недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.07.2020. у 14:10 Милица Димитријевић

„Варљивост сећања” Фернанда Бајоне у Сервантесу

Упечатљиве фотографије шпанског уметника, којег интригира начин на који памтимо, биће доступне публици током целог лета, од данас па све до 10. септембра
Фернандо Бајона; Један од изложених радова (Фото Фернандо Бајона)

Шпански фотограф Фернандо Бајона представља се у Београду серијом радова уобличених у изложбу „Варљивост сећања”, која је од данас доступна публици у галерији Института Сервантес – без свечаног отварања, имајући у виду епидемиолошку ситуацију у земљи.

Реализацију потписују овај институт и фестивал „Belgrade Photo Month”, кустос пројекта је Хавијер Дијас-Гвардиола, док се аутор на оригиналан начин бави људским сећањем, индивидуалним и колективним памћењем, што је тема већ извесно време присутна у савременој уметности.

Бајона свој осврт на важне историјске догађаје базира на богатим фондовима фотографског архива дневног листа АБЦ. Како наглашавају из Сервантеса, опседнут идејом неуспеха, његов циљ био је да повеже аналитички и научни начин којим један архив управља сећањима, са хаотичнијим и субјективнијим обликом људског памћења. За уметника, начин на који памтимо и приказујемо догађаје у садашњости, доводи до њиховог преклапања и стварања искривљене слике.

(Фото:графски поступак је специфичан – дела која је урадио настају из суперпозиције стотинак оригиналних фотографија из поменутог архива које за тему имају неки специфичан концепт (насиље, експлозија, избеглице, ватра...), а чије границе се такође преклапају са крајњим резултатом. Сваки од радова илустрован је оригиналном фотографијом из колекције, која приказује неки од важних догађаја из прошлог века који су утицали на еволуцију човека (од Првог и Другог светског рата до Шпанског грађанског рата, 11. септембра или доласка човека на Месец). У жељи да потврди идеју да се историја понавља и да је наше памћење слабо, Бајона употпуњује сваки диптих портретом појединаца који и данас трпе неправде на које указује овај пројекат.

„Ово је серија радова у којој покушавам да натерам публику да размишља о опасностима заборављања катастрофалних догађаја са намером да спречимо њихово понављање. Први пут излажем своје радове у Србији и реч је о самосталној изложби, због чега је ово за мене посебно емотиван тренутак. Уз све то, осећам и велику одговорност због представљања изложбе у Галерији Сервантеса, имајући у виду значај овог простора за промоцију шпанске културе”, рекао је Бајона (Линарес, 1980) који живи и ради на релацији између Мадрида, Малаге и Гранаде. Дипломирао је на Факултету лепих уметности Универзитета у Гранади, а мастер диплому из фотографије стекао је на Универзитету НАБА у Милану, професор је на Универзитету у Гранади, као и на Вишој школи за дизајн у Гранади. Његова дела излагана су у бројним уметничким центрима у Мајамију, Њујорку, Буенос Ајресу, Бриселу, Берлину, Милану, Риму, Венецији, Осаки, Тунису, Мадриду, Барселони, Валенсији, Билбаоу, али и на бројним сајмовима уметности. Добитник је више престижних награда и стипендија, а његови радови чине део многих колекција.

Публика ће моћи да чује нешто више о ауторском процесу и изложеним фотографијама у виртуелном сусрету 9. јула у 17 часова, чији ће актери бити Фернандо Бајона и Давид Пужадо, оснивач фестивала „Belgrade Photo Month”, о чему више информација може да се пронађе на сајту Сервантеса.

Уколико то буде могуће и ситуација то буде дозвољавала, шпански фотограф дружиће се са београдском публиком уочи затварања изложбе, 10. септембра. До тада из галерије подсећају да је максималан број посетилаца који у исто време могу да погледају изложбу ограничен на осам, а да се у складу са званичним препорукама у погледу здравља и безбедности, посетиоци галерије моле да, уз обавезно ношење маски, одржавају удаљеност од два метра у односу на друге посетиоце.

Коментари0
337e1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља