субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.07.2020. у 20:00 Никола Живановић
РЕАГОВАЊЕ

Одбрана установе културе „Кораци” чистом реториком

Проблем је што се овде појављује цео бирократски апарат који ни на који начин не учествује у раду на књигама, а по објављивању није у стању да их дистрибуира
Пиксабеј

Поводом примедбе да књиге објављене у установи културе „Кораци” стоје у магацину уместо да дођу до читалаца директор Златко Милојевић је у тексту “Уместо у књижарама, књиге у магацину“, објављеном јуче на рубрици Култура у Политици,  навео да аутори могу наћи другог издавача, ако им услови не одговарају, да је у питању некомерцијална делатност као и да те књиге не би другачије биле објављене да нема „Корака”.

Сви ови аргументи су неутемељени и служе као чиста реторика којом ова установа жели да се одбрани. Пре свега, град Крагујевац одувек помаже своје ауторе и доскоро су они преузимали цео тираж, који су сами дистрибуирали. Од 2019. године књиге финансиране на тај начин објављују „Кораци”. То значи, да су аутори који су планирали да конкуришу, затечени овом променом у току припрема књига, па нису могли да бирају другог издавача. Поготову не зато што та промена није деловала проблематично с обзиром на то да се о установи мало тога знало.

Свакако је боље да постоји институција која дистрибуира књиге уместо да то раде сами аутори. Међутим, проблем је што се овде појављује цео бирократски апарат који ни на који начин не учествује у раду на књигама, а по објављивању није у стању да их дистрибуира. Конкретно, на мојој књизи смо радили Татјана Јанковић, као уредница, Владимир Ранковић као дизајнер, Александар Ђоковић, као графички уредник, и ја. Од ових људи једино је Александар Ђоковић запослен у Установи културе „Кораци”. Што се лектуре и коректуре тиче, такође смо то Тања и ја урадили, а лекторка се само потписала.

Имамо ситуацију да се по урађеном послу појављује фантомска фирма и преузима оно што су други завршили у своје власништво. У њој раде људи ван ове струке, ако не и без икакве конкретне струке, пошто поменути Златко Милојевић добија директорска места како коју фирму у којој је радио затворе или га смене, а нову фирму отворе. Што се тиче приговора да је у питању некомерцијална делатност, то је бесмислено пошто се до књига може доћи само куповином. Чак им је и основни план да ће сами аутори откупити књиге. На сајму нису хтели ни критичарима да дају књиге бесплатно, а с обзиром на то да већина критичара свој посао ради за мали или никакав новац, да сви издавачи тако раде, критичарски посао би био немогућ. Од написаних критика зависи и успех приликом откупа. На сајму сам имао другу књигу на штанду недалеко од њиховог. Та књига се разграбила, али није било искључено да се виђеним људима у култури да и бесплатно пошто се то дугорочно исплати.

То показује само у којој су мери људи који раде у „Корацима” неупућени у књижевни живот. Такође, њихова неупућеност иде дотле да не знају ни о којој врсти књиге је реч. Тако сам сазнао да су, у једном од малобројних покушаја да нешто ураде, моју књигу изабраних песама (које упорно називају збирком) послали на конкурс за најбољу збирку песама и то за награду коју већ имам, а чак сам до годину дана раније био и у жирију. Због те неупућености Милојевић наивно мисли да моју критику дискредитује тиме што верује да бих иначе имао проблем да нађем издавача. Истина је да ми већ излази друго издање књиге пошто сам од издања у „Корацима” дигао руке. Такође ми ове године излази неколико књига, разних жанрова, код различитих издавача, за које добијам и хонораре и које ће бити дистрибуиране како треба.

Приговор директора да је установу основао град, треба схватити као класично скривање иза моћнијих. Овде, међутим остаје питање, која је корист за сам град, који иначе мало средстава издваја за културу, постојање једне овакве фирме, која је корист за грађане да људи који не разумеју ни како културни живот функционише раде у култури и на који начин град финансира уметничке пројекте ако сами аутори морају накнадно да плате примерке књига.

Коментари5
3cae8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tara Zemunski kej
Upoznala sam kritičarku sa univerziteta koja je počela da objavljuje knjige poezije u 6-oj deceniji. Poznajem kritičara, na njenom tragu, koji je takodje prvu knjigu objavio u 6-oj deceniji života. Ona je dobila nagradu "Vasko Popa", a on - "Miloš Crnjanski". Ova druga nagrada se dodeljuje mladim pesnicima i piscima, po zelji Crnjanskog. Medjutim, kritičar starac dobio nagradu za mlade pesnike?!
Сања К.
Николу Живановића треба ставити у читанке, не у подруме!
Bora
Брука је и срамота да Шарл Бодлер нашега доба труне у некоме магацину. Ако Никола Живановић својом, пре свега, културом није заслужио да се његове књиге дистрибуирају широм земље, па и Европе, будући да је реч о врхунском ерудити, онда не знам коме то припада? Ово је већ пети коментар који покушавам објавити на вашем сајту, не би ли указао на невиђену неправду која је учињена човеку који је одувек и према свима био више него коректан. Подржимо Николу Живановића и боримо се за правду и пристојно
venus
Nagradu Branko Miljković već godinama nije dobio daroviti pesnik. Pokušava se suzbijanje modernih liričara XXI veka od strane kritičara koji su ostavili pisanje poezije i konceptualnih proznih banalizatora koji misle da će poezija u budućnosti biti proza sa " ponekom lirskom crtom ". Na delu je profesorska književnost i akademičarska korektnost. Ljudi sa instituta za književnost jedni drugima dele nagrade a ima ih već desetak sa doktoratima koji se ovenčaše pesničkim nagradama.
Ana A.
To što nagradu dobije neko ko ima doktorat iz književnosti nikako ne svedoči o njegovoj nesposobnosti da piše pesme. Iz književnosti doktoriraju oni koji su književnosti najviše i posvećeni i oni koji o književnosti najviše i znaju. Dobitnici nagrade "Branko Miljković" poslednjih godina su pesnici sa najviše potencijala na srpskoj književnoj sceni. Njihova modernost je ono što smeta samo nedovoljno obrazovanim čitaocima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља