петак, 02.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 28.06.2020. у 21:21 Катарина Ђорђевић

Жене хероине пандемије

Оне су као медицинске сестре и лекарке важан ослонац у здравству, мада су водиле главну реч у домовима за старе, у просвети и онлајн настави...
(Фото EPA/STEPHANIE LECOCQ)

Иако смо након шест месеци пандемије вируса корона схватили да је ковид 19 узео карту за пут око света, стигао до свих континената и доказао нам да од њега оболевају сви – без обзира на пол, узраст, расу, културу, религију и социјални статус, највећи терет епидемије ипак су поднеле жене. Припаднице нежнијег пола нашле су се на првој линији борбе против опаког вирусе јер управо оне чине већинску радну снагу у здравству, просвети, социјалном систему и трговини. И док стручњаци Евростата истичу да чак 78 одсто медицинских радника у целој Европи чине жене, подаци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања говоре да је чак 95 одсто запослених у систему социјалне заштите женског пола. Осим стручних радница, иза овако високог процента жена стоје и неговатељице, спремачице, сервирке, медицинске сестре, геронтолошке домаћице...

– Систем социјалне заштите био је ангажован 24 часа дневно, седам дана у недељи, а бројне наше колегинице које су запослене у домовима за старе или установама социјалне заштите, остављале су своје породице и одлазиле у четрнаестодневни или једномесечни превентивни карантин, заједно са својим штићеницима, како би се спречило да вирус продре у домове где се налазе најрањивији. Жене које раде у четири старачка дома у Србији, од којих се два налазе у Тутину и Новом Пазару, од 15. марта се налазе у карантину, што значи да више од 90 дана нису виделе чланове своје породице – закључује Биљана Зекавица из Министарства рада.

– Међу њима су и мајке деце млађе од 12 година, као и самохране мајке, које нису имале ту привилегију да остану код куће са децом, јер су имале радну обавезу. Иако је систем социјалне заштите осмишљен за реаговање у кризним ситуацијама, па се може рећи да је нама криза – редовно стање, са оваквом епидемијом се никада нисмо суочили. Данас са поносом можемо да кажемо да нисмо дозволили ни италијански, ни шпански, ни канадски сценарио који је подразумевао остављање старих у домовима да умру, а највећи терет борбе поднеле су припаднице нежнијег пола. Као да су три јача пола била у једном – примећује Зекавица.

Извршна директорка УН агенције за родну равноправност Пхумзиле Мламбо Нгуцка скренула је пажњу на чињеницу да 70 одсто жена на свету ради у здравственом и социјалном сектору, због чега су вишеструко изложене инфекцији и негативним последицама пандемије. Осим тога, оне су те које се и даље чешће баве децом и старијим члановима породице, као и самим домаћинством, у коме раде три пута више мушкарци. Једна од пет жена на свету ради у сектору неге и пружања личних услуга, а највећи број особа које су имале радну обавезу за време пандемије вируса корона такође су жене, било да су лекарке, апотекарке или касирке.

– Ванредно је стање, вртићи не раде, а када стигнете на посао, само вам кажу „ти си на распореду тај и тај дан”. И никога не занима да ли имате коме да оставите дете и да ли сте самохрана мајка. Лекари и медицинске сестре из унутрашњости долазили су у ковид болнице, а многи родитељи суочавали су се са проблемом чувања деце, јер није било препоручљиво да их оставе својим родитељима. Укидање градског превоза такође је представљало велики проблем, за који није постојало системско решење на почетку пандемије. На срећу, наше колеге су међусобно солидарне, па су млађи лекари и сестре радили смене док се млади родитељи нису снашли – присећа се Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије, која подсећа да је више од 60.000 медицинских сестара и техничара у нашој земљи било на првој линији борбе против пандемије короне.

Професорка књижевности и председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић истиче да су наставнице и професорке биле тихе хероине пандемије вируса корона, која још увек траје.

– Просвета је одавно постала „женско” занимање, јер у њој ради две трећине жена и свега трећина мушкараца и тај однос полова, два према један, присутан је у свим сферама образовања. Ако имате на уму да је ванредно стање у Србији проглашено 15. марта, а да је онлајн настава почела 17. марта, односно два дана касније, то довољно говори колико смо се брзо снашле у новонасталој ситуацији. Пандемија вируса корона је још једном показала да би се просвета, без великог ентузијазма радника, врло брзо претворила у административно занимање – оцењује наша саговорница.

Јасна Јанковић примећује да су просветне раднице истовремено морале да реализују онлајн наставу и да се, као родитељи, баве школовањем сопствене деце којима је такође била подршка у савладавању наставе на даљину. Уз све то, оне су морале да се баве и домаћинством, односно организацијом породичног функционисања у ванредном стању.

– Мислим да су све моје колегинице јуначки издржале два месеца у карантину и онлајн наставу и радиле су много више него у редовном стању – закључује просветна радница и врло активна синдикална активисткиња.

Коментари3
bdc47
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Stanković
Bravo za heroine naše,najjače ste.
Дрић
Евростата истичу да чак 78 одсто медицинских радника у целој Европи чине жене,... Па како то, жене увек кукају да су у неком подређеном полоћжају. Значи статистика ипак казује другачије.
Biljana
Ne, niste razumeli. Žene kažu da su manje plaćene od muškarca na istoj poziciji, a da najveći teret upravo one podnose. Žene imaju problem sa solidarnošću između sebe, što muškarcima ne manjka.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља