петак, 04.12.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.07.2020. у 12:56 Бранка Васиљевић - Дејан Алексић

Дух монархистичког Београда враћа се на стара здања

Одговор струке је да се ово ради јер се тежи враћању оригиналног изгледа. – Стари грбови на некадашњој Главној железничкој и згради железничких предузећа ускоро и на Бранковом мосту
Грб Краљевине Југославије на згради Министарства саобраћаја у Немањиној 6 (Фото град Београд)

На свеже завршеним парламентарним изборима монархистима је цензус измакао за длаку. Они нису ушли у Скупштину Србије, али зато се монархистичко наслеђе полако враћа на улице Београда. Прецизније, на стара престоничка здања.

Почетком фебруара на прочељу Главне железничке станице поново је заблистао грб Краљевине Србије са два крилата лава. Овај грб уништен је 1945. године одмах по завршетку Другог светског рата. Био је један је од најстаријих грбова Краљевине Србије, старији од њега за неколико месеци био је само онај изнад Старог двора.

Пошто после уништења од њега није остало ни трага, нови грб је начињен на основу старих фотографија, скица и пројекта Завода за заштиту споменика културе града по чијем се пројекту ради и комплетна обнова некадашње Железничке станице. Израда новог обележја била је поверена вајару Милошу Комаду, а консултован је и архитекта и познавалац хералдике др Марко Поповић.

– Осим свог функционалног значаја, тај монументални улаз у београдску Железничку станицу имао је и велико симболично значење, а у оквиру тога је и грб имао своје место. Тај улаз је практично био портал Краљевине Србије на улазу у Европу. Ми смо 1884. са успоставом железничке пруге отворили Србију према Европи, а један од елемената отварања био је овај грб. Он има и грифоне са стране који су декоративни, нису хералдички, а у каснијој српској пракси се више и не појављују. Враћањем грба на његово старо место успели смо да дамо нови дигнитет овом здању које га је имало и крајем 19. века када се Србија, као и сада, отварала ка Европи – истакао је недавно за наш лист Поповић.

Није познат аутор ни грба ни грифона (митолошко четвороножно биће са ногама и канџама лава и главом орла) јер су грбове некада радили ликоресци, а они су се бавили фасадном пластиком.

Када је зимус изнад улаза у Главну железничку откривен овај грб, надлежни у граду тада су истакли да се тако обнавља историја нашег града и да „коначно имамо фасаду каква је била када је отворена Железничка станица”. Обнова фасаде старе железничке приводи се крају, али она на крају радова неће добити изворни изглед (јер јој нису враћене старе куле). Али, да се надлежни својски труде да неким старим здањима врате дух прошлих времена, односно да врате грбове и статуе који су у минулим деценијама уклоњени, потврђује још неколико примера и најава.

На старој железничкој осим враћања грба изнад главног улаза недавно је враћен и грб Краљевине Србије и са некадање перонске стране станице, а који је такође постојао до 1945. Грб који је у току ове реконструкције станице постављен урадио је, такође, вајар Милош Комад.

– На грбу се налази штит са двоглавим орлом и круном уоквирен у картуш изнад кога је такође круна, док се са стране налазе декоративне гирланде. Висина штита у картушу је око три метра, док је висина табле на којој пише Београд око метар. Ова табла саставни је део грба. Грб није израђен у пуној пластици, већ је реч о рељефу. За израду и постављање овог грба требало је око три месеца – подсећа Комад. 

А, на зграду некадашњег Министарства саобраћаја у Немањиној 6 недавно је враћено обележје Краљевине Југославије које је 1932. године урадио познати српски вајар Драгомир Арамбашић. Он је урадио композицију са две скулптуре постављене у тимпанону над централним делом фасаде.

Скулптуре два мушкарца симболизовале су заокрет према индустријализацији земље. Скретница, коју мушкарац држи у десној руци, представљала је најочигледнији симбол железничарске делатности, али такође наглашавала стремљења модерног доба ка прогресу и модернизацији. Нажалост, и ово обележје уништено је у годинама после Другог светског рата, а на његово место у међувремену је постављен доста невешто изведени грб СФРЈ, вероватно урађен у годинама након завршетка Другог светског рата.

Грб Краљевине Југославије који је недавно засијао на згради у којој су данас ЦИП и железничка предузећа урађен је према условима и уз надзор Завода за заштиту споменика културе града. Он је враћен у оквиру реконструкције фасаде ове зграде која је започета прошле јесени, а која би требало да траје и ове и наредне године јер се ради у фазама.


Игумановљева палата ће поново добити „круну” – скулптуру „Сима Игуманов и сирочићи” (Фотодокументација „Политике”)

Још једно познато престоничко здање врло брзо требало би да коначно добије детаљ који га је некада красио, а који је уклоњен пре седамдесет година. Реч је о Игумановљевој палати на чији ће врх, сада већ извесно, бити поново постављена „круна” – скулптура „Сима Игуманов и сирочићи”. Изворну скулптуру коју је урадио словеначки вајар Лојзе Долинар, како је забележено, скојевци су разлупали чекићима у парампарчад.

Назнаке да ће скулптура бити враћена на ову палату појавиле су се пре неколико година, а коначна потврда тога стигла је почетком године. Израда ове скулптуре поверена је вајару Зорану Кузмановићу који је, између осталог, обновио Споменик захвалности Француској на Калемегдану и скулптуру „Победника”. Обнова композиције „Сима Игуманов и сирочићи” такође је била сложена јер се радила на основу старих фотографија. Делови калупа у гипсу који су се својевремено чували у Богословији у Призрену нису били довољни да се посао обави до краја. Због тога се прибегло овом решењу.

И ту није крај. Како „Политика” сазнаје, у плану је и да се на пилоне Бранковог моста, односно некадашњег Моста краља Александра који се виде из Карађорђеве улице, такође врате грбови.

Многи се питају зашто се баш сада после толико година враћају обележја на многе институције. Одговор струке је да се то ради јер се зградама и здањима враћа оригинални изглед, онај који су имале одмах приликом изградње и пре различитих идеолошких утицаја.

Најављивање нових правила и рушење старих зграда

Градски оци су зимус говорећи о новом генералном урбанистичком плану Београда, који ће ступити на снагу 2021, истакли да ће тада бити уведена нова правила када је реч о објектима који су проглашени споменицима културе, али и када се ради о културно-историјским целинама.

Новим планом јасно ће бити дефинисани објекти који су споменици културе, а Завод за заштиту споменика убрзано ће радити на елаборатима за њихово проглашење. Када је реч о објектима који нису споменици културе, а налазе се у културно-историјским целинама, биће уведено правило да Завод даје сагласност на изглед фасаде како би се, иако су нови, уклопили у постојећу целину. Осим тога, постојаће обавеза да фасаде у просторним културно-историјским целинама имају и скулптуре или рељефе или неко друго уметничко дело, најављивали су зимус у граду.

Ипак, недавни почетак рушења куће Пере Велимировића, некадашњег министра грађевине, подигнуте почетком 20. века по пројекту архитекте Јована Илкића, која је у данашњој Ресавској улици, у приличној је супротности са овим најавама. Ово старо здање у строгом центру града одлази у прошлост да би била изграђена модерна вишеспратница. Ово рушење изазвало је негодовање дела јавности, али ништа више од тога.


Грб Краљевине Србије на здању старе железничке станице (Фото Завод за заштиту споменика културе града)

Враћају се грбови, али и фасадни украси и балкони

У последњих неколико година интензивирани су реконструкција и освежавање фасада на зградама подигнутим пре друге половине 20. века. Док на многима од њих нису обављани детаљнији радови осим чишћења и кречења, поједина стара градска здања ипак су доживела својеврсну ренесансу.

Међу најуспелије реконструкције у току којих су враћени некадашњи фасадни елементи, балкони, украси... спадају кућа Милана А. Павловића у Грачаничкој и хотел „Централ” у Земуну. У последње време и више приватних инвеститора, чини се, труди се да старим зградама које реновирају врате некадашњи изглед. Једна од таквих зграда је будући хотел у Кнез Михаиловој 20, а по свему судећи добар део првобитног изгледа биће враћен и на некадашњу банку Николе Бошковића (последњих деценија познатија као зграда „Путника”) на углу Теразија и Драгослава Јовановића.

Једна од последњих најава надлежних, када је реч о препороду неког старог престоничког здања, јесте и да ће Пошти у Савској дефинитивно бити враћена некадашња фасада урађена према замислима архитекте Момира Коруновића.

Коментари38
2bd6b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slobodan
Ovi sto se ovako busaju u grudi zbog toga sto su "anti monarhisti" bi mozda prvo mogli da se malo i informisu o tome, sta i cemu sluzi tzv; "Krunisana Republika" koja se pravno naziva; Parlamentarno Konstutivna Monarhija!!! Siguran sam da bi svaki i do jednog od njih, vec koliko danas ukoliko bi dobio papire, nasao nacina da se preseli u; Belgiju, Holandiju, Dansku, Svedsku, Norvesku, VB, Luksenburg, Andora, Spanija, Japan, koje su potpune demokratije i Parlamentarne Monarhije sa svojim kraljem!
Svakom loncu poklopac
Zaista je zalosno da u Srbiji ima ljudi koji mrze ijekavski dijalekat srpskog jezika. Kakva je korist od popravljanja fasada kad u tom gradu zive ljudi kojima smeta ijekavica? Inace, fasade treba popraviti. A kralj nam ne treba, hvala.
Бранко Ср'б Козаковић
Не мрзим ја јекавицу као такву, напротив, али сумњам у то да ниси разумео симболику која стоји иза тога. У осталом, та "јекавица", која је плански насељена и која се истакла као одани и захвални послушник режима, није марила када је обликовала ову средину у складу са новом политиком. Мало је простора за ширу причу, примере.. јер није их мало. Такође, овде нико није призвао краља - тема се бави обновом фасада. Чему та нервоза? Краљ нам не треба, као ни захвални потомци свих црвенх нијанси.
Миодраг Стојковић
@Бранко, реваншизам је примитиван, и припада животињском царству. Са свих старана и уве било је лоших дела . Карађорђе поби преко 50 виђенијих Срба , али гледајмо добро а не зло, и тако једино можемо напред, а овако ћемо увек тапкати у месту.
Бранко Ср'б Козаковић
Прво, не разбацуј коментаре по страници, већ одговарај на предвиђен начин, испод написа са којим полемишеш - толико о интернет култури. "Реваншизам" не припада "животињском царству", то је људска особина (иако ти увреда није успела, јасно је да си имато ту намеру) - свеједно, то је учитана, подметнута квалификација. Нисам бранио Карађорђа, осудио сам комунизам. Карађорђе се борио за Србију, комунисти против ње - ма шта црвени ревизионизам покушао да спинује.Нисам монархиста, јесам антикомуниста.
Protiv kralja i kica
Sistem u kojem sin nasljedjuje oca, poput onog u Sjevernoj Koreji, nije dobar. Obnavljanje zgrada je u redu, ali da to rade majstori, a ne priuceni zidari.
Бранко Ср'б Козаковић
@Protiv.. Зар ће опет јекавица да одлучује о томе шта ће се радити у Београду и Србији? Исти они које су комунисти населили по БГ као најоданије борце против национализма, са задатком да буду контра националним тежњама? Исти они који су ведрили и облачили? Захвални потомци југословенштине и брозовштине? Нисам ни ја за краља, али не знам што се ти бавиш тим питањем?
lljiljana ljiljana
Zasto mislite da obnavljanje ne rade pravi majstori, vec priuceni zidari? U tesktu se navodi da originalne ukrase nisu radili umetnici pa im zato nema imena, vec zidarski majstori specijalizovani za izradu fasada. Sami izvedite zakljucak! Nemojte odmah potcenjivati one koji se trude da nesto urade. Pokusajte i vi nesto uraditi za dobrobit zajednice pa cete imati manje vremena za kritiziranje.
Прикажи још одговора
Миодраг Стојковић
Београд су многи освајали и ослобађали , знамења освајача се скидају а ослободиоца постављају. Здања треба да имају обележја из свог времена у коме су настала , монархија, комунизам . Не рушити знаке ОСЛОБОДИОЦА.
Бранко Ср'б Козаковић
"Ослободиоци" су управо рушили да би постављали своја знамења, руковођени подлом жељом да прикажу како свет почиње од њих, али и да би уклонили све што је подсећало на српско (против чега су били). Дакле, ако се жели вратити старо мора се уклонити оно млађе - које је постављено на насилан и непримерен начин. "Ослободиоци" су нас ослободили српства, још на Дрезденском конгресу, а то су наставили и у црвеним Југославијама. Нема смисла чувати успомену на злочинитеља - ово је Србија, не СФРЈ.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља