недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 02.07.2020. у 19:19 Војислав Лалић

Неизвесна судбина Аја Софије

Одлука о претварању велелепног здања у џамију требало би да буде донета данас, а хришћани се надају да Реџеп Тајип Ердоган ту идеју ипак неће спровести у дело
Ата­турк је славну богомољу 1934. го­ди­не пре­тво­рио у му­зеј (Фото Анђелко Васиљевић)

Турска се и даље поиграва са судбином цркве Аја Софија у Истанбулу, једног од највећих хришћанских светилишта у свету. Званично је отворен поступак да се она поново претвори у џамију. Малобројни хришћани у Турској се надају да председник Реџеп Тајип Ердоган неће данас, за када је најављено саопштавање одлуке, починити „културни злочин”, као што је то 1453. године урадио султан Мехмед Други после освајања Константинопоља. У владајућој Партији правде и развоја (АКП) подржавају ту иницијативу, коју је Ердоган најавио још у време прошлогодишњих локалних избора.

„Претварање Аја Софије у џамију разочарало би милионе хришћана широм планете. Промена њеног статуса још више ће удаљити та два света (хришћане и муслимане), у време кад је човечанству јединство потребније него било када раније због пандемије ковида 19”, кратко је упозорио васељенски патријарх Вартоломеј, пренели су медији.

Аја Софију (Црква Свете Мудрости) подигао је император Јустинијан у периоду од 532. до 537. године. У њеној изградњи учествовале су најпознатије архитекте тог времена – Антемије из Трале и Исидор из Милета – чувени мајстори, као и армија од неколико хиљада радника. Била је хришћанско светилиште дуже од девет векова, све до 29. маја 1453. године, када је султан Мехмед Други освојио Константинопољ. Да би доказао доминацију муслимана над хришћанима одмах је наложио да се догради један минарет и првог петка после пада Константинопоља клањао је Алаху у хришћанском светилишту. Ту праксу наставили су његови наследници скоро пет векова.

Највећи реформатор у исламском свету Мустафа Кемал Ататурк је схватио, када је срушио султанат, да неће моћи да ухвати корак са савременим светом док на леђима носи такво наслеђе: године 1934. претворио је Аја Софију у музеј – дакле ни цркву ни џамију. Није се усудио да иде до краја, да је поново прогласи црквом, јер се плашио реаговања радикалних исламиста, који му то никад не би опростили.

Идеја о враћању Аја Софије у џамију није новијег датума. И раније су више пута, обично уочи избора, могли да се чују предлози да се она поново претвори у исламску богомољу, иако Истанбул има довољно џамија. Ердоган се досад није усуђивао да иде до краја. После прошлогодишњег пораза на локалним изборима, кад је први пут изгубио челне позиције у 16-милионском граду на Босфору, најавио је да ће исправити „Ататуркову грешку”. Ако то учини – а овог пута се то не може до краја искључити – он би сигурно добио један број гласова, јер у Турској и даље није мало оних који пате за славном освајачком прошлошћу Османлија. Ердогану је потребна подршка, поготово што се у редовима своје странке први пут суочио са озбиљним дисидентима – бившим премијером Ахметом Давутоглуом и министром финансија Алијем Бабаџаном – који су основали своје партије. Окренуо му је леђа и некадашњи председник државе Абдулах Гул, један од оснивача владајуће АКП.

Најновија иницијатива је наишла на критике у Атини и Вашингтону. Анкара им поручује да гледају своја посла, јер је то, како кажу, унутрашње питање Турске.

„Аја Софија је задужбина фатиха (освајача) султана Мехмеда. Било која одлука о њеној даљој употреби је наше унутрашње питање”, одговарају у МИП у Анкари. У том саопштењу није објашњено како је султан Мехмед дошао до те „задужбине” и колико је крви проливено у тромесечним борбама на бедемима Византијског зида. У Турској наглашавају да воде рачуна о заштити историјских споменка, а да је Аја Софија добила на лепоти кад је османски архитекта (мимар) Синан на њој доградио четири минарета.

Међу аналитичарима мишљења су подељена: многи верују да ће Ердоган овог пута ићи до краја како би придобио наклоност грађана, док неки опозициони политичари оцењују да он на овај начин само жели да скрене пажњу јавности с многих проблема са којима се суочава због пандемије вируса корона, која је тешко погодила Турску.

Коментари20
ea8a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Заврам
@Slavko! Читалац лепог имена и ружних мисли. Уистину, Вама недостаје знање из много којих научних дисциплина, када сте се усудили да поставите овако скаредно питање. Агија Софија није и никада неће бити "бивша", већ увек и заувек православна црква. Од дана када је, као таква, саграђена, па све до судњега часа.
Dusan
Vec sama cinjenica da su od hriscanske crkve napravili muzej je velika i neoprostiva uvreda! Da li bi Srbi ili Rusi, koji se stalno razmecu pravoslavljem, imali hrabrosti da zaprete Erdoganu da ce sve dzamije na svojoj teritoriji pretvoriti u muzeje....?!
Muradin Rebronja
Osnivač moderne Turske, legendarni Mustafa Kemal Ataturk, briljantan vojskovođa, državnik i prosvetitelj, mora da se prevrce u grobu, zbog takve namere. Time ce Turska moci da se halali od želje da bude deo EU i njenih vrednosti. Radi se o verskim (ne) slobodama i uzurpaciji hrišcanske svetinje. Muzej za sve vere može. Džamija ne može. I tačka. Grčka, Kipar i Austrija im nikada nece to oprostiti i omoguciti. Pa, ako baš vole, i ako su spremni da prihvate posledice, bujrum i/ili nek izvole.
semir
Prasina na ocima ljudi. Turci jako dobro zaradjuju od posete te iste dzamije, a ovim se samo skrece paznja muslimanskom i pravoslavnom svijetu od realnih cinjenica.
mytha
Ja ne mogu da razumem i te muslimane koji bi da klanjaju u Aja Sofiji a znaju da je to bila crkva.Ja ne bi mogao da se molim u crkvi a da znam da je nekim slucajem to nekad bila dzamija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља