недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.07.2020. у 18:15 Гордана Поповић
ХОЋЕ ЛИ ОВЕ ГОДИНЕ БИТИ САЈМА КЊИГА

План Б ће зависити од ситуације

Издавачи затражили да се, уколико Сајма књига уопште буде, приликом формирања цене закупа узму у обзир епидемиолошке и економске (не)прилике
Може ли ове године да се замисли оваква гужва (Фото А. Васиљевић)

Београдски сајам је на време послао позив са пратећом документацијом издавачима да се пријаве за учешће на овогодишњој манифестацији, већина је све уредно попунила, али многи су спремни да потврде да уколико ситуација остане оваква каква јесте, од њиховог учешћа неће бити ништа.

Не само што је епидемиолошка ситуација неизвесна већ су издавачи били непријатно изненађени и ценом штандова. Због свега тога, за данас је заказан састанак на коме ће бити размотрене могућности сајма књига, а коме би требало да присуствују представници Београдског сајма, Одбора сајма књига, градски секретар за културу и представник Министарства за културу, као и све три групације издавача (Удружење професионалних издавача Србије, Удружење издавача и књижара Србије и Самостални издавачи).

– Сви смо били непријатно изненађени ценом закупнине квадратног метра јер је благо повећана у односу на прошлогодишњу. Београдски сајам приликом формирања цене, нажалост, није узео у обзир епидемиолошке и економске (не)прилике, али и страх са којим живимо од проглашења пандемије, који ће веома негативно утицати на посећеност 65. Међународног сајма књига, ако га уопште буде – каже за наш лист Бора Бабић, директорка „Академске књиге”.

После ове исхитрене понуде Београдског сајма, каже она, издавачима је једино било преостало да преко својих струковних удружења покушају свом партнеру да објасне како је праг исплативости учешћа на сајму – безусловно снижење цена закупнине 50 одсто у односу на претходну годину. Она додаје да издавачи за сада немају план Б, али да ће, уколико догађаји крену у лошем смеру, настојати да преко својих удружења пронађу алтернативно решење.

Јагош Ђуретић, директор издавачке куће „Албатрос плус” потврђује нам да није оптимиста, чак и ако епидемиолошка ситуација дозволи одржавање сајма. Пријавио је, каже, учешће на овогодишњем сајму књига, јер је с том чињеницом навикао да живи, али када је своју одлуку силом прилика повезао са чињеницама и разговарао са колегама издавачима, схватио је да је та могућност готово на ивици фиктивног.

– Без одлучне и снажне подршке државе, на пример у смислу драстичног снижења цена свих сајамских услуга, дакле попут оне подршке која је пружена другим привредним областима, одржавање сајамске приредбе је готово незамисливо. Пошто на ту помоћ, након озбиљног размишљања не рачунам, почињем ових дана да се навикавам на ту сулуду могућност да се наш Међународни сајам књига ове године не одржи, јер за тај луксуз нема пара. Објашњење зашто у ту опцију државне помоћи не верујем тражи ваш већи простор, а у сваком случају, у питању је принципијелно ниподаштавање третмана културе. Наравно, био бих искрено срећан и задивљен уколико бих у својим очекивањима овог пута био порекнут – каже нам Ђуретић.

Свакако да је свима тешко да помисле на то да се не одржи сајам књига, наглашава и Зоран Хамовић, главни уредник издавачке куће „Клио”, али и наводи да је препрека која је пред нама или око нас, довољно снажна да нам је већ покварила ову годину и планове, животне и пословне.

– Већ сада можемо рећи да велики број писаца из иностранства неће моћи или хтети да допутује. Такође ни посетиоци из нашег окружења БиХ, Црне Горе, Хрватске не могу да планирају долазак. Чак постоји и велика вероватноћа да ни многи наши пажљивији и опрезнији професори и учитељи који су организовано доводили ученике на сајам, ове године не дођу. Лако је претпоставити да ни сами Београђани, најбројнија публика, из здравствених разлога неће радо улазити у ковид болницу или ће с великом дозом опрезности вагати да ли да иду. И на крају и сами издавачи и запослени који бораве по читав дан на сајму у контакту са посетиоцима могу постати жариште – каже Хамовић и додаје да осим здравственог постоје још економски и промотивни фактор.

– Услови излагања док траје пандемија нису исти, па ни цена излагачког простора, нити услуга не може бити иста. Окупљени издавачи зато траже да се недаће поделе и створи заједнички минимум могућности за одржавање сајамске манифестације. Наравно ако до тог договора не дође велики број издавача неће бити ове године на сајму. Тим пре што многи нису због презадужености могли да покрену продукцију и немају нових књига па се поставља логично питање зашто би ишли на сајам. И шта ћемо онда? Биће, без икакве сумње, пословних величина и „људских максимума” који ће овај сајам доживети као шансу да заузму простор и прикажу своју (не)моћ у стилу „вала биће сајма па макар сви поцркали!” – закључује Хамовић.

Пошто због пандемије постоји превише непознаница да би се доносиле лаке одлуке, у ситуацији смо да не знамо да ли ће сајам уопште бити одржан, нити у којој форми је он могућ, каже и Гојко Божовић, главни уредник издавачке куће „Архипелаг” и додаје:

– Чак и ако га буде, свакако неће доћи страни аутори, а биће, у целини узев, и знатно мања продукција у односу на претходну годину. Разумно је очекивати мању посету због пандемије и њених одјека и последица.

Према његовим речима, питање сајма не може се свести само на економско питање и на цену закупа простора, јер је реч и о културном догађају.

– У економском смислу сајам има значај за издаваче само ако обезбеђује велику посету, па правила излагања нужно морају бити у вези са стварном посетом сајму. Услови који су важили прошле године прихватљиви су за колико-толико редовне околности. Ово нису редовне прилике и не вреди да се претварамо да јесу. Издавачи не могу да прихвате да поднесу сав ризик и трошак сајма књига. Разумем да Београдски сајам трпи последице сезоне у којој није било посла и у којој је служио као претња недисциплинованим грађанима, па утолико и сам има проблем како да организује сајмове до краја године – каже Божовић, наглашавајући да би било важно да сачувамо традицију Београдског сајма књига, уколико то епидемиолошка криза уопште омогући, али тако да расподелимо ризик и терет између издавача као учесника, Београдског сајма као организатора и града Београда као оснивача сајма.

Сајам књига је једина културна манифестација у чијој организацији оснивач, град Београд, уопште финансијски не учествује, наводи он и додаје да је о плану Б „Архипелага” још рано говорити, јер ће он зависити од развоја догађаја.

Коментари0
75969
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља