Крагујевац – Основана искључиво зарад представљања књижевног рада крагујевачких аутора, градска установа културе „Кораци” је прошле године објавила 24 књиге овдашњих стваралаца. „Кораци” штампају само прва издања, док наредна писци могу да објаве сами или у сарадњи са неком другом издавачком кућом. У тиражу од 300 примерака, ауторима је, по слову уговора, уместо хонорара, дато 60 примерака, док је 240 задржала установа. Где су те књиге, да ли и како љубитељи писане речи могу доћи до њих?

Упутивши низ примедаба на адресу крагујевачких „Корака”, песник и критичар Никола Живановић, сарадник „Политикиног” суботњег додатка „Култура, уметност, наука”, предочава у разговору за наш лист да су књиге које је прошле године објавила ова градска издавачка кућа недоступне читаоцима, што је случај и са његовом збирком „Песме и поеме”.

– Уговорни однос би био прихватљив за ауторе да је установа преузела одговорност за дистрибуцију, да књига има у књижарама и да су понуђене библиотекама на откуп. Ништа од тога није урађено, пошто нико од запослених у „Корацима” нема никаквих искустава у раду са књигама генерално. Упитан како људи могу да набаве неку књигу, директор „Корака” Златко Милојевић одговара да је то могуће учинити једино код њих. Проблем је у томе што је установа потпуно непозната читаоцима. Сајт им јесте лепо уређен, али није рекламиран, иако се то може урадити плаћеним огласом на „Фејсбуку”. Дакле, 240 примерка сваке књиге се налази у магацину и не постоји никакав начин да угледају светло дана, сем да их откупе сами аутори – наводи Живановић.

Објашњавајући да делатност „Корака” није комерцијалне природе, прозвани директор у разговору за „Политику” поручује да установа којом руководи никог не присиљава на сарадњу, те да сваки незадовољан аутор може да изабере неку другу издавачку кућу.

– Установу „Кораци” основао је град, а наша издавачка делатност се финансира из буџета. Дакле, новцем Крагујевчана се плаћа свако издање које на конкурсу препоручи наш уреднички тим, па аутори књига уопште не морају да брину око финансија. Сваки аутор је добио 60 примерака своје књиге, а преосталих 240 могу да откупе од установе са попустом од 40 одсто по примерку. Они који сматрају да то нису фер услови, не морају да сарађују са нама, нека потраже другог издавача или нека сами плате штампање своје књиге – наводи Милојевић.

Према Милојевићевим речима, књиге у издању „Корака” могу се набавити у самој установи, поручити преко сајта, а за неколико дана ће бити изложене и у „Кући Ђуре Јакшића” у Крагујевцу.

– Наша издања тренутно поседује само крагујевачка Народна библиотека „Вук Караџић”. Понудићемо их и другим библиотекама у Србији. Нудили смо их и књижарама, али није било заинтересованих. Књижаре у нашој земљи припадају великим издавачким кућама које свој рад заснивају на профиту. Ми заступамо град и помажемо крагујевачким писцима да штампају своје рукописе, који ко зна да ли би негде били објављени да није „Корака”. То је случај и са Живановићевом песничком књигом – објашњава директор Милојевић.

Наглашавајући да је писцу најважније да књига стигне до читаоца, Живановић је предложио да се у договору са градом, оснивачем „Корака”, изнађе решење по којем би аутори добили 240 примерака, док би установа са преосталих 60 могла да аргументује свој рад. Био би то леп гест којим би Крагујевац показао да цени своје ствараоце, закључује овај песник и критичар.