уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 03.07.2020. у 18:40

Српски јунаци у Косовском боју

(Фотодокументација „Политике”)

Историјска сазнања о Боју на Косову 28. 6.1389 године, који се водио између српских хришћанских витезова на челу са кнезом Лазаром Хребљановићем и османлијских Турака које је у џихад походу на Србију као мухамедовске витезове предводио султан Мурат Први, прилично су противречна и оспоравана кад је реч о учесницима те битке. Многи страни и домаћи историчари оспоравају постојање и учешће неких српских витезова и ратника у том боју. Навео бих неке јунаке из те битке и неколико историјских чињеница које иду у прилог њиховог постојања и храброг држања (њихове жртве) у тој пресудној бици за одбрану хришћанства. Као прво,

Лазареви витезови  су били носиоци реда Светог Ђорђа – заштитника слабих, немоћних и правоверних (који је установљен још 1318. године у немањићко доба). Били су племићког рода и третирани су као витезови крсташи. Међу њима су се као велики јунаци ове битке истицали Лазареви сестрићи Стефан и Лазар Мусић, великаши и господари Звечана, затим топлички војвода Крајмир (Константин Михаиловић), и сталаћки војвода Дамјан Оливеровић и Стефан Реља Крилати – витез барјактар који је уз кнеза Лазара предводио напад на Муратов штаб. Било је пуно српских витезова који су се одазвали да са Лазаром бране Србију и хришћанство, а највише њих је дошло из косовског, рашког, топличког и моравског региона. На основу тога из ког краја се највише ратника одазвало, народно предање је тим јунацима дало симболична имена из српског народа као Милош Обилић, Милан Топлица, Иван Косанчић, Југ Богдан и девет Југовића. Таквих јунака који  су у боју жртвовали свој живот за одбрану домовине и Христове вере је било много, али они нису могли бити идентификовани јер нису постојали писани документи у којима би се спомињали, међутим  несумњиво су потицали  из српског народа.

Такав пример јунака су Бановић Страхиња и Милош Обилић. Од других витезова, стварних учесника у боју, треба истаћи још и другог барјактара Павла Орловића, па витеза Крајимира Оливеровића, па Твртковог босанског војводу Влатка Вуковића и  далматинског бана Ивана Палижне. Наравно, на крају треба истаћи и Лазаревог зета Вука Бранковића, господара Косова и града Приштине који је у боју поразио Јакубову војску  потиснувши је према југу преко реке Ситнице.

И на турској страни је поред Мурата, Бајазита и Јакуба, учествовало доста познатих ага и бегова, османлијских витезова као што су били велики везир Али-паша и талентовани стратег Евренос-бег, који је и осмислио турску тактику борбе против Срба. Треба истаћи још Курд-агу, Јаки-бега, Ејне-бега и Саруџу-пашу. Судар војски на Газиместану био је силовит и погибељан, па је много властеле и витезова, ага и бегова погинуло у директном масакру заједно са својим вођама кнезом Лазаром и султаном Муратом. Лазарева погибија, као и погибија цвета српских витезова схватана је у народу као свесна жртва која је требало да послужи као пример за наредна покољења.

Миомир Гарашанин,
Београд

Коментари9
f0d3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slavko Mirkovic
Znaci, Obilic nije postojao. Da da; ja sam cuo da ne samo da nije postojao, nego da je bio i Albanac.
Petar Milic
Pitanje koliko se zna prava istina No bilo sto bilo lose smo prosli cim su dosli Turci No budimo malo realni Pa mi smo u srodstvu sa Turcima cim se Lazareva kci udala za Turcina Koliko se to prosirilo srodstvo (lekari znaju) Pa Lazarev sin ucestvovao na strani Turaka u kasnijim borbama (Sada mu podizu spomenike zasto) Ne valja
радисав
Што Петре пишеш кад не знаш! Кнегиња Милица (жена Лазарева) је Оливеру (кћи) пре него ју је дала Бајазиту сјаловила да не рађа децу Турчину. Народ верује да је тим сагрешењем довела до тога да ни син њен и Лазарев, Стефан (деспот потоњи), нема деце. Сваки старији Србин од Крушевца до Смедерева зна ово што сам написао.
Јован К.
Petre Milicu, То што је Лазарева кћи удата за Бајазита не може да се генерализује и тумачи као сродство народа. Више генетског утицаја у Турској потиче од јаничара, пореклом из Србије, као и од оних Срба који су прихватили Ислам и током векова се преселили у Турску.
Dejan Pavlovic
Greska onda greska kasnije Ne moze protiv jaceg Uzalud
Догодине у Призрену
"Против јачег се не може"? Зар на слбе и незаштићене? Само на јачег добри мој Дејане. Само тако има смисла. Узми у обзир и чињеницу да непријатељ, често, бира тебе а не ти њега.
Nebojša Joveljić
Manje je poznato da su se Srbi junački borili i na strani Turaka. U jednoj od najvažnijih bitaka Turske i evropskih država upravo srpski oklopnici su donijeli pobjedu Osmanlijama. Bilo je to nedaleko od Nikopolja u današnjoj Bugarskoj, 1396. godine, 7 godina poslije Kosovskog boja. Na jednoj strani bili su Turci i srpski vazali predvođeni Lazarevim sinom Stefanom, a na drugoj vojske evropskog saveza. Pobijedili su Turci zahvaljujući Stefanu i njegovim ”junacima” kojih je, vele, bilo 5000.
dragaN
Pa sta ako su Srbi pobedili zahvaljujuci Stefanu?Te iste evropske drzave protiv kojih su ratovali, otkazale su pomoc Srbiji 15 godina ranije na Kosovu.
Dusan T
Carskom staviocu Lazaru Pribicevicu Gazimestan nije bio sretno mesto. Dvadeset godina ranije, posto je u rat protiv Mrnjavcevica napujdao Nikolu Altomanovica i samog cara, izbegao je nesrecu time sto je sa polja pobegao, neposredno pre bitke, ostavivsi iza sebe i pratnju. Na dan druge bitke doprineo je srpkoj katastrofi time sto nije uspeo da se odrzi na konju. Starost ili porodicna falinka (i sin mu je cesto padao sa konja), ali bio je to pogresan covek na pogresnom mestu. Dzaba zrtva drugih.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља