недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.07.2020. у 20:20 Борка Голубовић-Требјешанин

Један од главних проблема је што се више не слушамо

Комад „Интимност” Хартефакта, у режији Андреја Носова, своју премијеру имаће на овогодишњим Дубровачким летњим играма
Андреј Носов (Фото: Владимир Ђурић)

„Један човек зна једног човека који зна човека који је лекар у Кини. Тај човек, који зна човека, који зна човека, је исто лекар, није неки обичан човек…”. Овај почетак део је комада „Интимност” како гласи и наслов нове представе Хартефакта која ће своју премијеру имати на овогодишњим Дубровачким летњим играма, 13. августа у Лазаретима. Режију потписује Андреј Носов, драматуршкиња је Биљана Србљановић, костимографкиња Селена Орб, за музику је задужен Драшко Аџић…

Припреме и пробе су због епидемиолошке ситуације премештене у виртуелни свет, у коме ауторска екипа свакодневно импровизује и ствара нови комад

Дубровачка летња културна светковина биће одржана од 10. јула до 25. августа, истина у смањеном формату због актуелних епидемиолошких мера, али и финансијских последица пандемије.

Представа „Интимност” реализује се у оквиру европског пројекта „Future Epics” који је подржан од Креативне Европе, а који је започео у септембру 2018. и трајаће до августа 2020. Поред Хартефакт фонда који је његов носилац, у њему су и Дубровачке летње игре, организација ТАСКА из Барселоне и плесни центар „Vitylike” из Шведске.

Пробе комада „Интимност” одвијају се по етапама, најпре се ауторска екипа срела у Београду, и у овом тренутку раде користећи се онлајн платформама. Припреме и пробе су због епидемиолошке ситуације премештене у виртуелни свет, у коме свакодневно импровизују и стварају нови комад.

Средином јула поново ће се окупити на Зларину надомак Шибеника где ће заједно са глумачким паром Јелена Граовац и Леон Лучев наставити процес и истраживање односа који се у овом тренутку гради према карантину, интими, личним слободама и питањима заједничког живота у заједници.

– Са Дубровачким летњим играма и поменутим партнерима већ две године реализујемо овај узбудљиви пројекат који преиспитује различита наслеђа која сви носимо и покушава да трага за формама нових читања колективних сећања – каже за „Политику” Носов, уз образложење:

– Међутим, због пандемије сви смо били приморани да се прилагодимо новонасталим оквирима. Одједном никоме више историјске приче нису биле толико инспиративне, као догађаји који су се одмотавали пред нама. Одлучили смо зато да не бежимо од стварности, али и да се не бавимо њеним појавним, површним елементима, већ да пробамо да будемо свесни стварања нове традиције, културне и друштвене парадигме која се управо одвија пред свима нама.

Ништа више, примећује наш саговорник, неће бити исто, мораћемо да прилагодимо и живот и рад потпуно новим околностима, које подразумевају дистанцу, изолацију, узмицање пред другим, глас пригушен маском, склоњено лице од публике под истом том маском, немогућност „читања” досадашњих уобичајених симбола: гестова, гримаса, осмеха који се више не виде. Окренули смо се онда томе да преиспитујемо најличније, најинтимније односе како преживети другог и са другим посебно користећи се свим оним што смо живели последња три месеца и како да на „заобилазан” начин комуницирамо са публиком.

Ипак, појашњава Носов, „Интимност” није представа о корони, већ о људима и нашој немоћи да будемо у вези са другима, да бринемо о другом и другачијем, да мислимо на друге и кад нам је најтеже.

Овај редитељ током протекле године боравио је у Амстердаму на специјалистичким студијама ДАС театра, а у Београд се вратио пре неколико дана. Какве су сличности односно разлике између амстердамске и београдске културне сцене, наш саговорник запажа:

– И Београд и Амстердам имају јако динамичан позоришни живот. Оно што Амстердам чини другачијим и рекао бих квалитетнијим, јесте то што постоји велики број независних места, трупа, људи који се у различитим оквирима, жанровима, продукцијама баве позориштем и том новом, хибридном везом између театра и других уметности. Оно што је, такође, разлика јесте начин комуникације у јавном простору. Мислим да је један од наших главних проблема што се више не слушамо, што више речи које јавно изговоримо немају исту тежину. Мало све делује као да лајемо на пролазнике. Док се тамо и о најситнијим стварима води озбиљна дебата. То је најуочљивија разлика која постоји, да је дијалог, разговор много више начин живота, а мање мишљење које појединац има.

Андреј Носов ни током јесени неће мировати. Већ крајем августа започеће рад на новој представи, биће то у Народном позоришту у Нишу где ће режирати драму „Халкидики” младе драмске ауторке Тисе Милић који се бави наслеђем петооктобарске револуције. Шта се то догодило 20 година после, а премијера се, ако околности дозволе, очекује 6. октобра.

Неопходан нам је фонд за културу

Највећи проблем српског позоришта, тврди Андреј Носов, јесте не само чињеница што нема новца, већ што до сада није било назнака да ће ресурса бити.

– Неопходан нам је фонд који ће се бавити културом. Важно је да сви актери разумеју да ако хоћемо да имамо позориште морамо да улажемо у нове представе, било да су у питању позоришта у унутрашњости или у Београду, а не само у институције. Без савременог стваралаштва нема културе. Оснивање посебног фонда, трагање за моделима и начинима већег и разноврснијег улагања у културу је кључна тема. То значи да би таква врста интервенције оних који доносе одлуке слала јасну поруку да желимо да сачувамо позориште, овако ћемо да наставимо да се боримо од продукције до продукције, сезоне до сезоне и нека системска промена се неће ни догодити. Има ту још пуно посла да се уради, ово је први почетни корак који би ето неки нови министар могао да покрене – тврди наш саговорник.

Коментари1
8a15b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јасмина
А како би било да се позориште, познато по свом субверзивном деловању, супротстави успостављању "нових друштвених парадигми"?!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља