уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 07.07.2020. у 18:00 Др Драгомир Раденковић

Живот Срба у Северној Македонији

Када је реч о бројности српске мањине, она се не може прецизно исказати јер нема актуелних званичних података – према последњем попису из 2002. било је 35.939 Срба, или 1,76 одсто, док српска удружења процењују да их има и до сто хиљада
Охрид (Фото Р. Крстинић)

Српска национална мањина у Северној Македонији није у последње време била у фокусу наше јавности као што су биле српске заједнице у Црној Гори, Хрватској, делимично у Федерацији БиХ. Она, међутим, има своје проблеме и тешкоће, што чини упутним да се сагледају основни елементи њеног положаја. Пажњу ка српској заједници усмерава и њена реакција поводом поштанске марке с картом НДХ, која је у оквиру серије „Северна Македонија у ЕУ – Хрватска” издата уочи Дана победе над фашизмом, када су тај чин осудиле две српске политичке организације – Демократска партија Срба у Македонији и Српске заједница у Македонији – што је претходило протестној ноти коју је Србија упутила Северној Македонији, након чега је марка повучена из употребе.

Актуелност овој теми дају и предстојећи ванредни парламентарни избори у Македонији, чији исход може да утиче на положај српске мањине. Тако су претходни избори, одржани 11. децембра 2016, који су довели до коалиционе владе Социјалдемократског савеза Македоније и албанских странака (Демократија за иницијативу Албанаца – ДУИ и Алијанса за Албанце, уз парламентарну подршку покрета Беса), у српској заједници изазвали узнемиреност и подозривост, будући да се коалиција окупила око тзв. Тиранске платформе, коју су 7. јануара 2017. потписале наведене албанске партије. Њени циљеви су, између осталог, стриктно спровођење мултиетничког принципа према којем су Албанци признати као државотворно становништво, једнако представљање на свим нивоима власти, једнака заступљеност у безбедносним службама, војсци, судству… На овој линији су конституисане, како влада премијера Заева, тако и садашња техничка влада, а према Закону о употреби језика, албански је постао други службени језик и користи се у свим органима државне власти, правосуђу и називима институција. Све то показује да се актуелизује албанско питање, што може да буде на штету осталих националних мањина, укључујући и српску. У прилог томе говоре и недавне изјаве из редова ДУИ да је време да премијер буде Албанац.

Кад је реч о бројности српске мањине, она се не може прецизно исказати јер нема актуелних званичних података. Попис становништва започет у октобру 2012. је прекинут, тако да је последњи попис извршен још 2002, а према њему Срба је било 35.939 или 1,76 одсто (према проценама српских удружења знатно је већи и креће се и до сто хиљада).

Срби су релативно задовољни законским решењима којима се дефинише њихов положај, пре свега чињеницом да су уставним променама из 2001. добили статус националне мањине. Имају право на финансијску помоћ владе у реализовању програма очувања националног идентитета и на прославу свог националног празника (Свети Сава); у последњем сазиву Парламента имали су два посланика (Иван Стоилковић, председник Демократске партије Срба у Македонији, у коалицији са ВМРО-ДПМНЕ, и Мирослав Јовановић, председник Српске странке, у коалицији с владајућим СДСМ-ом); српски језик је у службеној употреби у три општине на северозападу Македоније. Приметан је, међутим, раскорак између нормативног и стварног положаја српског народа.

Незадовољство изазива чињеница да Срба нема на руководећим местима у извршној и судској власти, а само у две општине председник је припадник српске заједнице. Значајни проблеми су у области образовања, с обзиром на то да се настава на српском језику одвија само у три основне школе са све мањим бројем ученика, док у средњим школама, и поред законског права, ње нема још од средине осамдесетих година прошлог века. Опадање броја ученика је последица тихе асимилација српског становништва, слабог познавања српског језика од стране постојећег наставног кадра, лошег квалитета уџбеника, који нису лекторисани, забране њиховог коришћење из матице. Позитиван помак учињен је прошле године, кад је у основне школе поново уведена могућност изучавања српског језика и културе као изборног предмета, која је била укинута школске 2007/2008.

Кад је реч о медијима, на српском језику се на јавном сервису емитују телевизијска емисија „Видик”, три пута недељно у трајању од 30 минута, мада у неадекватном термину, и једна радио емисија, али због проблема финансирања нема јавног информисања путем штампаних медија.

Срби не уживају слободу вероисповести, која им је, иначе, гарантована Уставом, а Православна Охридска архиепископија СПЦ верску службу обавља у параклисима – приватним становима и кућама.

У целини, мањинска права српског народа у Северној Македонији последњих година стагнирају, уз неизвесну перспективу кад је реч о очувању садашњег нивоа и поготово њиховом даљем унапређењу. Поред ангажовања политичких партија и удружења Срба у Македонији, побољшање статуса српске заједнице захтева и већу улогу матице у решавању кључних проблема с којима се она суочава.

Амбасадор у пензији, Српски спољнополитички круг

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари10
2b0e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petre Hristovski
Srpska nacionalna manjina u Makedoniji nije bila u fokusu srpske javnosti iz razloga sto srbi u Makedoniji zive sasvim dobro, rade i postuju svoju drzavu Makedoniju. Zbog toga, molim vas drzite Makedoniju sto dalje od vaseg fokusa kad u pitanju srpska manjina koja zivi zajedno u slogu sa nama makedoncima.
Владимир
@Petre Hristovski " srbi u Makedoniji zive sasvim dobro" Немојте износити неистине. Нисмо заборавили срамне билборде по Скопљу, прогон владике Јована и хајку на Српску Православну Цркву, све то још увек траје. Да не помињемо тиху асимилацију и вршење пристиска на Србе и њихову заједницу. У Скопљу је крунисан први српски цар, на простору Северне Македоније има најмање педесет немањићких задужбина... Вековима је то била Србија... Држава Македонија не поштује Србе и њихова права. У томе је проблем.
cccc
Neka tih komentara...Maticna drzava Srba iz Sjeverne Makedonije je Srbija.I naravno da ce se Srbija interesovati za njih.
Bato
Dovoljno je videti odnos prema saktralnim zadužbinama Kralja Milutina, Cara Dušana i srpskim velmožama. Ti objekti su oslikani freskama kojima nema ravna, a makedonska država je ih je namerno zapustila, ostavila otkrivenim, pa čak se nekima čuva stoka, a freske docrtane flomasterima. I pored komunističke i evropejske politike, makedonska pravoslavna crkva nije dobila auokefalnost, najviše zbog odnosa prema ovom, neviđenom blagu. Na mnogim crkvama su i oznake UČK. Tu se vidi odnos prena narodu.
Владан
Овај чланак, иако не садржи неистине, ипак не одражава праву слику стања српске мањине у Македонији. Наиме, слика је веома шарена. Срби се овде, за разлику од Шиптара, не удружују по националној-тачније националистичкој основи. Која су то права мени ускраћена? Да се преко националности догребем државног ухлебљења? Већини нас, бар овде у Скопљу, а и по другим градовима, то не треба. Лоше пролазе Срби у руралним срединама мешаног живља, којима треба помоћ. А жвака о медијима је смешна
радисав
Питаш се:"Која су то права мени ускраћена?". Ето, а мене интересује, кад славиш славу, носиш ли колач у цркву? У коју? Долази ли ти свештеник у кућу да свети водицу? Или теби, то као урбаном Србину није ни потребно, а за оне руралне те баш брига!
Србски Сокол
Треба отворено рећи: Највећи геноцид над Србима је извршен у Старој Србији,данашња тзв.Северна Македонија. На "срећу" то је изведено, углавном без жртава,али је ефекат исти - Срби су преведени милом или силом у "Македонце"! Данас је чињеница да Срба све више нестају и да се та "држава" претвара у једног од највећих противника србске политике и србске државе.
Boki
Da su bili Bugari valjda bi se onda Bugarima smatrali. A ako je to prvo bila Bugarska pa onda Srbija valjda bi Bugare Srbi zamjenili.
DjM
Zašto mislite da taj narod koji tamo živi nisu Bugari već su baš Srbi? Turci i Bugari su tom oblašću mnogo duže vladali kroz istoriju nego Srbi. Pitajte Bugare šta misle o toj temi. ;-) Srdačan pozdrav!
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља