх Иринеј (Фото СПЦ)

Специјално за „Политику”
Након прошлогодишње посете папе Франциска суседним земљама – Македонији, Бугарској и Румунији, за „Политику” је говорио други човек Ватикана, државни секретар, кардинал Пјетро Паролин. Данас, када обележавамо један век српско-ватиканских дипломатских односа, специјално за „Политику” говори апостолски нунције у Србији, надбискуп Лучано Суријани, амбасадор папе и Ватиканске државе у Србији, коме желимо најсрдачније да захвалимо за помоћ у припреми интервјуа са Пјетром Паролином, као и у припреми интервјуа са папом Франциском. То ће бити први интервју са Светим оцем у историји постојања нашег листа, и у неком листу на простору бивше СФРЈ, који ће имати за циљ јачање мира, љубави и односа међу хришћанским и народима других вера.

Ове године обележавамо стогодишњицу присуства Апостолске нунцијатуре у Београду. Како бисте Ви представили значај овог догађаја?

Пре свега, желим да захвалим редакцији „Политике” на могућности коју ми пружа да се овим интервјуом обратим великом броју грађана ове драге земље. Догађај који помињете јесте полазна и циљна тачка. Десили су се многобројни догађаји који су окарактерисали ових сто година дипломатских односа. Смењивали су се мирни периоди с тешким и болним временима. Док је, с једне стране, увек стајала Света столица, с друге стране су се партнери мењали све до последњих година, где је сада домаћин и саговорник Република Србија.

Света столица одржава дипломатске односе са 183 државе и са знатним бројем међународних органа и организација. У свету постоји 110 нунцијатура и 280 активних дипломата који у њима обављају службу. Један од примарних циљева понтификалне дипломатије јесте заштита права на практиковање вере и верских слобода, што је део основних људских права. Добра сарадња државе и Цркве, уз пуно поштовање припадајућих надлежности, као и предани рад на очувању принципа који су најчвршће повезани са човековом религиозном димензијом, корист су за сваког верника, не само за католике, и доприносе интегралном благостању. Задатак сваког доброг дипломате управо је да охрабрује и подржава дијалог и сарадњу како би се избегли сукоби и поделе. Тешко је сумирати остварено, али верујем да се може рећи да је, и поред тешкоћа, много учињено, али остаје, такође, још много тога да се учини, све док се католичка заједница у Србији не престане посматрати као страно тело, већ као интегрални део друштвене заједнице Србије, што она уистину и јесте.

Нажалост, пандемија вируса корона није ми дозволила да остварим, популарно назван, „Папин дан”, који се већ традиционално одржава сваке године на празник Светих апостола Петра и Павла, које славимо на сутрашњи дан, а који би ове године имао посебну тему – 100 година присутности Апостолске нунцијатуре у Београду. Но, ипак се надам да ће у будућности бити прилике да се организује каква свечана прослава.

Поменули сте тешко искушење које је ових месеци у центру пажње целог човечанства – пандемију ковида 19. Како се Католичка црква суочава с овим проблемом и шта мисли да чини после вируса корона?

Реч је о пандемији, тешком искушењу које није заобишло ниједну земљу у свету, и разумљиво је да је произвела озбиљне и тешке последице на економски и друштвени живот. С друге стране, указала је на важност заштите и бриге о нашем природном окружењу, које папа Франциско воли да зове „наша заједничка кућа”. Националне владе, као и сви грађани, морају озбиљно да се позабаве промоцијом и развојем једне свеобухватне екологије која на прво место мора да постави људску особу и заштиту њеног здравља. У време када је било најтеже, папа Франциско се није ограничио само на поштовање рестрикција како би се избегло ширење заразе, већ је у више прилика упутио апел, из дубине срца, државним и међународним организацијама да се не забораве и не напусте оне особе које чине најсиромашније и најрањивије слојеве друштва, које су и прве које осећају последице епидемије.

Усмеравајући поглед на време иза пандемије, за које се надамо да ће убрзо доћи, папа Франциско је пожелео да се једна година посвети проучавању и размишљању о његовој енциклици „Лаудато си”, којој је ове године пета годишњица, а која је усредсређена на тему бриге о нашој заједничкој кући. С друге стране, Свети отац је, у оквиру Дикастерија за помоћ интегралном развоју човека, успоставио комисију која сарађује с другим дикастеријима Римске курије и са осталим институцијама, како би исказала бригу и љубав Цркве за целу људску породицу, која је суочена са пандемијом ковида 19, пре свега, кроз анализе и размишљање о социјално-економским и културалним изазовима који долазе у будућности, као и кроз предлоге смерница како се суочити са њима. Више пута је поновио да се сви налазимо у истом чамцу и нико не сме да се вара да може да се спаси сâм. Свакако не као последње, папа је одлучио да одвоји одређене фондове Свете столице као помоћ за превенцију и лечење разним сиромашним земљама које су погођене епидемијом ковида 19. Тако је, на пример, омогућено одређеном броју болница, у најзапостављенијим регионима света, да набаве респираторе и другу медицинску опрему која је корисна у лечењу особа погођених вирусом.

Ви сте у Србији већ четири године. Како бисте генерално оценили стечено искуство, а посебно односе са Српском православном црквом? Шта бисте предложили за будућност?

Морам одмах да кажем да је искуство које сам стекао у Србији веома интересантно и позитивно. Признајем да сам открио земљу богату историјом, културама, традицијама и, желим да додам, такође и веома добром храном и винима.

Сигуран сам да су кораци који су предузети ка пуној интеграцији са Европском унијом неповратни и да за земљу представљају додатну прилику за развој и раст на свим пољима, на свеопште добро целе народне заједнице. Користим прилику да пожелим да тај ход што пре достигне жељени циљ.

Када је реч о мом односу са Српском православном црквом, могу да кажем да ме је од нашег првог сусрета патријарх Иринеј прихватио као брата и осећам да могу да опишем однос који имам са њим као искрен, срдачан и братски. Такође сам био у прилици да успоставим веома срдачне односе и са другим епископима, свештеницима и лаицима. Генерално говорећи, моја мисија ми нуди могућност да блиско упознам браћу православце. Јасно је да се из познанстава рађа поштовање, а из тога добри људски односи који су способни да у различитости виде богатство, а не препреку. Не сакривам патњу коју осећам при констатацији, иако је дуг пут пређен, да би се поправио раздор и да се васпостави заједништво, мора још много да се пређе. Историја је учитељица живота. Дакле, потребно је да се учи од историје да се не би понављале грешке, али потребна је и храброст да се окрене нови лист, како не бисмо постали заробљеници историје и како бисмо прочистили сећање. То је процес који се врши дијалогом, иако он, нажалост, не доноси увек све жељене плодове. Можда је и најважнија храброст јеванђељског помирења, које захтева милосрђе и опроштај.

Папа Франциско је у више прилика показао своју наклоност према патријарху Иринеју и овој земљи, не скривајући своју жељу да је посети. Мислим да су политички ауторитети веома расположени да га приме, као и многи грађани, који су ми свих ових година то отворено показивали. Желео бих да време за папину посету, за које неки сматрају да није зрело, што пре сазри.

Како бисте коментарисали контроверзну канонизацију Блаженог Алојзија Степинца и напетост између Цркве и државе Црне Горе?

Када говоримо о питању Блаженог Степинца, мислим да могу да потврдим да су са стране Свете столице и папе Франциска пређени сви могући путеви како би се уклонила свака сумња. Затражена је и успостављена комисија, састављена од чланова Срба и Хрвата, која је омогућила да се обнови дијалог, који је био прекинут, а који је донео одређене плодове. Жеља је обе стране да се тај дијалог настави, како би се бацило светло и на друге аспекте тог историјског периода, болног и контроверзног. У сваком случају, било би ми жао да ти догађаји наставе да буду несавладива препрека у односима између Католичке цркве у Хрватској и Српске православне цркве, јер је то и рана на нашем кредибилитету као хришћана. Штавише, Исус је рекао: „По том ће познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом.” (Јв 13,35)

Када говоримо о догађајима у Црној Гори, морам да напоменем да, као нунције, не пратим ту земљу, зато имам ограничено знање о проблему. Ипак, могу да подвучем да питање дотиче изблиза такође и католичку заједницу која је тамо присутна. Света столица, која са том земљом има дипломатске односе од 19. јуна 2006, такође, на основу Темељног уговора, који је потписан 24. јуна 2011, тражи од Владе Црне Горе да приликом доношења нових закона који се директно тичу живота Цркве буду поштована права која гарантују слободу и вршење вере, као и она права која омогућују Цркви да располаже имовином и средствима која су неопходна да би се та права вршила.

Искрено се надам да ће сила права надвладати право силе и да се никада неће напустити пут дијалога, отвореног и конструктивног, који води ка решењима која су равноправна, праведна и трајна.

Коментари15
3025b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lena
Pozdravljam dobre odnose SPC i Vatikana - kao plod saradnje i otvorenosti pape Franciska i patrijarha Irineja. Dobro bi bilo da komisija posvecena ulozi kardinala Stepinca nastavi rad i donese neke zakljucke. To bi smirilo duhove u Srbiji i Hrvatskoj. A verovatno, i u Vatikanu.
Drgan Pik-lon
Glavna smetnja Papinoj poseti Srbiji je NDH 2.Koja je u fazi izgradnje svog indentiteta i po prirodi stvari je duboko Antisrpska.Zato nije u stanju da se pomiri sa Srbijom i svojim proteranim gradjanima(Srbima iz Hrvatske).NDH 2. ne zeli da vidi Papu u Jasenovcu da oda postu suznjima(milion i vise).Osim toga NDH 2.slavi Oluju.Zato bi mi Srbi mogli pruziti neko drugo alternativno mesto gde bi Papa Francisko odao postu srpskim zrtvama(na putu ka Beogradu) kao sto je ''Kravica" u Republici Srpskoj.
Dragan Pik-lon
Obavestajne sluzbe mocnih drzava(svetskih sila)pale i zare po svetu.Uticu na sudbine svih nas.Vatikan spada u sam vrh mocnih drzava koja nema vojsku i atomsku bombu ali ima meku moc koja utice na sve druge drzave koje su joj direktno podanici.Vatikan ima i najmocniju ''CIA-ju'' na svetu-preko 400 hiljada spijuna.No,ova drzava je strogo hijerarhijski uspostavljena.Tako da kvalitet spoljnih poslova zavisi od samog vrha drzave,od Pape.Papa Francisko je obrazovan i human covek-mozemo mu verovati...!
Hajduk Veljko
Polako sazrevaju uslovi za ozbiljne razgovore na najvisem nivou.Ozbilno raditi na smanjivanju tenzija I govora mrznje. I pripremati uslove za pomirenje. U smutna vremena koja odlaze hriscani bi morali da vise postuju osnovne principle hriscanstva. Za pocetak, da prestanu podele I sukobi izmedju Srba.
Боро
Vatikan nije ni član Ujedinjenih Nacija, tako da od njihovog ne-priznavanja nikakve koristi nema, a ni štete. A Vatikan čeka da ga mi prvo priznamo pa će oni posle, a do tada mogu mahati time da oni kao nisu priznali Kosovo*, a pravno gledano njihovo priznanje je bezvredno. Uglavnom, ne bi trebali na račun toga, neke velike zauzvratne usluge da uzvraćamo. Osim kao podsećanje da su naši vladari nekada bili krunisani od Pape.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља