Прво основно јавно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву против Милана Павловића, бившег управника КПЗ „Београд” због несавесног рада у служби пошто је, како пише у решењу, он умро 12. фебруара ове године. Одбачај пријаве у случају смрти осумњиченог не би било ништа неуобичајено, да Павловић није жив и здрав и да, до пре неколико дана, када је отишао на годишњи одмор, није долазио на посао у Специјалну затворску болницу, где ради као заменик управника.

Да је Павловић сасвим добро, уверили смо се када смо га позвали на службени број мобилног телефона. Након што се јавио, рекли смо му да је тужилаштво због његове смрти одбацило кривичну пријаву коју је против њега поднео Синдикат правосуђа због сумње да је несавесно обављао посао док је био на челу КПЗ „Београд”.

После неколико тренутака тишине, Павловић је изустио: „Па, жив сам”, а потом поручио да то кажемо и тужилаштву.

У решењу о одбачају кривичне пријаве, у које је „Политика” имала увид, наводи се да „из белешке о приказу података из регистра матичних књига произилази да је Милан Павловић преминуо 12. фебруара 2020. године, што је уписано у МКУ Краљево под текућим бројем 162 за 2020. годину”.

„Имајући у виду напред наведено, односно да је након подношења кривичне пријаве, а током предузимања доказних радњи, наступила смрт осумњиченог Милана Павловића, што искључује кривично гоњење, донела сам одлуку као у изреци овог решења”, написала је поступајући заменик тужиоца у овом предмету Смиљка Стојановић.

Љубивоје Ђорђевић, први основни тужилац у Београду, казао је за „Политику” да ће начињена грешка бити исправљена. Према његовим речима, она је настала јер је поступајући тужилац погрешно обавештен о Павловићевој смрти.

Да случај поприма особине гротескног, говори и чињеница да је исти тужилац почетком марта ове године, после његове „смрти”, расписао потрагу за Павловићем због немогућности да му се уручи позив за саслушање по поднетој кривичној пријави. Пре расписивања потраге, тужилаштво је три пута слало позиве Павловићу и сва су послата пре његове „смрти”.

Куриозитет је и да се поступајући тужилац, 5. марта ове године обратио Полицијској станици Палилула са налогом за расписивање потраге, иако су подносиоци пријаве у њој дали адресу пребивалишта бившег управника КПЗ „Београд”, а која је на потпуно другом крају града, односно другој општини.

Адвокат Милош Влаховић, правни заступник Синдиката правосуђа Србије, навео је за наш лист да је одмах по добијању спорног решења о одбачају пријаве, Вишем тужилаштву упутио приговор у којем је написао да Павловић није преминуо.

– Према информацијама добијеним у Специјалној затворској болници у Београду у којој Павловић ради на месту заменика управника, о чему сам обавестио надлежно тужилаштво у поднетој пријави, добио сам информацију да се он налази на годишњем одмору. Имајући све ово у виду, предложио сам да виши јавни тужилац усвоји овај приговор у законском року од 15 дана од његовог пријема и наложи Првом основном тужилаштву да предузме кривично гоњење Павловића – рекао је Влаховић.

Оно што поступак против Павловића додатно чини чудним, јесте чињеница да по кривичној пријави није поступано од августа 2017. године, када је она поднета. Када је у марту 2018. при Вишем јавном тужилаштву формирано Одељење за борбу против корупције, пријава је прослеђена овом одељењу. Ту је пријава била наредних годину дана, после чега је одлуком Апелационог тужилаштва, средином маја 2019. године, враћена у надлежност Првом основном тужилаштву.

Први позив за саслушање, ово тужилаштво је Павловићу упутило четири месеца касније, то јест 24. септембра прошле године, други 10. октобра, а трећи 26. децембра који су се враћали неуручени. Основ за подношење пријаве против бившег управника КПЗ „Београд”, којом га Синдикат правосуђа терети да запосленима није исплаћивао накнаду за превоз од 2013. до 2015. године, била је правоснажна пресуда којом је у парничном поступку једном од запослених у заводу, на име накнаде штете досуђен износ од 800.000 динара без законске камате и судски трошкови од 165.000 динара.

У међувремену, суд је донео још двадесетак пресуда у корист запослених који су поднели тужбе против бившег руководиоца КПЗ „Београд”, а на основу којих је на име штете из буџета издвојено више од 20 милиона динара. Половина ове суме, исплаћена је на име судских трошкова и камате.