петак, 07.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 05.07.2020. у 19:00 Бранко Пејовић

Ново светло на Крцунове речи и дела

Историјски архив Ужица припрема књигу „Гласност ћутања”, у којој ће први пут бити објављени многи документи који се чувају о некадашњем партизанском команданту, начелнику Озне, блиском Титовом сараднику, министру и председнику српске владе

Ужице – Шта је шеф Озне Слободан Пенезић Крцун говорио заробљеним четницима у Шапцу 1945. године? Зна ли се да су Ужичкој републици такво име наденуле Недићеве новине и љотићевци, а не Комунистичка партија и партизани? Због чега је Крцун као председник српске владе указивао на велика улагања државе на Космету крајем педесетих и почетком шездесетих? У којем значењу је помињао Београдски универзитет, шта је мислио с изјавом да „Његош и Вук нису исто”, зашто је један забрањени филм оценио одличним...

Овим и другим недовољно знаним говорима и изјавама Слободана Пенезића Крцуна бавиће се књига „Гласност ћутања”, која је у припреми, а на јесен ће пред читаоце. Издавач је Историјски архив Ужице, у коме се у Крцуновом личном фонду од 2018. чувају документи о овој контроверзној личности: некадашњем партизанском команданту, начелнику Озне, блиском Титовом сараднику, министру, председнику српске владе. Приређивач те књиге Жељко Марковић, директор ужичког архива, предочио нам је поједине занимљиве одломке које ће она садржати.

– У књизи су изводи из Крцунових говора у периоду од 1944. до 1964. године, као и аутобиографски списи, занимљива сећања, његове изјаве које до сада нису објављиване, а и данас су битне за разумевање важних момената из прошлости Србије. Разматра он питања Космета, развоја, положаја Србије у Југославији... Рецимо, кроз његове говоре види се да је Србија тада на свом подручју Космета направила све државне институције, подигла индустрију, школство, здравство и друго што тамо није постојало. Иначе, Крцунови говори до сада нису приређивани. Покушавао је то у време Југославије да уради др Венцеслав Глишић, али у тадашњој партији нису имали разумевања, сматрајући да Крцун „није историјска личност да би се његови говори објављивали” – рекао нам је Марковић.

Књига „Гласност ћутања” садржаће, на пример, овај Крцунов запис:

– Звучи можда чудно, али је истинито, да назив за слободну територију под именом Ужичка република није дала ни Комунистичка партија, ни Народноослободилачки покрет, ни народ тога краја. Назив је потекао баш од квислиншких новина из редова антикомунистичких пропагандиста. Он се појављује у Недићевим новинама и међу љотићевцима, да га после сасвим прихвате Пећанчеви четници, а доцније и четници Драже Михаиловића...

Када је Крцун са чела Озне као пуковник 1945. у Шапцу говорио заробљеним четницима (које је, наводи се, потом ослободио), следеће им је рекао:

– Ви ћете сада ићи својим кућама, али пре него што пођете, хоћу да вам кажем оно што треба да бисте се ви одмах у свом месту снашли и могли на тој ослабљеној земљи да живите као добри грађани. Једно треба да упамтите: војска Драже Михаиловића претрпела је пораз. Она је уништена и разбијена војнички с једне стране. С друге стране, она је изгубила свако поверење у народу и свим крајевима земље... Ви који сте били с четницима огрешили сте се јер вам је неколико пута било поручено да се вратите и да ћете бити амнестирани. Али ви то нисте учинили. Отишли сте из својих села у Босну и били сведоци свакојаког страдања, болести, тешких погибија. На то су вас навеле ваше вође.

У послератно доба, као председник српске владе, Крцун је говорио и о друштвеном развоју („У 1962. години подигнуто је више станова него за 17 година после рата, данас се школује сваки трећи становник Србије, број постеља у болницама се повећао за 11.000 у последњих пет година, а број лекара за 30 одсто”), а посебно о огромним улагањима у развој Космета. Навод је из говора на отварању термоелектране „Косово”:

– Од 1957. до 1961. инвестирано је у пољопривреду Косова и Метохије преко 23 милијарде динара. Пре рата на Космету је било око 80 одсто неписменог становништва, постојало је свега 290 основних школа, а настава је извођена искључиво на српском језику. Школу је похађало свега 30 одсто дорасле деце. Данас је ситуација сасвим друкчија. Само у периоду од 1956. до 1960. инвестициона улагања за потребе школа износила су на овом подручју преко две милијарде динара, у 1961. око милијарду и по. Сада у косовско-метохијској области ради око 420 основних, 65 средњих и осам виших школа и факултета, ове школе похађа 184.872 ученика и 3.418 студената. У општинским комитетима СК на Косову и Метохији има 59 одсто Шиптара, којих је међу секретарима основних организација СК 72 одсто... Зато су илузорне наде, сметње и покушаји који се чине из Албаније да се осталом свету покаже тобоже тежак положај шиптарске националне мањине у Југославији.

Подсећамо да је ужичком архиву личну заоставштину Слободана Пенезића Крцуна предао 2018. године његов син Срђа Пенезић. Те године у октобру, за Дан Ужица, овде је постављена изложба о Крцуну „Млеко и крв”, да би затим изашла књига необјављене Крцунове преписке „Писма без курира”. Сада нам, ево, предстоји и „Гласност ћутања”.

Коментари24
e4d76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag J. Andrejević
Za S. Penezica-Krcuna se u NOR-u juga Srbije nije znalo uopste sve do dolaska GS NOVJ za Srbiju na Radan planini kod Leskovca.u prolece 1944. On je u GS NOVJ poslan sa Visa kao Necelnik OZN-e za Srbiju. Bas u to vreme u jedinicama NOVJ bio inflitriran i ubacen najveci broj fasistickih agenata. Petar Stambolic, komandant GS NOVJ za Srbiju i ON su se oko toga najvise sporili.
Igo
Zasto je pukla guma? Guma je istrosena, odradila posao koji treba i mora se zameniti sa novom da bi nastavili dalje i tako zivot ide do danasnjeg dana.
Milan
Svojevremeno sam citao intervju sa jednom drugaricom koja je bila u dzipu zajedno sa Krcunom. Rekla je da je dzip u brzini naletio na blato na putu (ostalo iza nekog traktora), pa je dzip sklizao sa puta I udario u neko stablo. Krcun je poginuo, ona je bil tesko povjedjena.
Dr Slobodan Devic
Vazno je i za "jedne" i za "druge" da se ustanovi zasto je ovaj covek "poginuo". Tacno je da je mnogo srpskih porodica zavio u crno, ali pitanje je ako je tako dobro odradjivao "posao", zasto mu je pukla guma? Veliki broj Srba, idealista, se spocetka stavilo na stranu "pravednih" - pa kada su shvatali kako "pravda" funkcionise, onda bi im pukla guma. Mada, bilo je puno onih koji su se sa "pravdom" sazivljavali i dan danas nas ubedjuju da su bili u pravu. E, zato je vazan slucaj Krcun ...
Пера Писар
Не знам чиме је он то задужио Србију или родни крај, па да заслужује толику пажњу и афирмативан текст. Осим што се сумња да није погинуо него да је убијен? Па то се исто сумњало и за погибију Џемала Биједића у БиХ, па данас нико за њега нико од млађих није ни чуо. Што се улагања на Косову тиче, питање је шта је био циљ.
Pa zar ne vidite..
@Raca, ako se trgnes i probudis videces da mi i jesmo u '41.
Raca
Код нас је у моди рехабилитација неких ликова и авета прошлости од стране носталгичара, ако тако наставимо вратићемо се у 1941. г.
Dusan T
Coveka stvara genetika i vaspitanje. Zbog toga je porodica dvostruko vazna za formiranje licnosti. Ovaj covek je rodjen pod kraj velikog rata. To njegovog oca smesta nekih 500-600 km severno od mesta gde se, u tom trenutku, nalazio svaki sposoban i posten Srbin. Naravno, moguce je da se nalazio i nekih 400-500 km severnije, gde su golobradi mladici i starci, pod Kostom Vojinovicem, branili familije i cast otadzbine. Je li je? Ako nije, onda nista.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља