недеља, 01.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 04.07.2020. у 10:23 Јована Цветковић
ПОРУКЕ БАЛЕТСКИХ ИГРАЧА

Кад је тешко, људи се често окрену уметности

Дејан Коларов са ансамблом Балета Народног позоришта (Фото Небојша Бабић)

Нежни и наизглед лагани покрети иза којих стоје године вежбе и улагања, маестралне изведбе богатог репертоара, од класичног, неокласичног до савременог, таленат који може да опчини и смири и најљућу звер и који је описиван у књижевним делима... Све то поседују играчи и играчице балета, театарског облика игре који се негује у неколико театара у Србији, између осталог и у националном.

Игор Пастор је први солиста Балета Народног позоришта, где игра већ 11 сезона, у комадима „Лабудово језеро”, „Дон Кихот”, „Крцко Орашчић”, „Успавана лепотица”, „Бајадера”, „Петар Пан”, „Дама с камелијама”, „Евгеније Оњегин”, „Ко то тамо пева”, „Доријан Греј”...

‒ Народно позориште је моја друга кућа. Једва чекам да се вратим сцени и сали, да кренем у припреме својих следећих улога које ме очекују наредне сезоне и, свакако, да видим шта ће ми још донети ова магична професија и кућа ‒ рекао је Пастор за наш лист.

Због пандемије вируса корона, извођења и пробе су обустављени, што је за Игора „непријатна и неочекивана ситуација”.

‒ Балетска професија је веома кратка. Зато се свакодневно трудимо да проживимо и допринесемо највише што можемо својим каријерама. Сваком уметнику је сцена друга кућа и без играња представа осетимо се празнима ‒ наводи овогодишњи добитник награде „Терпсихора”, коју сваке године поводом „Светског дана игре” додељује Удружење професионалних балетских играча, кореографа и балетских педагога Србије.

Он се нада се да ће се све брзо завршити и да ће се уметници вратити „старој и нормалној свакодневици”.

‒ Тренутно, без сале, балетске вежбе прилагођавам кућним условима, колико је то могуће. Вежбе снаге и истезања свакодневно радим ‒ поделио је Пастор.

Чим је почело ванредно стање, многа позоришта организовала су онлајн програме и на интернету емитовала снимке својих представа. Гледање изведби за Игора је било „интересантно и чудно”.

‒ Одлична је идеја да и за време овакве ситуације култура и балетска професија не стану, па макар то било и на виртуелан начин. Али није иста чар, како мени, тако, верујем, и публици, да нисмо заједно у сали Народног позоришта. Тај се осећај ничим не може заменити ‒ каже овај балетски играч.

Један од онлајн пројеката створених за време карантина јесте „Балканика”, настао на иницијативу Белме Чечо Бакрач из Сарајева, која је направила кратак видео са балетским играчима из Сплита, Загреба, Сарајева и Београда. У овом пројекту учествовао је и Пастор.

‒ Идеја ми се одмах допала и, наравно, приказивање и дељење на друштвеним мрежама и промовисање балетске професије ‒ оценио је уметник.

Још једна чланица Балета била је део истог пројекта ‒ Татјана Татић.

‒ Ту смо поново показали играче бивше Југославије и пресрећна сам што су и мене укључили ‒ искрена је она.

Млада уметница се већ двадесет година бави балетом, а професионално седам. У националном театру иза себе има улоге Ауроре у „Успаваној лепотици”, Маше у „Крцку Орашчићу”, Китри у „Дон Кихоту”, Сванилде у „Копелији”...

Како каже, балет је постао њен живот и свесна је колико је пауза због епидемије утицала на њену професију. Балет не може никако да се вежба код куће, наглашава Татићева.

– Максимално сам се трудила да било каквим вежбама одржавам тело у тренингу и морам да признам да због тога нисам много испала из форме. Сцена је оно за шта ми играчи живимо, да осетимо сваку емоцију коју нам дата улога омогућава и оно најлепше ‒ да пренесемо публици осећања ‒ признаје Татјана.

У носталгији за сценом, али и из љубави према театру, током ванредног стања испратила је готово све представе које су се приказивале онлајн.

‒ Сматрам да је врло лепо што су позоришта стримовала своје представе. Људи се у тешким ситуацијама често окрену уметности. Надам се да ће захваљујући овом потезу чешће долазити у позоришта јер емоција не може да се доживи преко екрана колико може уживо ‒ рекла је ова балерина.

Први солиста Балета Дејан Коларов сцени је посветио готово цео свој живот па не чуди што му она недостаје.

‒ Наравно да недостаје, али сада имам времена и за друге животне ствари за које нисам имао док сам радио по цео дан ‒ рекао је Коларов за наш лист.

Овај уметник који игра у „Жизели”, „Лабудовом језеру”, „Дон Кихоту”, „Успаваној лепотици”... каже да ни њему није лако да, без редовних проба, остане у форми.

‒ Морам признати да ме ограничени услови јесу спречавали да останем у форми у физичком смислу, али таква је ситуација. Ипак, нису ме ограничили да останем у менталној, духовној и креативној форми ‒ објашњава.

Добитник награде „Наташа Бошковић” за најбољу интерпретацију неокласичног стила у области балетске уметности за улогу Доријана Греја у истоименом балету каже да није пратио виртуелни програм, али је био коаутор одређених снимака.

‒ Супруга и ја смо обоје уметници па смо правили неке занимљиве видео-снимке у току изолације ‒ рекао је Коларов.

Народно позориште завршило је синоћ свој виртуелни програм емитујући на јутјуб каналу драму Борисава Станковића „Коштана”, у режији Боре Григоровића.

Коментари2
04180
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Уметност је метафора живота. Тачно је да су велики уметници стварали највећа дела у најтежим тренуцима , личним или друштвеним. Али данашња општа атмосфера недаје знаке живота за уметнике, тако да је претешко
Бранислав Станојловић
Пре бих рекао да се тешки људи често окрену "уметности".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља