Прозивка студената одржана је јуче и прекјуче у амфитеатру и – овогодишњи упис на Фармацеутски факултет је завршен. У складу са акредитацијом, под кров модерне беле зграде на врху Вождовца припремљена је добродошлица за нових 327 студената. Заинтересованих је било малтене још толико, пријављених кандидата више него лане, а прошле године више него оне претходне. Углавном, индекси су подељени, с тим да осам места за оне који би студирали на енглеском језику нису попуњена, каже проф. др Анђелија Маленовић, продекан за наставу Фармацеутског факултета.

– Код нас је упис јаван, у амфитеатру, све се види на екрану, колико ко има бодова, колико се „померила листа”, ко може на буџет, ко је самофинансирајући и плаћа школарину 145.000 динара. Због посебних мера у ванредној ситуацији све смо будуће студенте поделили у групе и „прозвали” их у два дана – сумира јунски испитни рок наша саговорница.

– Они који су сада успели да добију индекс морали су да буду знатно бољи од прошлогодишњих бруцоша, а да их не поредим са онима који су 2012, рецимо, уписивали студије фармације – наводи др Маленовић.

Вирус корона је последњих месеци променио живот на планети, да не помињемо учење и студије, па и студије фармације.

– Искуство из протеклих месеци и прошлог семестра ће нам доста помоћи јер смо успели да целокупну теоријску наставу одрадимо онлајн и онда кроз блок наставу одржимо и обавезне вежбе чим је прекинуто ванредно стање. Од Министарства просвете још нисмо добили никакве инструкције за даље, али се подучени искуством припремамо за неколико сценарија. Искрено речено, и на почетку пандемије из ректората смо само добијали савете „да припремамо две варијанте” и тако смо и поступали – додаје искусни предавач на Фармацеутском факултету.

– Рачунамо да ћемо од јесени радити овако као сад, али у суштини, ако нам кажу да пређемо на онлајн систем, имаћемо проблем као и сви други који морају да држе вежбе, па је наша идеја да на даљину одржимо теоријске уводе, тестове, улазне колоквијуме. Онда бисмо студенте звали у лабораторију да заврше тај мануелни део, у заштитној опреми, уз маске, рукавице, наочаре – описује „варијанту Б”, проректор за наставу на Фармацеутском факултету.

– Студијски програм Фармација је у суштини оно што сви повезују са апотеком и апотекарима, али са том дипломом наши студенти, којих примимо 247, двеста их је на буџету, раде многе послове у фармацеутској индустрији, агенцији за лекове, представништвима иностраних фирми, у производњи медицинских средстава, изради суплемената. Значајан број свршених студената фармације последњих година укључен је у клиничка испитивања, што је посао у рангу програмера у информационим технологијама. У погледу зараде, наравно. У последњој фази израде лека, пре изласка на тржиште, њихова испитивања, врло често у иностранству, врло су добро плаћен посао – подсећа професорка.

Други смер на који буде примљено 72 бруцоша (50 на буџету) јесте медицинска биохемија и ту се првенствено школују они који ће радити у лабораторијама, биохемијским, токсиколошким и оним за контролу исправности хране. Мада и они све чешће проналазе посао у клиничким испитивањима.

И за крај професорка Анђелија Маленовић се шали на рачун „равноправности полова из угла фармацеута”. Студентске организације, каже, предводе момци којих је на студијама много мање него девојака, а онда се боље позиционирају него колегинице и, када се запосле, пре свега у фотељи директора, не пропушта да помене „ту неправду” професорка Анђелија Маленовић.

Кембриџ и Оксфорд раде онлајн и наредне академске године

– Очекујемо да се стање са вирусом корона стиша до јесени и да у октобру започнемо уобичајено школску годину. Можда ћемо на половини семестра морати нешто да мењамо јер из иностранства, од колега, већ добијамо информације да су многи светски универзитети већ обавестили студенте да ће у целој наредној школској години имати наставу онлајн, пре свих Кембриџ и Оксфорд – истиче проф. др Анђелија Маленовић, која обавља функцију продекана за наставу и предаје стручни предмет Аналитика лекова на завршној години студија фармације, које трају десет семестара.