недеља, 09.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.07.2020. у 14:30 Милица Димитријевић

Од дипломатских састанака до ратних ожиљака

На изложби „Танјуг јавља, рат је завршен” у Музеју 25. мај јавност ће први пут моћи да види чак 2.400 фотографија које осликавају нашу земљу непосредно пре Другог светског рата и после ослобођења
Непознати аутор, Београд у данима после ослобођења, октобар 1944.

Ексклузивну прилику да прођу кроз изложбу „Танјуг јавља, рат је завршен” у Музеју Југославије, односно његовом објекту Музеју 25. мај, данас имају представници медија, док ће публика почев од прекосутра па до краја септембра први пут имати могућност да види овај привлачан материјал документарних фотографија које говоре о једном од важних момената наше историје. Конкретније, реч је о томе како је изгледала наша земља непосредно пре и после ослобођења, а програм се реализује у склопу обележавања 75 година од краја Другог светског рата. Посетиоци ће моћи да се упознају са чак 2.400 фотографија, распоређених у 184 целине у хронолошком распону од октобра 1944. до краја новембра 1945. године.

Тројица Танјугових фоторепортера – Петар Обрадовић, Бранко Савић и Исак Kоен – оставили су иза себе ова вредна сведочанства, која су тек недавно регистрована као целина у оквиру обимне фото-грађе Музеја Југославије, а ова поставка први је корак којим овај музеј отвара за јавност најстарији сачуван део фото-архиве Танјуга, пренет 1947. у Kабинет маршала Тита, да би касније постао део колекције ове куће.

Петар Обрадовић, Прослава Дана победе у Београду, 9. мај 1945.

„Претпоставка је да су колекцију негатива преузели радници Кабинета маршала непосредно након формирања ове установе, пре свега како би прикупили Титове фотографије из периода 1944–1947. Логично је да су њима само те фотографије биле интересантне и оне су свакако у наредном периоду коришћене и репродуковане, док је остали материјал занемарен. Срећна околност је што су негативи остали сачувани на једном месту и тако сачекали да буду пронађени и потом регистровани”, открива нам детаље Радован Цукић, кустос и аутор изложбе, које ауторство дели са Милицом Томић. Обома је у реализацији помогла и сарадница на обради фотографије, Јована Стојадиновић.

Како кажу, рад на припреми изложбе пратио је и рад на документацији, којом ће читава збирка бити заштићена као културно добро.

„Истраживање колекције које је почело (упоредо са дигитализацијом) непосредно након њеног налаза, односно почетком 2016. још траје. Изазов је свакако била селекција фотографија, која је морала да испуни услове поштовања хронолошког следа, репрезентативности фонда, а да у исто време буде читљива посетиоцима”, наглашавају они и додају да су од заборава сачувани упечатљиви друштвено-политички догађаји, драматичне сцене борби за ослобођење земље, али и разне активности које говоре о ожиљцима ратних страхота и наводе неке секвенце које су на њих оставиле најснажнији утисак:

„Збирка је богата снимцима велике историјске вредности, будући да су њима документовани неки од пресудних догађаја који су се одиграли те турбулентне 1945. године, попут политичких и дипломатских сусрета, масовних манифестација и демонстрација, рада на обнови земље и нормализацији живота. У њој има и снимака изразите уметничке вредности, чији квалитет никако није производ случајности. Одабрали бисмо два снимка са првог филма непознатог аутора, који документује ситуацију у Београду, непосредно након ослобођења. На првом је зграда Хипотекарне банке са видљивим оштећењима, која ће касније постати дом Народног музеја. На другом је анонимни војник, који успоставља телефонску везу седећи на поломљеном стубу, док се у позадини види крај око Железничке станице. На крају, посебно су нам интересантне и експресивне репортаже које сведоче о повратку југословенских војника из немачког заробљеништва и дирљивим тренуцима приликом поновног сусрета са својим ближњима, као и оне фотографије које завирују у необичну свакодневицу деце у домовима, обдаништима и болницама.”

Обележавање на почетку текста поменуте годишњице биће, како је најављено, оживљено током године и у оквиру актуелне изложбе Музејска лабораторија у згради Старог музеја, која југословенско наслеђе разматра кроз призму вишеструких интерпретација. За ову прилику, интервенцијом кустоса музеја, биће маркирани експонати релевантни у контексту краја Другог светског рата. Поред изложбеног, биће реализован говорно-едукативни програм, тематска вођења, као и приватни наративи у виду аудио и видео-записа.

Коментари0
2a611
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља