уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 30.06.2020. у 20:31 Борка Голубовић-Требјешанин
ИНТЕРВЈУ: КАРОЛИНА СПАИЋ, редитељка и позоришна уметница

Вишегласјe ме инспирише

Верујем у интернационални дијалог и креирање уметничког израза који није одраз одређене културе. Немојте да мислите да је то уобичајено у Холандији, није уопште
Каролина Спаић (Фото: Maria Morales)

Београђанка Каролина Спаић недавно је проглашена за витеза реда „Oranje Nassau” Краљевине Холандије због свог импресивног рада са позориштем ЗИД из Амстердама које води већ 28 година. Уручење награде планирано је за петак 3. јул на специјалној свечаности, а награду уручује градоначелник Амстердама.

Рођена и одрасла у Београду, где се бавила класичним балетом, Каролина Спаић је у потрази за већом уметничком слободом отишла у Холандију 1984. године, на студије позоришне академије у Утрехту. Колико је успешна у свом послу, потврђује и податак да ради и као саветник за културу града Утрехта, Министарства за културу и различитих фондација у Холандији.

– Ова награда ме је веома изненадила, јер се ретко додељује некоме из културе, а звање витеза у краљевини је признање које носите читавог живота. По информацијама из холандске амбасаде у Београду и онолико колико сам успела да сазнам, за сада сам једина Српкиња са овом наградом. То је свакако велика част – каже за „Политику” Каролина Спаић уз коментар:

– Са ЗИД театром сам почела још осамдесетих година прошлог века у Београду као тинејџер. Били смо већ тада врло запажени, а у представама су наступали моји другари из школе Александар Локнер на оргуљама, водитељ Воја Недељковић и многи други. То је била моја земунска екипа. Када сам у Утрехту завршила позоришну академију, са неколико дипломираних студената сам радила представе и врло брзо смо прешли у Амстердам. Од тада радим непрекидно. Такође, сарађујем са супругом глумцем, од 1992, а наша кћерка Лара такође често глуми и пева у представама.

У вашем ЗИД театру поред Холанђана, играју глумци и плесачи из Колумбије, Марока, Индонезије и Турске. У каквим условима радите у новонасталим околностима?

Наши услови су онакви колико се трудимо. Нисмо владина организација, никако нисам хтела да пристанем на то, јер сам хтела да останемо независни. То има своју цену, јер бити независни продуцент кошта много и плаћа се врло напорним радом. Ми већ 15 година изнајмљујемо простор од града који је последњих година постао веома скуп. Ипак, у стандардним условима релативно смо нормално функционисали. Сада у време ове кризе око короне и ми се бојимо шта ће сутра бити. Стали су пројекти, представе, фестивали. Оптимиста сам, па верујем да ћемо из овог свега изаћи још јачи, али време ће показати. Радимо доста експеримената на интернету, дигиталне програме уживо, али то није позориште. Међутим, не можемо да станемо због публике, људи који нас прате...

Како вам полази за руком да у свој рад укључујете људе различитих култура?

Амстердам је град у којем живи 180 националности и познат је по свом отвореном карактеру. Зато овде није тешко наћи уметнике из свих могућих земаља, али тешко их је окупити и задржати. Верујем у интернационални дијалог и креирање уметничког израза који није одраз одређене културе. Немојте да мислите да је то уобичајено овде, није уопште. Уметност је делом врло елитна холандска, а такође се сакупљају и групе уметника истог порекла и праве представе које мање-више одражавају њихову специфичну културу и позицију у холандском друштву. Али радити и стварати заједно је нешто сасвим друго, јер морате да одбаците многе предрасуде, којих човек често и није свестан. То вишегласје је оно што мене инспирише, оно нам даје уметничку моћ да преиспитамо стварност из различитих перспектива.

Колико Холандија издваја и држи до културе? Каква је тамошња културна, позоришна клима?

Саветник сам у Утрехту, а и у министарству културе, где се даје новац на четири године за такозвану културну базу. Холандија је богата земља, али се процентуално не улаже у културу као рецимо у Немачкој. С друге стране, њихови културни буџети подељени су по провинцијама и градовима широм земље, јер постоји тежња да све провинције имају јаке културне установе, фестивале и културну понуду. Независна сцена на жалост није више тако јака као пре неколико година, а то је у вези са садашњом политиком и приоритетима. Ипак у доба ове кризе предузето је доста мера да се помогне култури, питање је да ли је то довољно и које ће бити последице свега овога. Позоришта су се отворила од 1. јуна, али за само 30 присутних људи, укупно са свим запосленима, а од 1. јула када је сезона завршена за 100 људи. При томе се мора поштовати 1,5 метара размака. Према проценама стручњака то води финансијски само у губитке, тако да адекватног решења за сада нема.

Рођени сте и одрасли у Београду. У међувремену сте крстарили светом...

Још од тинејџерских дана осећала сам се грађанином Европе, јер сам већ у том узрасту путовала са чувеним „Шкозориштем” које је водила Љубица Бељански Ристић. Ми, њена прва генерација смо стално негде наступали на фестивалима, у Бечу, у Чешкој, Шибенику, Мостару... Моји пријатељи и моја фамилија су по целом свету, и некако виђамо се ипак редовно, скоро сваке године боравим у Америци код фамилије, а често се сви нађемо у Амстердаму или у Београду.

Колико вам недостаје родни град?

Београд је један од моја три града, други је Амстердам и трећи Холстебро у Данској где је Один театар. Провела сам у сва три града доста времена. У Београд се враћам редовно, последњи пут сам дошла само на неколико дана да поново погледам изложбу Марине Абрамовић, било је чаробно видети све опет. Покушавам да дођем сваке јесени на Битеф, специјално на Битеф полифонију, јер сам чак и један од оснивача и јако волим и ценим тај програм, а долазим наравно и приватно. Волим да сарађујем са нашим уметницима, гостовали смо са ЗИД-ом често на Битеф полифонији, а сада радимо на томе да дођемо на Нишвил џез театар и да се укључимо у рад Новог Сада, престонице културе. Јако ми је важно да градим мост културне сарадње између Холандије и Србије. Драго ми је да нам је холандска амбасада више пута финансијски помогла у томе.

Како гледате на актуелне глобалне догађаје?

Пратим наравно све догађаје око ове кризе. Највише ме брине да ће се позориште утишати, смањити… Имам осећај као да нам је професија одузета и то ми тешко пада. У исто време видим да ЗИД рецимо одмах мења курс, радимо нове ствари, адаптирамо се, тражимо излаз. Тај наш менталитет и креативност ће довести до нечег новог у будућности, у то сам сигурна.

Коментари1
ab446
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milo Majkic
Bravo jedna lepa rec u ova ruzna vremens i samo Amsterdam ima gradonacelnicu ne gradonacelnika

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља