Редитељ Ерсан Мондтаг, један од најперспективнијих младих стваралаца немачке и европске сцене је гост Београда. Овај берлински уметник, пореклом из турске заједнице, почео је пре неки дан пробе представе „Living room” у Београдском драмском позоришту, а премијера ће бити изведена, ако околности дозволе, на овогодишњем 54. Битефу који би требало да буде одржан у првој половини септембра. Од јесени ће бити део репертоара БДП-а.
Представа је део Мондтаговог, прошле године у белгијском театру НП Гент започетог истоименог пројекта. Играју Весна Чипчић и Александра Ања Алач.
– Моја међународна каријера почела је на 51. Битефу, тако да са Београдом имам посебну везу и драго ми је што сам поново ту. „Living room”, други део трилогије „The Living”, је прича о томе шта је живот. Видимо старију жену која се у дневној соби спрема за посао. Када се сцена окрене, видимо младу жену у истој ситуацији. То је практично један исти живот током четрдесет година – каже Ерсан Мондтаг који у овом случају потписује и костим и сценографију.
Овај награђивани мултимедијални уметник, рођен 1987. године, повезује више области: позориште, оперу, музику, перформанс и инсталације. Добитник је две награде критичарског круга „Театра хојте” за младу наду: као редитељ 2016. и као сценограф костимограф годину дана касније. Гостовао је на 51. Битефу са две представе: „Снег” по делу Орхана Памука у продукцији Талијатеатра из Хамбурга и „Истребљење” ауторке Олге Бах у продукцији Концерттеатра из Берна. Том приликом у разговору за „Политику” поред осталог одговорио је и на питање: Зашто је наше време „искочило из зглоба”?
– Сама природа је попут разбијене кристалне вазе, која никад није била направљена од делића који се уклапају. Али, у временима слабости, ми више патимо због ове чињенице, и онда кажемо о овом времену да је „искочило из зглоба”. Достижемо крајњу тачку парадоксалног конфликта између верника и атеиста, између друштава сазданих на украденом новцу и друштава која тврде да су жртве ове пљачке, између преовладавајуће понуде да изградите и купите идентитет који поседујете и за који можете да се борите, и осећања, да не можете да будете задовољени уколико обећање значи потпуну контролу и срећу. Док год не прихватимо сломљену природу свега у нашем свету, ми ћемо једни друге убијати, кривећи друге да они спречавају перфекцију на коју ми мислимо да полажемо право – рекао је Мондтаг.
