четвртак, 06.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.07.2020. у 18:00 Др Зоран Миливојевић

Може ли се у ЕУ до 2026. године

Управо у тренутку пласмана поменуте могућности, Србији на крају председавања Хрватске, одсуством консензуса земаља чланица, није отворено чак ни једно једино поглавље од пет већ припремљених према правилима и процедурама ЕУ
Ангела Меркел и Емануел Макрон (Фото EPA/HAYOUNG JEON)

Потврдом председнику Вучићу већ стандардног обећања о европској перспективи и додатној изгледности да Србија до 2026. уђе у ЕУ, Урсула фон дер Лајен, председница ЕК, оснажила је стратегију ЕК под њеним вођством да политику проширења активно врати у свој програм рада и тиме, преко најуспешније политике у историји ЕУ, врати њен кредибилитет и подигне акциони рејтинг на унутрашњем и спољном плану. Ова стратегија у основи одражава и политичку пројекцију Немачке, којом жели да оснажи процес превазилажења текућих и развојних проблема ЕУ, њену нову консолидацију и кохезију, доминацију у евроинтегративном процесу и пројекцију на глобални план. Амбиције госпође Лајен и Немачке лепо звуче и уклапају се у стратешко опредељење владајуће елите у Србији, али остаје дилема о њиховом реалном домету због важних политичких чинилаца који могућност реализације озбиљно доводе у питање.

Најпре треба подсетити да је политика проширења предмет пуне сагласности земаља чланица. Искуство с претходном Јункеровом ЕК, која је у фебруару 2018. усвојила стратегију проширења на западни Балкан, али коју Савет ЕУ никад није потврдио, и подсећање на став Макрона, упозоравају на то. Добар број земаља чланица у датим проблемима с којима се суочава ЕУ уопште није расположен за проширење. Има ли боље опомене од чињенице да управо у тренутку пласмана поменуте могућности са 2026, Србији на крају председавања Хрватске, одсуством консензуса земаља чланица, није отворено чак ни једно једино поглавље од пет већ припремљених према правилима и процедурама ЕУ. Превладали су политички разлози које чини корпус различитих критеријума и „очекивања” од Србије: недовољни различити видови реформи у вези с владавином права и демократским институцијама; „проблематична” спољнополитичка позиција Србије и недовољно „усклађивање” те политике са ЕУ; „примедбе” и интереси неких суседа у вези с билатералним односима (на пример Хрватска и Бугарска и примедбе на статус мањина) и слично. Према текућем одвијању међународних односа и стратешких интереса ЕУ у предстојећем процесу сопствене консолидације, поменути критеријуми и „очекивања” имају тенденцију јачања. Како онда стићи до 2024. и затворити сва поглавља ради реализације чланства до 2026. када је Србија од 2014. отворила тек половину од 35 поглавља? Можда политичком одлуком из стратешких разлога, као својевремено с Румунијом и Бугарском. Међутим, шта с кључним питањем КиМ у форми услова. Помало заборављени Преговарачки оквир налаже: „Континуирано ангажовање Србије, у складу с условима Процеса стабилизације и придруживања, у циљу видљивог и одрживог унапређења односа са Косовом. Овај процес ће обезбедити да обе стране могу да наставе својим европским путем, избегавајући да једна другу блокирају у овим напорима, и треба постепено, до краја приступних преговора са Србијом, да доведе до свеобухватне нормализације односа између Србије и Косова, у форми правно обавезујућег споразума.”

Независност „Косова” признале су 22 од 27 садашњих чланица ЕУ и под процесом нормализације подразумевају односе два субјекта међународног права у пуном капацитету. Немачка управо даје до знања да око тога нема дилеме. Текући преговарачки процес Србије кога чине прихватање, уградња и примена правне тековине ЕУ, одвија се искључиво у простору Србије без КиМ, у складу са тачком 38 Преговарачког оквира: „У свим областима правних тековина, Србија мора да обезбеди да њен став о статусу Косова не ствара никакву препреку нити омета примену правних тековина... У напорима да усагласи своје законодавство са правним тековинама ЕУ, Србија је посебно дужна да обезбеди да донети прописи, укључујући њихов географски опсег, нису у супротности са свеобухватном нормализацијом односа са Косовом.” Иако се методологија преговарања промени, питање КиМ и поглавље 35 сигурно остају.

Уосталом, кад је реч о КиМ треба знати да главни учесници операције „Милосрдни анђео” 1999, западни креатори независног „Косова” и албанске политичке елите, од оствареног неће одустати. Ни Србија нити може нити хоће од КиМ. Да ли је и како онда 2026. са Србијом у ЕУ остварива?

На крају се мора подвући значај измењених глобалних и трансатлантских односа, о чему због свог независног и војнонеутралног положаја Србија мора да води рачуна. У овом контексту тешко може да опстане теза о „успешном” склањању САД у корист ЕУ (и Немачке) из текућих процеса око КиМ и региона, јер то САД, због својих глобалних интереса и независно од унутрашњег расплета у новембру, неће дозволити. Конкретно, без САД и Русије неће бити могућ на краћи и средњи рок било какав статусни расплет косовског чвора.

Дипломата у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
f8de7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tja
Lako je predvidjati sta ce biti kroz 10-20 godina. To moze svako. Mozete li vi da mi kazete sta ce biti sledece nedelje?
Мали Ђокица
Уопште ме не интересује да ли ће и када ће (уопште нема везе са Ђекном) Европа да ме прими. Мене интересује како ћемо ми остварити то све што Европа од нас тражи, да живимо као људи. А да ли ће ме после тога примити баш ме је брига као за лањски снег.
Боривоје Банковић
Написао сам ово већ бар двадесет пута: ја сам током више од двадесет година чинио све што је било у мојој моћу да уђемо у ЕУ. ЕУ је са своје стране политиком уцењивања, условљавања, понижавања и саплитања Србије и српског народа учинила све да убије мој ентузијазам. Сутра да се гласа да нас прекосутра приме, ја бих гласао против. И да се не лажемо; велика већина оних који су још увек за улазак у ЕУ то жели да би могла да ради на западу.
tja
(Боривоје Банковић) U kom kapacitetu ste to vi radili? Kao pisac komentara u Politici? Vi uzimate sebe i vrednost vasih komentara suvise ozbiljno. Svi mi koji ovde piskaramo smo u politickom smislu beznacajni ljudi koji dolaze ovde uglavnom da se zabavljaju.
Stevo
Neverovatno sta diplomata moze da napise! Umesto da realno predstavi odnos Srbija _EU i Kosova kao poslednje pitanje kojim se svet bavi, on od Srbije pravi centralnu tacku i Evrope i sveta. Da bi resili ili usmerili neki proces u zeljenom pravcu, treba da imamo ZNANJE da to uradimo! Navedite jedno pitanje istorije, ekonomije,sudstva, skolstva, kriminala, migracije, razvoja zemlje koje smo mi resili? Sta mi UMEMO da resimo? To sto se samo od sebe resi ili poluresi - to smo resili.
dejan
Samo se secam pocetka obecanja da cemo u EU uci 2014 i naglasavano je da su ulazak u EU i Kosovo dva odvojena koloseka.Tek kasnije kad smo mi postali kooperativni po svim pitanjima u vezi ulaska u EU od isporuke svih nasih generala i drzavnika pa do pristajanja na briselski sporazum povezali su ta dva koloseka u jedan.A sto i ne bi kad smo kao takvi podlozni Zapadnim politicarima kao nekim polubogovima bez obzira sto se sa nama igraju kako hoce.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља